Савет за штампу: Медији кршили Кодекс и извештавали непрофесионално о мајским убиствима 

(Извор: Бета/Н1) Медији у Србији су грубо кршили Кодекс новинара и извештавали неетично, непрофесионално, неквалитетног и без емпатије о масовним убиствима 2023. у Основној школи „Владислав Рибникар“, Малом Орашју и Дубони, оцењено је на трибини Савета за штампу.

Савет за штампу је спровео истраживање о извештавању медија о тим убиствима и анализирао текстове дневних новина Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Нова, Политика и Српски телеграф.

Ауторка истраживања Јелена Петковић је казала да су ри медији најчешће кршили одредбе Кодекса о новинарској пажњи, поштовању приватности и одговорности новинара.

Указала је да је недопустива експлоатација малолетника који су били у осетљивом стању, а од којих су неки медији узимали изјаве.

Додала је да су у анализираном узорку биле и бројне фотографије уплаканих родитеља и извештаји са сахрана убијене деце.

„Већина медија показала је безобзирност према породицама и да им је читаност испред интереса јавности“, навела је Петковић.

По њеним речима, медији не треба да користе анонимне изворе пошто на тај начин подстичу ширење теорија завере и додатно трауматизују јавност.

„Масовна убиства су трагедије које цело друштво погоде, новинари морају да извештавају с дужном пажњом. Не смеју да се упуштају у спекулације и да подстичу саговорнике да то чине. Медији морају да консултују експерте и да се окрену извештавање које ће умирити јавност“, изјавила је Петковић.

Чланица Комисије Савета за штампу за жалбе Тамара Скроза је рекла да је велики проблем цурење информација из државних органа, али да то не аболира новинаре.

„Цурење информација из истраге је код нас констатно. Имали смо и цурење информације из установе где се налази малолетник осумњичен за убиство. То је недопустиво“, казала је Скроза.

По њеним речима, када државни функционери прекрше закон и објаве осетљиве податке о жртвама, медији не треба то да преносе.

„Медији не треба као папагаји да понављају све оно шта државни функционери раде. Публику треба заштитити од таквих садржаја, али то није проблем само у Србији, већ на глобалном нивоу“, навела је Скроза.