Савет за медије и конфузију: Циљ деградација Савета за штампу, који брани квалитетно новинарство пред навалом дезинформација и пропаганде

(Извор: Цензоловка) Фантомска гонго удружења ођедном оживљавају да би унела додатни хаос у важном тренутку за будућност новинарства у Србији ‒ када се мењају кључни медијски закони и док држава отворено настоји да омогући прорежимским таблоидима, који крше све новинарске норме и стварају атмосферу страха и насиља, да за послушност и даље добијају милионе из буџета

На порталу контакт телефон из Чачка и адреса канцеларије из Лос Анђелеса (Калифорнија, САД), прекопиран лого другог удружења и четири туђе вести, лажно датиране као објаве од пре пет година, седиште у Новом Саду, а у Статуту (база АПР-а) пише да ће удружење „подизати етничке стандарде”…

Ово је прво са чим се новинар суочи кад пожели да сазна нешто о новом Савету за медије Србије, које се представља као „независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре”.

До сад су новинари штампаних медија имали једно саморегулаторно тело познато свима под именом Савет за штампу, које брине о поштовању Кодекса новинара у штампаним медијима, новинским агенцијама и на веб порталима. Појава још једног „савета”, нарочито након што је објављено саопштење у коме се тврди „Савет за штампу и повезани медији обмањују јавност; Нису ни једино саморегулаторно тело, нити су меродавни да пресуђују свим медијима”, заслужује да се провери о чему је реч.

Готово све на сајту новог Савета за медије, који има амбицију да надгледа примену Кодекса новинара у свим медијима – представља грубо кршење Кодекса новинара, пре свега обавезе да се буде истинит и не манипулише чињеницама

Бомбастично саопштење написано је да привуче пажњу, можда неки новинар пожели да их упозна или, боље речено, помисли да нови „савет” жели да се боље представи.

Међутим, то упознавање није једноставан задатак. На чачански телефон се нико не јавља, а пођеднако бескорисна је и наведена адреса из Лос Анђелеса. У бази Агенције за привредне регистре пише да је заступница Емилија Марић, иначе уредница Новосадске ТВ и логичан, ако не и једини, познати саговорник на тему.

После првог основног представљања новинарке Цензоловке и питања „Да ли имате мало времена да попричамо о Савету за медије?”, Емилија Марић, уз уздах, каже:

„Не бих давала. Хвала. Не бих, не бих ништа. Хвала.”

Уследио је непријатан звук прекинуте везе.

Без релевантног саговорника из новог Савета за медије, враћамо се на портал. Једини садржај на порталу је преузет са портала Савета за штампу, који овај нови савет у том поменутом саопштењу оштро критикује, оспорава и деградира.

ПЛАГИЈАТ, ЛАЖНИ ДАТУМИ, ТУЂЕ ВЕСТИ…
Једини садржај портала су четири вести, од којих су три недавне одлуке баш Савета за штампу, а четврта „вест” је најава Медија центра да ће 27. јуна, не зна се које године, бити одржана трибина на којој ће чланови Савета за штампу, међу којима сад већ има и почивших, разговарати о улози овог саморегулаторног тела са новинарима београдских редакција.

Само најновија објава је исправно датирана, док су остале три лажно датиране као објаве из 2018. године иако су још две из ове године, а четврта из не знамо које, али сигурно није из 2018, јер се у њој помињу људи који 2018. нису били на функцијама које се у том тексту наводе.

Готово све што је наведено на сајту новог Савета за медије, који има амбицију да надгледа примену новинарског кодекса у свим медијима у Србији и да унапређује праксу – представља грубо кршење новинарског кодекса, пре свега кршење обавезе да се буде истинит и да се не манипулише чињеницама.

На порталу Савета за медије стоји банер #ЕУ за тебе којим се означавају пројекти које финансира ЕУ. Није познато да се овај Савет за медије финансира из донација ЕУ.

На порталу је истакнут и слоган, који је иначе део лога Савета за штампу: „Брзо, бесплатно, правично.” Да ли је у питању крађа интелектуалне имовине? На ово питање нису знали да нам дају одговор у Савету за штампу.

Траљаво, манипулативно, нетачно. То су епитети који би се на први поглед могли ставити у опис портала Савета за медије Србије. Чак и Статут овог новог удружења, написан очигледно веома амбициозно на 11 страна о свеобухватној професионализацији свих медија у најбољој европској и светској традицији, има једну непримерену грешку. Бар се можемо надати да је грешка, јер пише да ће подизати „етничке стандарде”, што не значи ништа у професионалном новинарском смислу, али неодољиво заудара на нешто што би било потпуно супротно.

Текст Статута са таквом грешком објављен је као званични документ у бази Агенције за привредне регистре.

КО, ШТА, КАКО, ЗАШТО
Према подацима из АПР-а, Савет за медије основан је 10. маја ове године. Циљеви су му: „Унапређење примене професионалних и етичких стандарда у медијској сфери и новинарству и ширење медијске писмености.”

У Статуту пише да су циљеви савета „примена новинарског кодекса у раду свих медија у Србији: радија, телевизија, новина, часописа, сервиса новинских организација и агенција, њихових електронских издања, самосталних електронских медија – портала, других уређивачки обликованих интернет страница и других врста медија, а који признају надлежност Савета, али и „едукација за поступање у складу са новинарским кодексом и јачање угледа медија и новинарске професије”, па и „подизање етничких професионалних и техничких стандарда у настојању да медији унапреде своју улогу информативног сервиса грађана у јавном интересу”, „промовисање и увођење европских и светских стандарда и вредности у праксу медија”.

И они имају Комисију за жалбе која одлучује о жалбама овлашћеног подносиоца, а пише и да одлуке комисије и савета важе за оне који су чланови савета или прихватају његову надлежност. Само нигде не пише ни ко су ни шта су чланови ни да ли су чланови Комисије за жалбе.

Међутим, како ни бомбастично саопштење новог „Савета за медије”, ни њихов портал, ни „разговор” са Емилијом Марић не улива никакво поверење у професионалност, крајњи је тренутак да престанемо да се бавимо њима и пређемо на околности које су довеле до њиховог оснивања.

ГОНГО ОСНИВАЧИ
Савет за медије има амбицију да контролише примену новинарског кодекса и у електронским и у штампаним медијима, иако им је портал управо пример његовог кршења.

Из њиховог више пута поменутог саопштења сазнајемо да су оснивачи Савета за медије: Удружење електронских медија ЦомНет, Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС, Друштво новинара Војводине ДНВ, Удружење медија и медијских радника УММР, Друштво новинара Ниша ДНН и Асоцијација радио телевизија Србије АРТС.

Репрезентативна медијска удружења УНС, Коалиција за слободу медија (коју чини шест професионалних удружења) и АНЕМ у јулу 2021. године скренули су пажњу јавности на удружења којима није стало до професије, већ до нечег другог.

У њиховом саопштењу се каже да је „Министарство решило да у Радну групу за израду медијских закона уврсти, како су навели, „новинска удружења ПРОУНС, Комнет, Друштво новинара Србије, Асоцијацију радио телевизија Србије, Друштво новинара Војводине и Удружење медија и медијских радника“ и да „поједине организације под тим називом не постоје, немају контакт податке, активне веб сајтове, не могу да кажу колико чланова имају, односно које организације улазе у састав удружења, као и да се исти људи као функционери у једним, појављују и у другим организацијама”.

Упозорили су да је „министарство оваквим поступцима близу да означи крај система пројектног суфинансирања медијских садржаја који је у Србији у доброј вери установљен 2014. године”.

Та удружења нису више у Радној групи, али сада се појављују у опскурном Савету за медије.

И најновија верзија нацрта закона о јавном информисању и медијима, иако не предвиђа постојање више од једног, свима познатог Савета за штампу, није прихватљива јер омогућава да медији који крше кодекс могу несметано да добијају буџетски новац за медијске пројекте.

Професионална, репрезентативна удружења већ данима упозоравају да по новој верзији нацрта закона о јавном информисању и медијима издавачи медија који нису прихватили надлежност Савета за штампу као саморегулаторног тела могу да крше Кодекс новинара и да без ограничења добијају новац пореских обвезника за производњу медијског садржаја што је супротно Медијској стратегији, коју је усвојила Влада РС.

Истовремено, издавачима медија који прихватају надлежност Савета за штампу, евентуално кршење Кодекса новинара доносило би негативне поене код доделе јавног новца за производњу медијског садржаја.

НОВАЦ ЈЕ НОВАЦ, А КОДЕКС МОЖДА И НИЈЕ

У току је јавна расправа о нацрту закона о јавном информисању и медијима и покушај професионалних медијских организација и удружења да спрече досадашњу праксу да се из буџета финансирају медији који крше Кодекс новинара, свима познати таблоиди, блиски режиму, који негују језик мржње, нетрпељивости и, пре свега, највећи су извор дезинформација и лажних вести.

Професионална и репрезентативна новинарска удружења покушавају да у нацрт закона унесу обавезу да јавни новац не могу добити медији које Савет за штампу означи као медије који крше етички кодекс. Зато је ово и најпогоднији тренутак за противнике да све релативизују: и кредибилитет Савета за штампу и Кодекс новинара, па и досадашња истраживања која су показала да се таблоиди који објављују највише лажних вести финансирају милионским износима из буџета.

Битка за професионализам уз помоћ Савета за штампу још траје и није извесно да ли ће бити успешна.

НОВАКОВИЋ: ЦИЉ САВЕТА ЗА МЕДИЈЕ ЈЕ КОНФУЗИЈА
Секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић каже за Цензоловку да је циљ оснивања Савета за медије да се скрене пажња са важних промена Закона о јавном информисању и медијима, да се створи утисак да се новинари свађају међу собом, да не знају шта желе и да су подељени. Циљ је да се направи конфузија.

Истовремено, упозорава Новаковић, ово би могло да додатно наруши поверење у медије код грађана, а истовремено да омогући министарству да, због наводне несагласности новинара, одустане од важних одредби које би онемогућиле да јавни новац одлази у медије који крше кодекс.

Циљ је и да се деградира једна од ретких институција које у овој земљи функционишу, Савет за штампу (Гордана Новаковић)

„То је све уношење конфузије. Нико више ту не може да се снађе. Кад обичан грађанин то чита, испада као да се неки Савет за штампу и Савет за медије нешто свађају. О чему се ту ради, немају појма. Коме да се обрате, немају појма. С друге стране, из министарства могу сад да кажу ми смо хтели да вас ставимо у закон, али пола медијске заједнице је против вас, ви не радите како треба, ту нешто није у реду. Видите да ни сами не можете да се договорите шта хоћете. Ето, томе треба да послужи Савет за медије. Да буде савет за конфузију и да успут упропасти све што је Савет за штампу успео да постигне за ових 12 година. А успели смо доста. Циљ је и да се деградира једна од ретких институција које у овој земљи функционишу”, каже Гордана Новаковић.

Она напомиње да је први пут за Савет за медије чула недавно, на првој јавној расправи о нацрту закона, која је одржана у септембру у Београду. Тада су неки од оснивача рекли да је основан Медијски савет.

„Одмах после те седнице сам на сајту АПР-а проверавала да ли постоји Савет за медије и тада га није било”, каже Новаковић и додаје.

„Све ово се лоше одражава на медијску сцену генерално. Урушава поверење у медијске организације, у новинаре и новинарство код грађана.”

У првој верзији нацрта закона о јавном информисању, како се то нотира у анализи Славко Ћурувија фондације, било је предвиђено да постоји више регулаторних тела или више Савета за штампу. Сва је прилика да су ГОНГО организације из медијске сфере одлучиле су да формирају свој „Савет за медије” који би „парирао” Савету за штампу.

Ауторка: Тамара Спаић