Савет за штампу представио приручник „Примена нових одредница Кодекса новинара и новинарки Србије кроз праксу Комисије за жалбе Савета за штампу“

(Извор: Фонет/НУНС) Најзначајнија допуна Кодекса новинара Србије је ново поглавље које се односи на поштовање достојанства, будући да су приватност и достојанство раније били у истој одредби, али се испоставило да то ипак није било најбоље решење, изјавила је јуче генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Гордана Новаковић је, на представању новог приручника „Примена нових одредница Кодекса новинара и новинарки Србије кроз праксу Комисије за жалбе Савета за штампу“, казала да је кроз праксу уочено да не постоји одредба која би директно забранила вођење кампања против људи, што се често дешавало у ранијем периоду.

Нова одредба у оквиру Поштовања достојанства је и та која забрањује континуирано злонамерно извештавање о људима, извештавање о жртвама несрећа, деци, особама са инвалидитетом, ЛГБТ популацији и мањинским групама.

Према њеним речима, унета је и нова одредба која новинарима забрањује да извештавају са сахрана, сем уколико је реч о високо профилисаним јавним личностима.

„Увели смо и правила за употребу садржаја креираног путем вештачке интелигенције и прецизнија правила за коришћење садржаја са друштвених мрежа. То смо имали некако и у оним смерницама које смо претходно радили у вези са применом старог кодекса, али су ово сада одредбе које су унете у Кодекс“, рекла је Гордана Новаковић.

Она је навела да је циљ промене о одговорности новинара да појача одговорност уредника за сав медијски садржај који објављује, али и истакне независност уредника и новинара од политичких или економских утицаја, који би имали за последицу све оно што је етички недозвољено извештавање.

„Појачане су и те одредбе које се односе на говор мржње. То је постојало и у претходном Кодексу, али овде је некако прецизније дефинисано – да је забрањена употреба не само језика мржње, него и те агресивне реторике у медијима која би могла да подстакне на агресивно понашање“, објаснила је Гордана Новаковић.

У оквиру приручника представљени су случајеви које је Комисија разматала од јануара до октобра прошле године, а односе се на континуирано нарушавање угледа и наношење штете појединцима, то јест на вођење медијских кампања против људи, забрану говора мржње и реторике која може подстицати агресивно понашање и обавезу новинара/новинарки да одговорност према јавности не подреде било чијим интересима.

Гордана Новаковић је истакла и да је број жалби Савету био упечатљив 2020. године услед пандемије ковида 19, али и прошле због одржавања студентских и грађанских протеста.

Истакла је и да је нови тренд појава идентичних текстова у више медија истовремено, често и са потпуно истим насловима, који притом немају ни вредност, али ни новинарску форму.

„И ми смо стварно у некој доста незгодној ситуацији да сада треба да кроз Кодекс провлачимо нешто што заправо нису новинарски текстови и да одлучујемо о прекршајима Кодекса, о нечему што нема везе с новинарством“, рекла је Гордана Новаковић.

Додала је и да прекршаји Кодекса све чешће бележе у политичким и друштвеним рубрикама, а све мање у оним „традиционало проблематичним“ рубрикама попут црне хронике и забаве.

Осим Гордане Новаковић, ауторке Приручника су и новинарке Вера Дидановић и Тамара Skrozza.