Савет за штампу представио предлог измена Кодекса новинара Србије

(Извор: Бета/Н1) Савет за штампу је представио предлог измена Кодекса новинара Србије и позвао друге да предлоге и сугестије доставе до 7. маја, у склопу јавне расправе.

Измене, како је речено новинарима, „оштрије су и јасније“ од постојећих одредби и, по оцени предлагача, „јасније за примену“.

Чланица Савета за штампу Тамара Скроза је казала да је Кодекс усвојен 2006. од када се догодило много ствари које њиме нису обухваћене, каква је и „медијска хајка“.

Разлог за измене Кодекса новинара Србије је и то што су нове технологије и развој интеренета изменили рад новинара и отворили етичке дилеме.

Комисија Савета за штампу за жалбе која 13 година одлучује о жалбама због кршења Кодекса, закључила је да би неке одредбе Кодекса требало изменити, прецизирати или разјаснити.

Зато је Савет за штампу, у сарадњи са оснивачима (УНС, НУНС, Асоцијација медија и Локал прес) припремио предлог измена Кодекса.

Међу изменама су одредбе о употреби вештачке интелигенције, модерирању коментара, заштити приватности и достојанства људи о којима се пише, однос према изворима и друго.

У предлогу, у одредби „Поштовање достојанства“ је наведено да „новинар не сме да дискриминише, између осталог, на основу расе, пола, старости, личних својстава, сексуалне оријентације, језика, вере, политичког и другог мишљења, националног или друштвеног порекла“

У смернице је указано да „припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава“.

Како је наведено, новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке или на било који други начин дискриминаторне конотације, мора да користи „родно осетљив језик“, да се труди да равномерно укључи саговорнике различитих група релеватних за тему и да одговорно приступа различитостима у друштву.

Новинар је, како је наведено, дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са инвалидитетом и других осетљивих група.

У одредби „Часна средства“ је указано да „у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа и њиховом објављивању новинар ће се користити само часним средствима“.

У смерницама за ту одредбу је указано да „новинари и уредници не смеју да објављују материјал прибављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем и слично изузев када се тиме штити јавни интерес – например објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично“.

За примену овог изузетка, како је предложено, треба да постоји редакцијска процедура.

Како је наведено, новинар не треба да настави са постављањем питања, телефонирањем, фотографисањем или снимањем приватног лица ако је замољен да то не ради.

Указано је и да је „право новинара да у односу према државним и другим институцијама континуирано поставља питања за која сматра да су од јавног интереса, без обзира да ли је замољен да то прекине или не“.

Такође, „новинар се у прикупљању информација не сме служити изнудом, претњом и прогањањем извора информација, али ни подмићивањем или обећавањем противуслуга“, пише у смерницама.

У одредби „Приватност“ је указано да „новинар поштује приватност људи о којима пише“, те да, приликом извештавања о несрећама и кривичним делима није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују“.

Наведено је да „чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе“, те да „грешка државних органа не подразумева ‘дозволу’ за кршење етичких принципа професије“.

У предлогу измена пише и да „јавне личности уживају нижи ниво заштите приватности“, јер су како је објашењено у смерницима „јавне личности су особе које обављају јавну функцију и/или користе јавне ресурсе“.

„Подаци из приватног живота јавних личности објављују се само уколико је то у јавном интересу, уколико имају директне последице на више људи, у супротности су с духом функције коју та личност обавља или идејама које јавно заступа“, додаје се.

Указано је, у смерницама и да „новинар мора да има у виду да саговорници нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре“.

А у извештавању о догађајима који укључују лични бол и шок, новинар је дужан да своја питања прилагоди тако да одражавају дух саосећања и дискреције.

Фоторепортери и сниматељи, како је указано, дужни су да се приликом фотографисања и снимања жртава несрећа и злочина опходе са обзиром и саосећањем, а „новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“.

Указано је и да медији могу користити вештачку интелигенцију у стварању садржаја „на друштвено одговоран и сразмеран начин“, те да су дужни да обавесте јавност да је медијски садржај „креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији“.