Револуција или еволуција фотографије

(Извор: ОзонПресс) Центар за развој фотографије организовао је конференцију о утицају вештачке интелигенције на медијску фотографију у оквиру Фестивала фотографије Визуализатор.

Учесници конференције, представници медијских кућа, фотографи, факултетски професори и стручњаци у области образовања сложни су да је употреба вештачке интелигенције за генерисање текстуалних и визуелних садржаја присутна у медијима, али да јавност о томе готово да не зна ништа. Посебну опасност представља чињеница да такви садржаји никада нису јасно назначени, што додатно нарушава поверење у медије, које је већ угрожено.

Центар за развој фотографије овом дебатом указао је на комплексност проблема који настаје употребом вештачке интелигенције у медијској фотографији. Брзина којом генерисање лажних слика постаје једноставније и доступније указује на потребу за правовременом реакцијом којом би се заштитио легитимитет фотографије као средства информисања, али и поузданост медија.

Едукација јавности, али и запослених у образовању више пута је током разговора истакнут као један од најважнијих корака у спречавању манипулације и злоупотребе лажних слика.

Испред Савета за штампу, генерална секретарка Гордана Новаковић је истакла да је ово саморегулаторно тело већ понудило смернице за етичко коришћење вештачке интелигенције у медијима, те да оквир већ постоји. Ипак, њега је потребно даље допуњавати.

– Када говоримо о етичком аспекту употребе вештачке интелигенције – медији су одговорни за сваки садржај који пласирају. Било да се ради о тексту или фотографији, они не смеју да доведе у заблуду. Употреба алата, било ког, не сме да утиче на етичност професије. Најважније је да све што се генерише и пласира буде под људским надзором и да буде јасно назначно.

Председник Центра за развој фотографије и модератор конференције Звездан Манчић, подстакао је и разговор о терминолошкој дистинкцији као једном од примарних проблема.

– Једна од највећих опасности коју ми, фотографи препознајемо јесте употреба речи ‘фотографија’ када говоримо о сликама генерисаним вештачком интелигенцијом. Потребно је постићи консензус о термину који би објаснио да је реч о нечему што није фотографија, иако на први поглед изгледа веродостојно. Један од термина који је у оптицају је промтографика, чиме се указује на разлику у технолошким процесима којима настају ове врсте садржаја.

За фотографе је један од највећих изазова и питање ауторских права. Ово је истакао Горан Сивачки, представник фотографије у Удружењу новинара Србије.

– Како ми можемо да знамо које делове и чије фотографије вештачка интелигенција користи да би направила оно што неко тражи кроз промпт? Не само да такве слике не смеју да подлежу ауторским правима, већ ја као фотограф желим да знам уколико се део моје фотографије нађе на некој слици коју је генерисала вештачка интелигенција.

Проф. др Драган Вукмировић, редовни професор на Факултету организационих наука, негује оптимистичан став према употреби вештачке интелигенције.

– У медијима се појавом вештачке интелигенције десила еволуција, али не и револуција. Мислим да ће ствари ићи на боље. Сада када имају знање, барем подсвесно, о томе да је слика потенцијално генерисана вештачком интелигенцијом, људи ће више почети да преиспитују оно што виде. Своје студенте охрабрујем да користе вештачку интелигенцију јер верујем да она може да буде корисна, докле год се користи правилно.

Ванредна професорка на Одељењу за новинарство и комуникологију, проф. др Александра Крстић, истакла је и значај едукације запослених у образовању.

– Оно што је потребно је едукација наставника и професора. Ми нисмо довољно информисани о етичким импикацијама, као ни о питању ауторских права на слике генерисане вештачком интелигенцијом, с обзиром да ово још увек представља сиву зону. Наставници и професори први морају да знају шта је дозвољено, а шта није јер на тај начин ми можемо да упутимо и наше студенте на адекватно коришћење алата вештачке интелигенције.

Елеонора Влаховић, психолог и саветник у Заводу за унапређење образовања и васпитања и Изабела Бранковић, генерална директорка Асоцијације медија, сложне су у идеји да су измене у образовном систему један од императива.

Изабела наводи:

– Завод за унапређење образовања и васпитања ће морати да уведе, као што је пре неколико година увео предмет медијска писменост, нове измене школског програма које ће обухватити оно што доноси вештачка интелигенција, а што је захтева да се оде корак даље од онога што данас подразумева медијска писменост.

– Једини спас видим у подстицању критичког мишљења, без обзира на то какви ће се нови алати појавити. Фотографија може бити и права, а злоупотребљена. Мисли, сумњај, разликуј битно од небитног, то је оно што треба развијати. Образовање губи ритам са реалним животом, а сада је још изазовнија ситуација – истакла је Елеонора Влаховић.

Конференцију је подржало Министарство информисања и телекомуникација.

Наредну дебату на ову тему Центар за развој фотографије организује у Нишу. Учесници у разговору биће Александар Ћирић, фотограф, мултимедијални новинар и уредник портала Пиротске вести, Саша Ђорђевић, председник УО Медијски истраживачки центар Ниш, Цветан Томчев, фотограф, предавач на Универзитету у Софији и вишегодишњи уредник фотографије бугарског националног магазина “Труд”, др Марија Вујовић, ванредни професор на Департману за комуникологију и новинарству Филозофског факултета у Нишу и Звездан Манчић, председник Центра за развој фотографије.

Конференција у Нишу се одржава у суботу, 16. децембра, у Дели простору (Давидова 6а), са почетком у 13 часова.