Савет за штампу: медији су дужни да пре одговора објаве информацију на коју се одговор односи

(Извор: НУНС) Курир, Вечерње новости, Дневник, Блиц, портали Нова, РТВ Врање и Врањска плус прекршили су Кодекс новинара Србије, одлучила је Комисије за жалбе Савета за штампу на седници која је одржана у четвртак у Press центру УНС-а.

На адресу Савета за штампу у протеклом периоду стигло је осам жалби.

Курир прекршио више тачака Кодекса

Прва жалба о којој је расправљала Комисија била је она коју је Игор Брауновић поднео због више текстова објављених у дневном листу Курир и на порталу kurir.rs у периоду од 15. новембра до 2. децембра, у којима се, како тврди, дискредитује његова личност и функција коју обавља.

Брауновић је Комисији за жалбе доставио осам текстова, а неки од наслова гласе: „ШУМСКА МАФИЈА Бивши Дачићев зет од Србијашума направио приватно газдинство – сече шуме, препродаје их, ухваћен и у узимању мита?!”, “МОНТЕ КАРЛО НА ДРИНИ: Брауновић паре од пљачке „Србијашума“ прао кроз лукс угоститељске објекте и станове?”, “ПУН КАО БРОД: Брауновић се енормно обогатио – од скромног стана до зграда, лукс ресторана, локала, акција у банкама и фирмама!”, итд.

Он у жалби наводи да је у Курировим текстовима представљен као лице које врши кривична дела и које је ухваћено у узимању мита, као и да конзумира наркотике.

Нагласио је у жалби и да се против њега не води никакав судски поступак.

У одговору на жалбу из Курира оспоравају основаност жалбе. Наводе да није јасно на шта се жалилац тачно жали и који су разлози његове жалбе, као и да ниједну од “мноштва објављених чињеница није оспорио”. Наводе и да су послали питања Брауновићу, али да он на њих није одговорио. У одговору се наводи да је Курир извештавао у интересу јавности, да су све информације изнете у тексту тврдње извора и да, према закону, аутор текста не мора да открије своје изворе.

Предлог одлуке Савета за штампу био је да је Курир прекршио Кодекс по више тачака и то у делу о истинитости извештавања који се односи на тачност и извештавање у интересу јавности, разликовању чињеница у односу на претпоставке, дужности да провери информацију код више релевантних извора и неспојивости новинарског посла са објављивањем гласина.

Таокђе, предложено је да је прекршај учињен у поглављима Кодекса који се односе на независност уређивачке политике,  претпоставку невиности, новинарску пажњу и поштовање приватности.

Дискусију је започела Јелка Јовановић, представница Асоцијације медија. Она је рекла да је сагласна са предлогом одлуке.

„Начин на који је Курир ово објавио је противно свим наведеним члановима Кодекса, а верованто их има још. То је заиста неодговорно и те ограде као ’послали смо му питања, а није одговорио’… Шта је питање? ’Је л’ конзумирате дрогу?’, на пример… Представници јавних предузећа јесу личности од јавног интереса и треба писати о њима, треба писати о ономе што раде и што не раде у оквиру функције коју обављају и ако постоје кривична дела било које врсте, али зна се начин на који се то ради“, казала је Јелка Јовановић.

Након кратког излагања Комисија је јендосгласно одлучила да је Курир прекршио Кодекс по свим предложеним тачкама.

И несвесно ширење стереотипа је недопустив прекршај

А-11- Иницијатива за економска и социјална права поднела је четири жалбе и то против дневних листова Дневник, Блиц и Вечерњих новости, као и у онлајн издању Курира због текстова који се тичу извештавања о убиству које се догодило 20. новембра ове године у Новом Саду. У жалбама се наводи да се у текстовима извештава о „животним околностима осумњиченог и жртве, наводним узроцима догађаја и кривичноправним последицама овог чина.“ Ова организација указује да су медији приликом извештавања показали „висок ниво несензитивности према положају особа у ситуацији бескућништва“, у којој се налазе учесници овог догађаја.

Они напомињу да чињеница да су осумњичени и жртва особе у ситуацији бескућништва нема везе са природом кривичног дела, те да новинари ових медија нису показали одговорност при извештавању.

Подносиоци жалбе сматрају да су у текстовима изнете спекулације и недовољно проверљиви ставови, а особе у ситуацији бескућноштва су представљене као лица која се због лоших навика одају алкохолизму и другим пороцима што може да резултира и убиством другог човека.

Курир, Вечерње новости и Дневник су у својим одговорима на жалбу навели да намера у извештавању није била ширење стереотипа. Поменули су да термин „бескућници“ није коришћен из зле намере већ колоквијално, да га користе и званичне институције и да се налази у Речнику српског језика Матице српске. Такође, навели су да су новинари били на месту догађаја и да су информације проверили код више званичних извора.

Блиц није одговорио на жалбу.

Предлог одлуке Савета за штампу био је да су сви наведени медији прекршили одредбе Кодекса које се односе на одговорност новинара, односно, да новинари не смеју ширити било какву врсту дискриминације, већ да морају да се супротставе свима који крше људска права. Такође, предлог је да медији нису поступили са дужном новинарском пажњом и да су повредили право на приватност особа о којима су писали.

Чланови Комисије још једном су нагласили да организације које штите интересе одређених рањивих група у друштрву могу оу њихово име да поднесу жалбу.

Представница Независног удружења новинара Србије Милена Васић сложила се са предлогом одлуке.

„Чињеница је да се лоше извештава о овој врсти кривичних дела, али морамо да имамо у виду да се ради о посебно осетљивој групи и да због тога Савет за штампу треба да усвоји ову одлуку и да реагује на ову врсту дискриминаторног извештавања која у великој мери гаји тај стереотип о бескућницима као људима који су склони криминалу“, навела је Милена Васић.

Представница јавности Ана Мартиноли сложила се са претходним закључком и додала да има утисак да редакције нису схватиле у чему је заправо проблем у њиховим текстовима.

„Они нису разумели у чему је прекршај и у својим образложењима су додатно нагласили да не разумеју у чему је проблем… Чак и навођење дефиницје из Речника Матице српске, где се јасно наводи ’бескућник’ као пробисвет, дакле, то је проблем, перцепција тог појма“, казала је Мартиноли и додала да само једна институција у Србији у свом називу има реч ’бескућник’.

Чланови Комисије су се сложили да у овом случају није била намера ширење стереотипа према особама у статусу бескућништва, али да новинари треба да се едукују и са већом пажњом приступе таквим случајевима.

Приликом гласања једногласно је одлулчено да су сва четири медија прекршила Кодекс.

Портал nova.rs није пренео све чињенице

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић упутио је жалбу Савету за штампу у вези текста који је 8. јануара објављен на порталу nova.rs “Ово је доказ да Горан Весић лаже”. У самом тексту пише да је министар изјавио “да су сви државни путеви на територији Србије проходни, али видео објављен на друштвеној мрежи X показује потпуно супротно” уз ембедован снимак на ком се види снег и гужва на аутопуту.

Горан Весић је у жалби навео да је текст неистинит са неоснованим оптужбама, да нису све чињенице изнете, и да је непотписани аутор искористио смрт људи за “борбу против политичких неистомишљеника”.

Он је навео да новинари портал nova.rs нису проверили истинитост његове изјаве, а да су то могли да учине тако што би тражили податке од ЈП “Путеви Србије”.

Издавач портал nova.rs Јунајтед медија преко пуномоћника у одговору на жалбу одбацује оптужбе Весића и наводи да се спорни текст бави “стањем на путевима услед лоших временских услова”. Како пише у одговору на жалбу, министар је изјавио да су путеви проходни, али да се на снимку који су поделили уз текст види “колапс у саобраћају због снега на аутопуту”. Они напомињу да се текст не бави “тиме колико је посуто соли”, већ да је само пренета изјава министра. Тврде да су веродостојно пренели изјаву са сајта Министарства, те да није било портебе слати упит “Путевима Србије”. Додају и да су у тексту пренете неспорне чињенице “које ни подносилац представке не оспорава”.

Представница НУНС-а Тамара Скрозза је у вези овог случаја питала је да ли је када се за неког напише да ’лаже’ то кршење културе и етике јавне речи?

„Ја мислим да није. То је констатација. Кршење је када кажеш за неког да је ’лажовчина’, ’пинокио’… Али ’лагати’ није ружна реч. Ружан је чин, сада да не улазимо у морал појма као таквог“, рекла је Скрозза.

Златко Чобовић из Асоцијације медија рекао је да је ово пример доктрине коју државни функционери намећу јавности у Србији, а која гласи ’тачно је оно што ја кажем, а не оно што ви видите и осећате’.

„Овде се поставља питање да ли је тачно то што министар каже или је тачно оно што ми видимо? Ја бих рекао да је тачно оно што видимо на снимку. Не могу да се сложим са подносиоцем жалбе. Овде је релевантно да ли су путеви били проходни… У прилог веродостојности снимка говори и извештај МУП-а о броју и последицама саобраћајних несрећа и говори упозорење ’Путева’ које каже да се путује са зимском опремом“, рекао је Чобовић и додао да мисли да у тексту нема политичке позадине и да у овом случају Кодекс није прекршен.

Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије констатовала је да се у тексту читалац наводи да помисли да је узрок несрећа управо то што министар и његове службе нису урадиле посао.

„Истрага мора показати шта је узрок тих несрећа. Јесте коинцидентно да су се оне догодиле у тренуцима када је у Србији било такво стање на путевима, али не може се на овај начин претпостављати, нагађати и доводити у везу једно с другим. Зато мислим да је Кодекс прекршен“, објаснила је Милошевић.

Представник јавности Родољуб Шабић је рекао да је могуће тражити аргументе за оба изнета става.

Тамара Скрозза је напоменула да ипак не постоји доказ да је снимак настао када и где је наведено, а представља се као доказ у тексту.

Председавајућа Комисије за жалбе Надежда Будимовић рекла је да се текст несумњиво бави Гораном Весићем и стањем на путевима.

„Питање је када је Горан Весић дао ту изјаву да су путеви проходни и када су они престали да буду проходни, дали су престали у међувремену јер је снег падао, али то није тема којом се ми бавимо. Потпис испод тог видеа је да ’Горан Весић лаже’. Шта је мотив да се тако потпише видео?“, упитала је Надежда Будимовић и додала да је из текста трцебало да сазнамо када и где је снимљен видео.

Након дискусије Комисија је одлучила да је портал nova.rs прекршио Кодекс на начин што није пренео све чињенице о догађају што је једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи. Такође, одлучено је да је Кодекс прекршен у деловима који се односе на обавезе новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања, као и обавезу консултовања више извора.

Није етички објавити само осговор једне стране

У вези писања портала РТВ Врање и Врањска плус, Драган Антић је поднео жалбе због преношења саопштења Градског одбора Српске напредне странке из Врања 30. децембра, у ком се, према његовим наводима напада његова “личност, част и углед, а нема аргумената који би оповргли писање Еколошког устанка”.

Наиме, као лидер локалног Еколошког устанка Антић је објавио саопштење, које медији на које се жали нису пренели, већ су пренели само реакцију ГО СНС Врање у коме га оптужују за конзумирање и стављање у промет марихуане, те кажу да му је свест о поимању времена поремећена као “нуспојава уживаоца марихуане”.

Он додаје да је одговорио на то саопштење ГО СНС Врање, али да поменути медији поново нису објавили његово саопштење у целости, већ су истргли поједине реченице и извртали их руглу.

У допису који је директор и главни и одговорни уредник РТВ Врање Зоран Величковић послао Савету за штампу нагласио је да овај медиј не признаје надлежност саморегулаторног тела.

Он је навео да одговор који је Антић упутио редакцији никада није стигао на адресу редакције већ “на мејл директора маркетинга који једини има приступ мејлу, а његов први радни дан је био 10. јануар”, те је тада и проследио редакцији три мејла која су стигла од Антића.

Наводи, такође, да прво саопштење које помиње Антић никада није стигло на адресу редакције и да је у овом случају редакција РТВ Врање “поступила професионално, одговорно и етично”.

Марјан Стошић, директор портала Врањска плус, у свом одговору на жалбу навео је да редакција није радила током празника, тако да им је “промакло саопштење Драгана Антића”.

Оба портала су у одговору на жалбу навела да су објавили само део  садржаја који се односи на саопштење ГО СНС Врање. Образложење за такву одлуку је да у одговору Антић директно износи “непроверене чињенице, неаргументоване оцене и директне прозивке” на рачун функционера СНС-а.

Дискусију о поменутој жалби започела је Тамара Скроза. Она је рекла да ови медији објављују коментар на нешто што није објављено и да се ту прича завршава.

„Не можеш да коментаришеш нешто што ниси објавио. Ово објашњење је спектакуларно, дакле, ’ми нисмо коментарисали то, него смо објавили саопштење СНС-а’. То је стварно бизарно. Ако се нешто коментарише, мора да се објави информација која се коментарише“, рекла је Скрозза.

Родољуб Шабић се сложио са њеним излагањем.

Представница јавности Сања Павловић је додала да је занимљиво како ови медији нису објавили Антићев одговор јер садржи неке личне дискредитације, али су објавили цело саопштење СНС-а које, такође садржи врло личне дискредитације.

Чланови Комисије су се сложили да је таква пракса недопустива и у случају да нема дискредитације личности. Такође, будући да су редакције сматрале да Антићево саопштење није одговор на саопштење СНС-а, требало је да од њега траже да измени или скрати текст, а не сами да одлучују шта ће објавити.

Предлог одлуке Савета за штампу у оба случаја био је да су медији прекршили Кодекс у деловима који се односе на обавезе разликовања чињеница, коментара, претпоставки и нагађања. Такође, предложено је да је прекршај учињен делу који се односи на утицај на уређивачку политику медија, одговорност новинара и неговање културе и етике јавне речи, ако и права на одговор.

Комисија је једногласно у оба случаја одлучила да је Кодекс прекршен.

Ауторка: Ивана Крагуљ

Снимак седнице Комисије за жалбе