Рекордан број прекршаја новинарског кодекса у Србији: Предњаче таблоиди, забрињавајући тренд и у другим медијима (ВИДЕО)
(Извор: Инсајдер) Ново истраживање Савета за штампу показује да су дневне новине у Србији у другој половини 2025. године прекршиле Кодекс новинара и новинарки Србије чак 7246 пута, што је највише у последњих пет година. Највећи број прекршаја забележен је у таблоидима, али забрињавајући трендови виђени су и у другим медијима. Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу истиче да је алармантан не само број прекршаја, већ и њихова врста.
„Најалармантнији је податак да је у свих медијима повећан број прекршаја. Чак и у оним који имају мали број прекршаја, то је више у односу на претходну годину. Ове године је то 10% више у односу на претходну. Али оно што се чини да је много већи проблем од самог броја прекршаја, а то је врста тих прекршаја… константно се повећава број прекршаја који се односе на прво поглавље у кодексу, које је у вези са истинитошћу извештавања“, објашњава Новаковић.
Према њеним речима, медији често објављују нетачне и непроверене информације, извештавају пристрасно и све чешће дају само једну страну приче. Посебно је истакла проблем медија наклоњених власти.
„Медији који су наклоњени власти заправо о догађајима извештавају искључиво из визуре власти. Дакле, њихова интерпретација догађаја је оно што медији презентују гледаоцима, а не да сами извештавају о том догађају.“
Новаковић каже да овакви трендови нису изненађење, јер Савет већ 11 година прати прекршаје у дневним новинама. Она додаје да је прошле године број жалби био двоструко већи него претходне и да је готово сваки случај повезан са протестима.
„Први пут смо забележили феномен идентичних текстова који се симултано појављују у више медија, најчешће на порталима. У истом тренутку на четири портала појави се потпуно исти текст са истим насловима, што личи на памфлете и нема никакве везе са новинарством“, каже Новаковић.
Она напомиње да је проблем и у томе што текстови често нису потписани, што крши закон о јавном информисању. „Закон је прописао да сваки текст мора да буде потписан именом или иницијалима аутора… али то се не дешава. Текстови су по правилу непотписани или потписани са редакције, а садржај није у складу ни са једним новинарским стандардом.“
Када је реч о кршењу истинитости извештавања, Новаковић објашњава да медији често не разликују чињенице од претпоставки и нагађања. „Читајући текстове није вам јасно шта је информација, а шта интерпретација, претпоставка или коментар. То је последица пристрасног извештавања – унапред се постави теза, па се бирају само подаци који иду у прилог тој тези.“
Упитана о реакцијама европских колега, Новаковић каже да слични екстреми постоје и у другим земљама, али да је код нас број прекршаја и фокус на истинитост извештавања далеко већи: „У Холандији су пре пар година искључили један таблоид који је континуирано кршио кодекс. Овде такву ситуацију тешко могу да замислим.“
Она додаје да је последица непрофесионалног извештавања неинформисаност грађана. „Како ће грађани одлучивати о стварима које су за њих битне уколико немају тачне информације? То је врло опасно – људи који немају довољно добрих информација не могу да доносе информисане одлуке.“
https://youtu.be/EuKSkoN–ts
Новаковић упозорава и на последице ширења лажних информација са друштвених мрежа у медије.
„Ако медији служе да преносе оно што се појављује на друштвеним мрежама без провере, онда медији уопште нису потребни. То је copy-paste, без размишљања о последицама за људе о којима се пише.“ додаје Новаковић.
Посебно забрињавају емисије које нарушавају углед и безбедност новинара, као што је недавна телевизијска емисија о Верану Матићу, председнику Управног одбора АНЕМ-а. Новаковић каже да та форма није новинарска, није документарна, и да је једини циљ дискредитација и нарушавање угледа особе. Како каже, биће још сличних емисија и то је јако забрињавајуће.
Гордана Новаковић за крај гостовања каже да је едукација публике и медијска писменост кључна за борбу против пристрасног и непрофесионалног извештавања, док Савет за штампу наставља да упозорава медије и промовише одговорно новинарство.