Скривене поруке иза наводне бриге о здрављу
(Извор: Раскрикавање) – Текст о лошим крвним судовима, а у ствари препорука препарата за чишћење артерија и снижавање холестерола. Иако закон о оглашавању јасно налаже да рекламе морају бити видљиво означене као такве, текст у Куриру је обележен само сићушном бројчаном шифром у углу. Из Курира међутим тврде да је и то сасвим довољно.
Домаћи Закон о оглашавању јасно каже да је прикривено оглашавање забрањено као и да плаћена реклама мора бити јасно назначена речима попут плаћен простор, огласна порука и слично, како би читаоци јасно знали да је реч о реклами – а не објективном новинарском тексту.
Иако је јасно да је у питању огласна порука, дневни лист Курир је поред чланка ставио неколико бројева у горњем десном углу чиме су, како тврде, јасно обавестили читаоце да се ради о реклами.
„Објављивањем броја поред текста јасно смо назначили да се ради о плаћеној огласној поруци. Текст наведеног огласа припремљен је од стране клијента (клијентов прелом и фонт) и због тога није на адекватнији начин обележен као огласна порука“, кажу за Раскрикавање у Куриру.
У одговору додају да настоје да „све евентуалне пропусте у раду сведе на најмању могућу меру“.
„Такође, привредно друштво Adria Media Group као издавач дневних новина Курир је у више наврата одбило да објави огласне поруке клијената за које је сматрало да нису у складу са законом и чест је случај да клијентима врати предлоге огласних порука на допуну како би се исте уподобиле са законским прописима“, стоји у писаном одговору Курира.
Занимљиво је да је иста огласна порука била поновљена и два дана касније, али је поред текста стајало „промо текст“.
У истом издању је, ипак, било још неколико реклама који су носили јасно обележје промо текста.
У свом годишњем извештају Савет за штампу приметио је пораст броја ПР објава које нису означене као маркетиншки садржај или оглас.
„Врло често, компаније се рекламирају под фирмом хуманитарних акција које спроводе, па током истог дана више медија објави практично исти садржај уз различите наслове. Нарочито је драстичан пример кршења Кодекса новинара Србије где се, као новинарски, пласирају комерцијални садржаји који наводно помажу лечењу и побољшању изгледа људи”, констатује се у извештају Савета за 2016. годину.
Осим компанија прилику да се скривено огласе користе и државне институције и политичари. Због тога је као један од циљева пројектног суфинансирања медија било и да спречи прикривено субвенционисање медија и тиме непримерени утицај на независност уређивачке политике. Ипак, то се није догодило.
Прикривено оглашавање Синише Малог у Политици
У мају прошле године у дневном листу Политика објављен је чланак о наводним успесима тадашњег градоначелника Синише Малог.
Уз текст су објављене фотографије градоначелника Малог како поставља камен темељац и како се поздравља са децом током обиласка парка, као и 3Д прикази објеката чија је изградња започета или планирана.
Једино што разликује овај текст од осталих јесте танак оквир и ситни бројеви одштампани на дну страна. Они су, према речима в.д. главног уредника „Политике“, јасан показатељ да је у питању плаћен оглас.
Међутим, тада је Тамара Скроза чланица Савета за штампу рекла за КРИК да читаоцима није најјасније предочено да је реч о плаћеном тексту и да су тиме прекршена новинарска правила.
Весна Радојевић