Само напред, драга Сузана
(Извор: Данас) – Покушали сте да демантујете мој текст „Златни лав и друге вести“, а да притом ништа нисте демантовали већ и сами направили неколико грешака и успут мало спиновали.
Прво, наводите како сам, ваљда необавештена, написала да су новинари српских медија награду за мир „Златни лав“ помешали са наградом Венецијанског филмског фестивала, која је установљена пре 70 година. Кажете: „Прво, Венецијански филмски фестивал, тзв. Мостра, основан је у августу 1932. год (за више детаља погледати wикипедију: хттпс://ен.wикипедиа.орг/wики/), значи пре 86 година, не 70“. Драга Сузана, прочитајте моју реченицу још једном, пажљиво, а потом скролујте ка дну линк са Википедије који сте приложили. Видећете да се Златни лав не додељује од самог оснивања Венецијанског фестивала, већ од 1949, дакле пре готово 70 година. Ви сте погрешили, не ја.
„Друго, новинари је нису помешали са филмском наградом већ су пренели само текстове из италијанских медија, којим они најављују ову доделу“, наводите као другу грешку у мом тексту. У реду, дакле, нису погрешили само наши новинари већ и италијански.
„Треће, о награди одлучује жири, нико потенцијалне добитнике не контактира пре номинације, према томе нема речи о новчаној надокнади за ову награду“ овај део вашег демантија односи се на део текста „зли језици кажу да је то једна од оних награда које организатори понуде за одређену суму новца“. О таквим наградама извештавао је ЦИНС у више наврата, па ако погледате те текстове, биће вам јасно због чега су многи увидели сличност између бројних новооснованих награда за све и свашта, уз одређену финансијску надокнаду, са овом последњом. Нисмо тврдили да је то случај и са Златним лавом за мир, којег је добио наш председник. Напротив. Било би нам драго да чујемо нешто више о прошлим лауреатима и самој награди, јер податке нигде нисмо успели да нађемо.
Ово „зли језици“ односи се на бројне коментаре на Твитеру, које смо сублимирали, знајући да и наш председник радо чита те коментаре па чак их одштампане носи по телевизијама и чита у интервјуима и на конференцијама.
Последњи део вашег демантија не односи се на мој текст, већ на један сасвим други објављен у Данасу 29. октобра 2018. Не знам како да протумачим вашу тврдњу да је колегиница у том тексту желела да „реконструише“ немачку владу и констатацију „па у циљу објављивања оног што желите да чујете заборавите да Сигмар Габријел није више министар спољних послова Немачке“. Видите, овде је реч о грешци. Ненамерној. Као што је у наредном броју листа, уз извињење, и објављено. Као што увек и чинимо кад направимо грешку.
То је основна разлика између писања Данаса и таблоида. Ми наше грешке признамо и извинимо се. Сами чистимо своје двориште, за разлику од других. Ако заиста желите да се бавите лажним вестима, ми вам за то нисмо адреса. Ухватите се укоштац са онима који свакодневно воде „специјалне ратове“ и понављамо, у томе ћете имати нашу подршку.
Надамо се да сте већ оформили тим за ту битку и да то није исти онај који је председнику „дотурио“ информацију да у Америци на сваких 10 секунди страда по један перач прозора. То би било заиста неозбиљно. Ако вам треба помоћ, предлажем вам да се обратите Савету за штампу. Они годинама воде битку са лажним вестима. У Србији постоји и портал „Факенеwс трагач“, који се такође бави лажним вестима. Према њиховим подацима, током 2017. године дневни лист „Ало“ од 358 насловних страна, на чак 237 имао је наслове који би се могли окарактерисати као лажне или манипулативне. У случају таблоида „Информер“ бројка је још већа. На 302 насловне стране, чак 362 пута су објављене лажне или манипулативне вести. Дакле, у Информеру се свакога дана на насловној страни појави бар једна лажна вест. Када је реч о кршењу Кодекса новинара Србије, које увек води ка лажним вестима, Информер га је прошле године прекршио 953 пута. Међутим, он је по томе тек четврти на листи. Кодекс је највише кршио Српски телеграф – 1.282 прекршаја, на другом месту је лист Ало са 1.070 прекршаја, а на трећем Курир са 1.016 прекршаја. То су резултати прошлогодишњег истраживања Савета за штампу.
Дакле, ако хоћете да се бавите лажним вестима, ево одакле да кренете. Не знам само да ли ту постоји неки сукоб интереса, с обзиром да је реч о медијима који од државе на различитим пројектима и конкурсима добијају највише средстава. Ипак, верујемо да ако има воље, има и могућности. Само напред, драга Сузана, у борбу против лажних вести. Понављамо, нашу пуну подршку имате.
Срдачно,
Катарина Живановић, новинарка Данаса