Савет за штампу припрема нови Кодекс новинара: Прецизније дефинисање говора мржње, дискриминације, употребе вештачке интелигенције

Савет за штампу, независно саморегулаторно тело, активно ради на изменама и допунама Кодекса новинара Србије.

– Кодекс, као документ који прописује етичке стандарде професије, написан је још 2006. године и требало би га мало осавременити, каже за Цензоловку Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу (СЗШ).

Нови кодекс ће прецизирати одредбе које су досад различито тумачене, јасније ће дефинисати говор мржње, вештачку интелигенцију, дискриминацију или ко је јавна личност, а увешће и нове категорије, као што су вођење кампања против људи, право на заборав

Вођење кампања против људи или право на заборав (уклањање садржаја о некој личности по захтеву, ако су њена права угрожена и ако не претеже јавни интерес, прим. нов) само су неке области које постојећим кодексом нису покривене, а постоје и одредбе за које је Комисија за жалбе СЗШ у досадашњем раду утврдила да су им потребне додатне смернице или мале измене, каже Новаковић и додаје:

„Из праксе знамо и да неке одредбе нису довољно прецизне и да их медији различито тумаче.“

Она каже да ће измена бити у већини поглавља Кодекса, а да ће вероватно доћи и до измена назива и редоследа поглавља.

Новим Кодексом би требало и да одређени појмови буду прецизније дефинисани: на пример, ко је јавна личност, шта је говор мржње, шта је дискриминација…

Коришћење алата вештачке интелигенције у медијима све је присутнија у Србији, а Гордана Новаковић подсећа да смо ми још 2021. године „у Смернице за примену Кодекса у онлајн сфери унели одредбу која се односи на употребу вештачке интелигенције“.

Репортери без граница су крајем 2023. донели Париску повељу, са 10 смерница за етичку употребу и развој система ВИ у области медија. Новаковић истиче да постојећа одредба у Смерницама за примену Кодекса покрива готово све што је у Париској повељи, али да ће се све то „свакако наћи у новом Кодексу“, и додаје:

„Савет за штампу је крајем прошле године радио истраживање ‘Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу’ са посебним фокусом на коришћење вештачке интелигенције и права на заборав. Половина испитаника рекла је да Кодекс треба прилагодити новим технологијама.“

Предлог новог Кодекса ће можда већ наредног месеца ићи на јавну расправу, каже Гордана Новаковић.

Након тога, она очекује да ће га крајем године усвајати скупштине Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије, који су донели Кодекс.

Радна група која припрема предлог измена има седам чланова – углавном новинара, неких чланова Комисије за жалбе Савета за штампу, али и правника и представника академске заједнице, које су предложили УНС, НУНС, Асоцијација медија и Локал прес.

„Консултујемо се и са представницима правосуђа и невладиних организација“, каже Новаковић.

НАПОМЕНА: Текст је допуњен реченицом о претходном истраживању Савета за штампу „Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу“ 28.2.2024. у  16 часова и 5 минута.

Ауторка: Даница Ђокић