Савет за штампу: Прокупачке вести, Nova.rs и Република прекршили Кодекс, Пирот плус онлајн и Истиномер нису

(Извор: НУНС) Портали Прокупачке вести, Нова.рс и Република прекршили су Кодекс новинара и новинарки Србије, док Пирот плус онлајн и Истиномер нису – одлучила је Комисја за жалбе Савета за штампу на синоћ одржаној седници у Press центру Удружења новинара Србије.

Комисија је најпре разматрала жалбу Снежане Илић против портала Прокупачке вести и једногласно закључила да је Кодекс прекршен објављивањем серије текстова у којима су, како је оцењено, изнете „клевете и увреде“ на рачун Илић и Едукационо-хуманитарне организације (ЕХО). У жалби је наведено да је она у текстовима довођена у везу са наводним „узимањем пара“ и финансирањем „из Тиране“, без доказа и кроз инсинуације које читаоце наводе на закључак о незаконитом или неетичком поступању. Комисија је оценила да су прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, поштовање достојанства личности и обавезу консултовања више извора.

Током расправе, члан Комисије Филип Шварм оценио је да је реч о „типичном нападу на једну невладину организацију“, док је Родољуб Шабић навео да се у текстовима види намера да се „неко омаловажава и кињи“. Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић указала је и да Прокупачке вести немају импресум, што је, како је рекла, кршење Закона о јавном информисању и медијима.

Није било зле намере – нема прекршаја Кодекса

За разлику од тог случаја, Комисија је одлучила да портал Пирот плус онлајн није прекршио Кодекс, иако су против њега поднете две жалбе због текста о наводном обрушавању дела фасаде на гимназији. Касније се испоставило да фасада није пала, већ да је део превентивно уклоњен. Пошто је новинар већ наредног дана објавио разговор са извођачем радова и извињење, Комисија је оценила да „није било зле намере“.

Вида Петровић Шкеро навела је да је у том тренутку било најважније да јавност буде брзо обавештена о могућем проблему у школи.

„Он (новинар) је написао реч ’обрушио’, али после тога имамо сва остала објашњења, имамо снимке и слике… Ради се о школи и апсолутно је што хитније да се објави… Оно што је после уследило показује да никакве зле намере није било“, образложила је Петровић Шкеро.

Цитирање саговорника не ослобађа новинаре од одговорности

Комисија је затим одлучила да је Nova.rs прекршила Кодекс у три текста објављена поводом дојаве о бомби у школи на Бановом брду. Жалбу је поднела директорка школе Вања Антонијевић, наводећи да јој је нарушен углед и да новинари нису контактирали њу како би изнела своју страну приче. Иако је портал у одговору навео да су спорни наводи били цитати саговорника, Комисија је оценила да ни цитирање извора не ослобађа новинаре одговорности, посебно када се објављују увредљиве изјаве анонимних саговорника. У сва три текста, закључено је, прекршено је Поглавље 3 Кодекса, које се односи на одговорност новинара и обавезу неговања културе и етике јавне речи.

Јелка Јовановић нагласила је на седници да је у питању тема од јавног интереса, али да је сагласна са жалитељком да је у текстовима коришћен непримерен језик.

„Што се тиче друге стране, она, ако у тренутку позива новинарке није могла да се јави – могла је касније. Они су обавезни да одговарају на питања“, казала је Јовановић.

Филип Шварм је додао да разуме зашто је новинарка у овом случају цитирала анонимне изворе.

„Ово је јако пипаво јер се ради о деци. И родитељи не би подносили кривичне пријаве тек тако и ја разумем страх тих родитеља да говоре под својим именом… ти саговорници нису измишљени, они постоје. С друге стране, неконтактирање друге стране је велики проблем“, навео је Шварм.

Новинарско рекетирање је недопустиво, али и тешко доказиво

У случају портала Republika.rs, Комисија је закључила да је Кодекс прекршен објављивањем серије од 13 сензационалистичких текстова о породилишту Опште болнице „Ацибадем Бел Медиц“. У жалби болнице наведено је да су након неуспелих преговора о пословној сарадњи са порталом уследили увредљиви текстови, због чега је на седници отворено и питање такозваног „рекеташког новинарства“. Иако Савет за штампу није могао да утврди да ли је било покушаја рекетирања, јер редакција Републике није одговорила на жалбу, Комисија је једногласно оценила да су текстовима прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, право на одговор и исправку, поштовање достојанства личности и обавезу консултовања више извора.

„Видели смо да су се они договарали око неке сарадње и да се нису договорили и дошло је до чега је дошло“, рекао је ФИлип Шварм и додао да је немогуће демантовати таква писања.

Јавни функционери морају да трпе критику

С друге стране, Комисија је одлучила да портал Истиномер није прекршио Кодекс поводом жалбе Предрага Аздејковића, који је био поменут у истраживању о пропагандним активностима политичких актера и јавних личности блиских власти. Издавач Истиномера, ЦРТА, навела је да се све чињеничне тврдње заснивају на јавно доступним и проверљивим изворима, као и на ранијим изјавама и наступима Аздејковића. Комисија је прихватила став да јавни функционери морају да трпе критику у вези са својим радом, а Вида Петровић Шкеро оценила је да је реч о покушају грубог ограничавања слободе говора и медија од стране јавног функционера.

„Ја могу да говорим како хоћу и шта желим, а када неко анализира мој говор – он чини одређене прекршаје, а ја не чиним никакав прекршај тако што сободно говорим, али медиј који се бави анализом врши тако нешто – И ово постаје шаблон понашања и ми треба о томе да се изјаснимо“, казала је Петровић Шкеро.

Ауторка: Ивана Крагуљ