Савет за штампу: НС уживо, Инфо лига, Решетка и Прокупље прес прекршили Кодекс

(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је на јучерашњој седници да су портали НС уживо, Инфо лига, Решетка и Прокупље press прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије.

Таргетирање на порталу НС уживо

Комисија је најпре разматрала жалбу Стевана Гостојића и Дарка Марчетића против портала НС уживо због текста у којем су представљени као организатори политички мотивисане акције усмерене на дестабилизацију Универзитета и државе. Марчетић је означен као „главни јуришник и идеолошки вођа“ и „Пленковићевац“, док је Гостојић представљен као његова „десна рука“ и „УСАИД професор“, повезан са „страним центрима моћи“.

Подносиоци жалбе навели су да су тврдње неистините и изнете без извора и могућности да на њих одговоре, као и да су неовлашћено објављене Марчетићеве приватне фотографије са летовања. Портал НС уживо није одговорио на жалбу.

Тамара Skrozza је оценила да је само наслов довољно прочитати да би се видело да је Кодекс прекршен.

„Тај малициозан тон је нешто што је одлика стила таквих текстова, тако да је ово типично таргетирање“, казала је Skrozza.

Нови члан Комисије Душан Алексић, ванредни професор на Филозофском факултету у Нишу, који је заменио Родољуба Шабића, упозорио да такво „цртање мете на челу човеку“ може да подстакне физички напад и међунационалну мржњу. Он је подсетио на случај када је због извештавања Информера нападнута бивша деканица Филозофског факултета у Нишу.

Након краће расправе Комисја је једногласно одлучила да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја, одговорност новинара, поштовање достојанства, поштовање приватности и однос према изворима

Инфо лига није обезбедила другу страну

Миланко Пауновић, у чије име је жалбу поднео његов син Иван, жалио се на портал Инфо лига због текста и видео-прилога у којима је представљен као особа која блокира пут и угрожава свакодневни живот мештана Глијече. Навео је да портал није проверио тврдње нити га је контактирао, а да је објављивањем његовог имена и локације имовине угрозио његову приватност, углед и безбедност.

Главна уредница портала Беба Бојовић одговорила је да редакција трпи Пауновићеве притиске, да га није контактирала јер није био на лицу места, али да му је више пута понуђено да изнесе своју страну прице, што он није искористио.

Чланови Комисије указали су да прилог није био непристрасан и да новинарка није разговарала са свим релевантним странама. Тамара Skrozza нагласила је да је медиј одговоран за садржај који објављује и да се према грађанину не може односити као према јавној личности.

Душан Алексић је рекао да је највећи проблем у спорном тексту недостатак непристрасности.

„Ја нисам сигуран да је новинарка заправо желела да истражи проблем онако како се то ради у складу са новинарским професионалним принципима и то не нажалост тренд који примећујем код многих портала“, казао је Алексић.

Оливера Милошевић ипак сматра да је у питању грешка у брзини.

„Не мислим да је проблем пристрасност, јер знам о каквој се новинарки ради и апсолутно ми ово не личи на њу. То никада није био њен начин извештавања и рада. Слажем се да је могла да сачека да има другу и трећи страну“, навела је Милошевић и додала да је у питању важна тема за локалну средину.

И у овом случају Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен у деловима који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, поштовање и заштита приватности и однос према изворима.

Решетка прекршила Кодекс у два текста из 2024. године

Љубиша Станковић поднео је жалбу против портала Решетка због извештавања о судском поступку који се против њега водио, његовом политичком деловању и наводној штети по републички буџет. Савету за штампу доставио је седам текстова, тврдећи да је у њима представљен као осуђени „шверцер“ пре доношења пресуде и да су му приписивани проневера, политичка трговина, утицај на суд и притисци на новинаре.

Решетка је навела да је извештавала у јавном интересу, на основу судских и других релевантних извора, да је разликовала фазе поступка и да евентуалне појединачне непрецизности не значе да је целокупно извештавање противно Кодексу.

Чланови Комисије сагласили су се да постоји јавни интерес да се извештава о кривичним поступцима против јавних функционера, али су као проблем издвојили нетачну употребу термина „проневера“ и необјављивање одговора.

Милена Васић је указала на неколико слојева проблема у вези са спорним текстовима.

„Постоји потреба да се извештава о свим кривичним поступцима против јавних функционера и свакако не бих рекла да се ради о кампањи. Само две ствари су ми спорне – питање ’проневере’ и необјављивање одговора“, казала је Васић.

Филип Шварм је навео да сматра да је у питању грешка новинара.

„Нисам сигуран око ове проневере. Ја мислим да новинар није знао шта је написао и да није било намерно“, рекао је он.

Председавајућа Јелена Петковић указала је да се у текстовима из 2026. види напредак у начину извештавања и да у тим текстовима Кодекс није прекршен.

Комисија је једногласно одлучила да су у два текста из 2024. прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, однос према изворима и одговорност новинара, док у пет текстова објављених 2026. године није било прекршаја.

Прокупље press прекршио Кодекс пишући о раду организације ЕХО

Снежана Илић, законска заступница невладине организације ЕХО из Прокупља, жалила се на два текста портала Прокупље press у којима је организација представљена као партнер локалне власти који не жели да објави колико је новца добио за акцију чишћења. Навела је да је самостална активност ЕХО-а, спроведена у оквиру пројекта Младих истраживача Србије, погрешно приказана као заједнички пројекат са Градом, док наслов неосновано сугерише прикривање финансијских података.

Уредница Биљана Рогановић одговорила је да је први текст заснован на званичној објави Града Прокупља, да су контактирани релевантни актери и да је одговор ЕХО-а објављен у целости. Истакла је да је однос организације са локалном влашћу тема од јавног интереса.

Надежда Будимовић оценила је да је портал преношењем информације додао вредносни и политички оквир, иако је акција била део пројекта „Волонтери за Србију“.

Душан Алексић назвао је текстове „типичним примером злонамерног уоквиравања“ и да се догађај своди на ставове новинарке према нечему, што је, како је навео, недопустиво.

Комисија је једногласно одлучила да је Прокупље press у оба текста прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања и одговорност новинара.