Савет за штампу: Осам портала прекршило Кодекс новинара и новинарки Србије

(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је на седници која је јуче одржана у Press центру УНС-а да су портали Курир, Новости, Информер, Ало, Блиц, 24/7, Ужице огласна табла и Радар прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије.

Комисија је најпре разматрала жалбу Игора Бандовића из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) против портала Курир, због два текста у којима су организације цивилног друштва оптужене да коче пут Србије ка Европској унији. У жалбама је наведено да су НВО представљене као „паралелни центар моћи без одговорности“ и „механизам за обрачун са конкуренцијом“, без доказа за такве тврдње.

Курир је у одговору навео да су спорни текстови део серије текстова о истраживању БЦБП-а, у којем је, како тврди редакција, Курир оптужен да шири проруску пропаганду. Комисија је, међутим, једногласно оценила да је Курир прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја, поштовање достојанства и однос према изворима.

Чланица Комисије Милена Васић оценила је да је реч о малициозном извештавању којим се рад невладиних организација представља као пристрасан.

„Овакво извештавање озбиљно нарушава репутацију и поверење које грађани имају у невладине организације и у том смислу мислим да је јако опасно“, казала је Васић.

Сања Павловић додала је да се у текстовима види „опасна замена теза“, јер се „терет одговорности за недостатак напретка у процесу интеграција ставља на цивилно друштво“.

Таргетирање није критика рада јавне личности

Новости, Информер, Ало и Курир прекршили су Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања, одговорности новинара и поштовање достојанства када су  су писали о генералном секретару Европске демократске партије Сандру Гоцију као о „лобисти за независно Косово који подржава блокадере“, а након што је позвао председника Србије Александра Вучића на дуел.

Ало и Новости додају да су „блокадери блиски искључиво са људима који безрезервно подржавају слабљење и распарчавање Србије, док Информер пише да је Гоци „шиптарски лобиста“ и да је био члан једне „неофашистичке“ странке у Италији.

Гоци, који се жалио на писање ових медија наводи да су текстови “злонамерни” и да нико није тражио његов коментар, те да се ради о кампањи усмереној против њега.

Из Курира сматрају да је жалба неоснована и позивају се на одредбу Закона о јавном информисању и медијима која се односе на јавне функционере, а према којој су они дужни да трпе критку која се односи на њихов рад.

Коментаришући ову жалбу, чланица Комисије Јелена Петковић оценила је текстове као „планирану пропаганду, таргетирање и напад на карактер“. Она је додала и да, без обзира што су писали о јавној личности која треба да има већу толеранцију на критику у медијима, спорни текстови нису имали за циљ критику.

„Битно је да подвучем да је ово заправо напад на студентске и грађанске протесте. Овим текстовима се поручује да свако ко буде имао било какав контакт са њим (Гоцијем), сматраће се свим овим“, навела је Петковић.

Здравствени подаци нису естрадна вест

Blic.rs је прекршио Кодекс када је објавио вест да је композитор народне музике Милутин Поповић Захар затражио лекарску помоћ у болници због повреде. Комисија је оценила да новинари Блица нису поштовали смернице које се односе на истинитост извештавања и поштовање приватности.

Поповић је у жалби навео да су, неколико сати након изласка из болнице, уследили позиви породице и пријатеља који су били забринути, као и да је због нетачног извештавања претрпео „велики стрес, као и јавно понижење“.

Јелка Јовановић подсетила је да информације које је Блиц објавио представљају заштићене податке, док је Јелена Петковић указала на проблем извештавања о естради као рубрици у којој се често крши право на приватност.

„Новинари који прате естраду уопште немају обзир када крше нечије право на приватност… Теби заправо неко чита извештај из здравственог картона, односно, шта је њему лекар рекао. То не сме да се ради, а константно се понавља“, напоменула је Петковић.

Поновљено таргетирање Верана Матића и АНЕМ-а

Портали Новости, Ало, 24/7 и Ужице огласна табла објавили су исти текст у којем се поново таргетира председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић. У тексту се Матић описује као „архитекта обојене револуције“, док се за чланице АНЕМ-а тврди да су „даноноћно радиле против Србије и српских интереса“.

Матић је у жалби навео да је текст написан са јасном злом намером: „Измишљотине, подлост језика, манипулација контекстом су истовремена ревизија и фабриковање мог прошлог рада, и подмукла превара у јавности о ономе чиме се данас бавим“.

Филип Шварм подсетио је да Комисија трећи пут расправља о текстовима који таргетирају Верана Матића.

„Овде не можемо ништа друго да додамо осим онога што смо већ поновили толико пута… Ово само додатно показује да се циља на ревизију деведесетих“, рекао је Шварм.

Јелена Петковић се сложила са оценом Филипа Шварма и додала да се намера за ревизијом управо види по томе колико труда је уложено у писање оваквих текстова.

„Да се све стави у погрешан контекст – то је језиво и стварно је опасно, не само за Верана, већ и за чланице АНЕМ-а. Многи од њих живе и раде у малим градовима где су препознатљиви и сви они се стављају у опасност“, објаснила је Петковић.

Комисија је једногласно закључила да су медији прекршили Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја, одговорност новинара и поштовање достојанства.

Тачни подаци не значе да је сумња доказана

Комисија је разматрала и жалбу компаније „Аптус“ д.о.о. против портала Радар, због текста „И новац деле на погрешан рецепт“. Компанија је навела да се у тексту износе нетачни и непотпуни закључци који инсинуирају привилегован положај и неправилности у јавним набавкама, без јасне методологије и доказа, као и да редакција није контактирала „Аптус“ пре објаве.

Радар је одговорио да „Аптус“ у жалби не наводи ниједан конкретан нетачан или измишљен податак, већ оспорава „контекстуализацију“ тачних и проверљивих информација преузетих из јавних регистара. Такође наводе да компанију нису контактирали пре објаве јер су радили искључиво са јавно доступним подацима.

Златко Чобовић је рекао да сматра да Радар није прекршио Кодекс.

„Сви подаци које је Радар користио су узети из званичних извора… и зато мислим да није било нужно да Радар, пре него што је објавио текст, зове ту фирму“, рекао је Чобовић.

Он се запитао и о чему поменута фирма о овом случају треба да се изјасни.

“О томе да ли су подаци тачни?“

Оливера Милошевић је ипак указала да Радар у тексту није доказао наднаслов у којем стоји да су јавне набавке „сумњиве“.

„У тексту немамо доказе да је у вези са овом фирмом нешто сумњиво… Дужна пажња је уложена, али не довољна да поткрепи било какаву сумњу и у том случају мислим да постоји, можда из нехата, дискваификација подносиоца жалбе“, образложила је Милошевић.

Чланови Комисије су се већински исложили са том оценом и одлучили да је Радар ипак прекршио Кодекс и то поглавља „истинитост извештавања“ и „однос према изворима“.

Ауторка: И.К.