Савет за штампу: Информер, Фељтон и више портала прекршили Кодекс, КРИК и Маглочистач нису

(Извор: НУНС) Информер, Фељтон.рс, НС уживо, Дрина инфо, Лучани уживо, Ужице огласна табла, 24 седам, Ви Пријепоље инфо прекршили су Кодекс новинара и новинарки Србије, док КРИК и Маглочистач нису – одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу на последњој седници.

Исправка нетачног навода није прекршај Кодекса

Комисија је најпре разматрала жалбу мештанке Пачира Венди Вуд против портала Маглочистач због, како је навела, нетачно пренете изјаве у тексту о поскупљењу услуге одношења смећа. Вуд је тврдила да јој је портал приписао позивање на погрешан број „Службеног листа“ и да јој је онемогућено право на одговор.

Из Маглочистача су, међутим, објаснили да су током провере навода утврдили да је број „Службеног листа“ у којем је објављен усвојени ценовник погрешан, па су га исправили како читаоци не би били доведени у заблуду. Комисија је прихватила такво образложење и једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

Јелена Петковић оценила је да су новинари дужни да провере наводе саговорника како би грађанима пружили тачну информацију. „Они су сматрали да је она направила лапсус и да је промашила број и зато су га преправили, да грађанима буде јасно. Ја сматрам да је најважније да информација буде тачна“, казала је Петковић.

Родољуб Шабић додао је да у овом случају не види лошу намеру редакције.

Информер таргетирао учеснике Осмомартовског марша

С друге стране, једногласно је одлучено да је Информер прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја, одговорност новинара и поштовање достојанства личности. Жалбу против Информера поднела је Дина Барјактаревић због два текста у којима је таргетирана, а скуп на којем је говорила, Осмомартовски марш, представљен као „скуп блокадера“ и „србомрзаца“. Текстове су пратили видео-снимци на којима се налази жалитељка. У једном од њих њен говор је приказан уз увредљиву констатацију да је реч о „говорнику са неартикулисаним покретима“, док је други видео сумирао увредљиве коментаре са друштвених мрежа на њен рачун.

Сања Павловић је на седници Комисије оценила да су текстови написани у маниру клеветања, манипулације, прогона и полуистина.

„И коментари и сам текст и то што се наводи у видеу је врло увредљиво и крајње мизогино у смислу оцењивања како би жена требало да изгледа и шта да ради. Они овде критикују њен изглед и начин на који говори и то бих додала као још једну димензију проблематичности“, рекла Павловић.

Јелена Петковић додала је да је реч о класичном таргетирању учесника скупа, а не о намери да се јавности пренесе корисна информација.

Посебна рубрика са именом жалитељке као облик прогањања

Јавна извршитељка Мирела Смиљанић Личина жалила се на портал Feljton.rs због серије негативних текстова о њој, као и због посебне категорије на порталу која носи њено име, а Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен у деловима који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, поштовање достојанства и однос према изворима.

Дискутујући о овом случају Милена Васић је оценила да објаве на Фељтону представљају прогањање, додајући да су текстови написани паушално и без конкретних доказа.

Филип Шварм је рекао да је извор који се обратио Фељтону информације требало да подели са озбиљним истраживачким медијем, који би их проверио и анализирао. „Овако је прекршен Кодекс“, рекао је Шварм.

Извештавање о имовини премијера је у јавном интересу

КРИК није прекршио Кодекс када је писао о имовини премијера Србије Ђура Мацута, оценила је Комисија. Мацут се жалио на више текстова КРИК-а, међу којима и на истраживање у којем је објављено да је дан пре именовања за премијера купио вилу вредну милион евра, као и на текстове о кривичној пријави која је раније поднета против њега због смрти пацијенткиње.

Мацут је у жалби навео да су му текстовима нарушени углед и част и угрожена безбедност, као и да су нетачне тврдње да му је „улазак у политику донео велику имовинску корист“, да јавности није објаснио порекло новца и да није одговорио на питања КРИК-а. Навео је и да је сву имовину пријавио Агенцији за спречавање корупције, те да КРИК није објавио деманти који је постављен на његовој званичној Инстаграм страници.

Новинари КРИК-а одговорили су да су Мацута покушали да контактирају телефоном на клиници на којој ради, у Влади, путем Вајбера и имејла, као и да му лично поставе питања, али да је он одбио да одговори. Истакли су да су објављене информације од јавног интереса и да су поступали у складу са професионалним стандардима.

Чланови Комисије оценили су да су информације које је КРИК објавио чињенично тачне, важне за јавност и подсетили да јавни функционери морају да трпе виши степен критике, посебно када је реч о питањима која се тичу њихове имовине и транспарентности рада.

Јелка Јовановић напоменула је да је Вајбер уобичајен канал комуникације.

Јелена Петковић је додала да деманти треба послати на адресу редакције и да друштвене мреже нису место за то, као и да су новинари КРИК-а на све начине покушали да ступе у контакт са премијером.

Наставак кампање против Верана Матића

Комисија је једногласно одлучила и да су НС уживо, Дрина инфо, Лучани уживо, Ужице огласна табла, 24 седам, Vesti.rs и Пријепоље инфо прекршили Кодекс објављивањем истог текста у којем се председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија Веран Матић, који је поднео жалбу, оптужује да „напада медије и промовише лажну државу Косово“. У тексту, који је портал Пријепоље инфо накнадно обрисао, наведено је да Матић „путем својих гласила промовише лажну државу Косово“, уз тврдњу да је Србија у исечку из чланка Цензоловке представљена без Косова. Комисија је оценила да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, поштовање достојанства личности и однос према изворима.

Дрина инфо, Лучани уживо и Ужице огласна табла део су медија издавача Запле медиа гроуп из Новог Сада, које уређује Градимир Банковић, а који су раније учествовали у кампањи дискредитације против Матића започетој уобјављивањем видео-садржаја Центра за друштвену стабилност под називом „Зло доба 2“.

Када је о овом случају реч, Јелена Петковић оценила је да се ради о наставку озбиљне кампање таргетирања и угрожавања безбедности Верана Матића.

„Ми месецима имамо једну кампању и свака прилика се користи како би се напао Веран Матић, а то се ради због његове улоге у друштву и значаја међу новинарима“, рекла је Петковић, додајући да би институције требало да реагују.

Филип Шварм подсетио је на претеће поруке упућене Матићу које је на друштвеним мрежама објавио Центар за друштвену стабилност.

„Ово је позив на линч, а то је недопустиво“, нагласио је Шварм.

Ауторка: И.К.