Савет за штампу: Новине све чешће крше претпоставку невиности

(Извор: Нова економија) Штампани медији у Србији током 2021. године чешће су кршили Кодекс новинара Србије него годину дана пре тога, показује истраживање Савета за штампу спроведено од 31. јула до краја децембра. У српским дневним листовима новинари су најчешће кршили обавезу претпоставке невиности, а број забележених прекришаја је повећан за 1.200.

Не рачунајући два нова дневна листа која су почела да излазе прошле године кодекс је лане прекршен 4.977 пута, док је 2020. године забележено 3.724 таквих случајева, каже чланица Савета за штампу новинарка Тамара Скрозза.

Укупан број прекршили су Кодекса новинара у Србији, са два нова листа која су почела да излазе претходне године (листови Нова и Објектив) био је 5.715 пута, ако се рачунају Објектив и лист Нова,.

Како наглашава, посматрани су дневни листови Ало, Блиц, Курир, Политика, Нова, Данас, Српски телеграф, Вечерње новости, Објектив, Нова, Информер, од 1. јула до краја децембра.

Највећи пораст броја прекршаја у првом поглављу кодекса, где се не поштује истинитост извештавања. Савет за штампу, како додаје Скрозза, претпоставља да је број прекршаја скочио због избора.

Убедљиво највише прекршаја направио је дневни лист Ало (1.278 прекршаја), после кога следи лист Информер (949 прекршаја). Најмање прекршаја, како се додаје, традиционално су правили листови Данас, Политика и Нова.

Крши се, пре свега забрана да се у новинарском извештавању нека претпоставка не сме пласирати као неспорна чињеница. Како објашњава, то је традиционално најчешћи прекршај међу дневним листовима у Србији. Често се крши и препорука да води рачуна о култури јавно изговорене речи.

Како додаје, доста се крши и обавеза да се означе ПР садржаји, али се прошле године ситуација у вези са тим делимично поправила, чак и код таблоида који су почели да је поштују прописно означавајући комерцијалне текстове и огласе.
Такође бележи се константан раст кршења претпоставке невиности, која би требало да се поштује тако што се све до правоснажости неке пресуде не објављује се име починиоца.

Скрозза додаје да је у порасту и кршење тачке кодекса која забрањује пласирање порнографских и узнемирујућих садржаја. То се десило, како наглашава због слика на насловним странама новина које су приказивале призоре мучења и убијања жртаја једног криминалног клана у Србији.
„Када се на насловним странама новина појави информација о млевењу жртава, деца од тога не могу да се одбране. Доста се крши и право на приватност јавних личности, то је у порасту, без обзира што је то код њих донекле ограничено“, наглашава представница Савета за штампу.

Како додаје, константно се прате бракоразводне парнице јавних личности, па често може да се уочи како се чак и навија за једну или другу страну у тим судским споровима.

„Медији су чак и у том смислу поларизовани, то је недопустиво, нарочито ако се у медијима појављују њихова деца. Разматрају колика је помоћ додељена детету, код ког родитеља му је боље, жигошемо ту децу за сва времена“, каже Скрозза.

Она подсећа да се крши и право на приватност људи који се не појављују у јавности, као и да се то пре свега односи на извршење неког злочина, као и на људе који су трагично страдали.

„Ми пратимо неспорне прекршаје, али увек постоји могућност различитог тумачења. Идеја није да се медији посраме и критикују, већ да се ствари посматртају онакве какве јесу“, објашњава Скрозза.

Чедомир Савковић

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/savet-za-%C5%A1tampu-novine-sve-%C4%8De%C5%A1%C4%87e-kr%C5%A1e-pretpostavku-nevinosti