Срамота професије: За 180 дана Информер прекршио Кодекс 763 пута

(Извор: Цензоловка) – Новинари најтиражнијих таблоида претпоставке или нагађања и импресије представљају као чињенице, желе да шокирају и узнемире, крше права деце и право на приватност, а знају и да се укључе у полицијску истрагу, прете или покрећу хајке. У протеклих шест месеци шампиони професионалног неморала Информер, Српски телеграф и Курир, показује истраживање Савета за штампу

Осам дневних новина објавило је у протеклих шест месеци чак 3.191 текст који није у складу са одредбама Кодекса новинара Србије, показују резултати мониторинга поштовања Кодекса новинара Србије, који је спровео Савет за штампу.

Медији су најчешће кршили одредбу Кодекса која налаже да се прави јасна разлика између претпоставки, нагађања и чињеница. У случајевима за које је постојао изузетан интерес јавности, као што су сурова убиства и личне трагедије, „утркивали су се“ у атрактивности садржаја и скоро редовно прибегавали сензационализму, објављивању непотврђених информација, шокантних и узнемирујућих фотографија и сведочења, навео је Савет.

Мониторинг је спроведен од почетка марта до краја августа 2016, а посматране су дневне новине које се дистрибуирају на националном нивоу: Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Ало, Курир, Информер и Српски телеграф.

На представљању резултата мониторинга, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза подсетила је да са чланом Комисије Петром Јеремићем од априла прошле године прати осам дневних новина и бележи кршења Кодекса која су несумњива. Они прате колико се крши Кодекс по поглављима и по тачкама, колико то поједини медији раде, као и шта су болне тачке у контексту етичких и професионалних стандарда медија.

У марту је било 484 кршења Кодекса, а предњачили су Информер и Курир. „Српски телеграф се појавио крајем марта, али је врло брзо преузео сам врх табеле. У априлу је било 616 кршења Кодекса, што је рекорд у ових шест месеци које смо пратили“, рекла је Скроза.

Она је подсетила на то да се у априлу догодило убиство певачице Јелене Марјановић и да је о њој објављено више од 100 текстова у којима је запажено кршење Кодекса.

„Без обзира на то што је прошле године било случајева који су привукли пажњу јавности, ниједан није био толико обрађиван у медијима.“

Нагађања и личне импресије представљају се као чињенице

Српски телеграф је, како је рекла, у мају већ ушао у тај „трио фантастико“, са листовима Информер и Курир, и било је 588 кршења одредаба Кодекса.

Убедљиво најмање кршења Кодекса, и неупоредиво са другим медијима, бележи се у листовима Данас и Политика, рекла је Скроза и додала да су то једина два листа која би могла да се истакну као пример поштовања професионалних стандарда.

У протеклих шест месеци, Информер предњачи са 763 кршења Кодекса, Српски телеграф са 709, Курир са 638.

„Остали су испод њих, не много далеко, али јесу, Ало, Блиц, Вечерње новости и тек онда Данас и Политика“, навела је Скрозза.

Када се упореди истраживање прошле и ове године, долази се до веома забрињавајућих резултата. (Погледајте табелу)

„Ово су изузетно велике разлике над којима би медији требало да се забрину. Исти људи су гледали исте медије и забележили у априлу двоструко више кршења Кодекса него прошле године. Нешто се дешава када је у питању поштовање професионалних стандарда и нешто под хитно мора да се уради“, упозорила је Скроза.

Она је додала да су приметне промене и у врсти кршења одредаба Кодекса новинара, јер је прошле године најчешће кршена тачка 3 поглавља 4, које се односи на кршење права на претпоставку невиности, односно објављивање имена и презимена осумњичених за кривична дела, њихове адресе, имена њихових ближњих, објављивање информација које упућују на идентитет осумњиченог.

„Ове године, међутим, медији највише проклизавају на тачки 2 поглавља 1, која новинаре упозорава на то да нагађања, претпоставке, личне импресије и непотврђене информације не приказују као чињенице. То је оно што на дневном нивоу примећујемо“, рекла је Скроза.

Забележен је и велики пораст ПР текстова који се представљају као новинарски.

„Под фирмом некаквих хуманитарних акција, компанијских активности, заправо имате рекламу ове или оне компаније, и то није означено као оглас или реклама, и деси се да у истом дану то видимо у неколико дневних издања. То, на пример, често раде Поште Србије, АМСС, Хемофарм.“

Скроза је навела и да, када су медији који то раде у питању, нема изузетака, односно да једино Политика нема ниједан пример таквог текста.

„Чак и Данас, који иначе изузетно поштује Кодекс, доста прибегава тој врсти рекламе, односно реклами која није реклама, већ обичном читаоцу изгледа као регуларан ауторски новинарски садржај.“

НОВИНАРИ КОЈИ РАДЕ ЗА ДРЖАВУ ПРОТИВ ПОРОДИЦЕ

Петар Јеремић је рекао и да га је згрозило када су чланови Савета за штампу чули од уредника једног таблоида да је то што они раде „њихова друштвена одговорност“ јер помажу полицији, која је сигурна да је неко из породице крив за убиство али да немају доказа, да сломи породицу.„Ја се не сећам да игде где сам нешто читао о новинарству пише да је то задатак новинара.“

Он је подсетио и на то да је протеклих дана и тужилаштво одустало од гоњења родитеља Тијане Огњановић.

„Та породица је исто рашчеречена у медијима, а нема доказа да су они криви. Адвокат Зденко Томановића каже да они нису хтели да подлегну уцени, рекету једне државне институције и да нису имали, знајући кроз шта су прошли, поверење да држава располаже њиховим новцем. Ако су то новинари радили за интерес државе, то је дно професије“, рекао је Јеремић.

Црна хроника – мркли мрак новинарства

Говорећи о извештавању о трагедијама у рубрикама црне хронике, Скроза је оценила да је оно у посматраном периоду „много црње него прошле године“.

„Ове године је то мркли мрак, посебно у контексту кршења претпоставке невиности и објављивања узнемирујућих садржаја којима се крши достојанство жртве. Никаквог професионалног оправдања нема да објављујете све најгнусније детаље о најмонструознијим злочинима. А то се дешава апсолутно сваки пут када је у питању злочин над дететом.“

Скроза је подсетила на то да су у случају убиства трогодишње девојчице у околини Зајечара медији јавност бомбардовали графичким приказима насиља које је над њом извршено, да би повереник за заштиту података од јавног значаја на крају изјавио да је имао увид у документа из истраге и да оно што су медији објављивали није било тачно.

„Чак и то што је објављивано као да је из извора блиских истрази и полицији, ни то није тачно. То је важно питање о којем бисмо морали и те како да размишљамо и да дискутујемо, а оно није привукло велику пажњу. То је прва ситуација да је јавно речено да су медији лагали.“

Члан Комисије за жалбе Савета за штампу Петар Јеремић оценио је да је број прекршаја већи ове године јер прошле године нисмо имали предизборну кампању.

„Ове године је било кршења тачке 2, која каже да нагађања и претпоставке не могу бити представљени као чињенице. Сад је било тога јер се много нагађало ко ће с ким у коалицију, па ко ће ући у владу, ко неће ући у владу. И ту је било информација које се нису показале као тачне, а оно што је најважније, није било потврде нити провере за то што се пише да ће бити тако. Било је јасно да се шаљу неке поруке и обарају цене претендената на учешће у власти.“

Што се тиче црне хронике, кршене су одредбе Кодекса у великом броју случајева, рекао је Јеремић и навео примере извештавања о убиству певачице, случајеве у Зајечару и Житишту, повреде глумице Неде Арнерић, смрти глумаца Велимира Бате Живојиновића и Драгана Николића.

„У случају убиства певачице Јелене Марјановић искористили смо право да као чланови Комисије поднесемо жалбе на неколико најдрастичнијих текстова из посматраних медија. У тим случајевима, у готово целокупном извештавању о убиству, Кодекс је толико згажен, да ме је просто срамота да кажем да сам новинар кад видим шта се тамо објављује. Објављено је чак на насловној страни као да се њен дух (убијене певачице) шета Борчом, то је представљено као апсолутна чињеница.“

Јеремић: Новинари претили породици убијене певачице

Јеремић је рекао и да има сазнања да су породици Јелене Марјановић новинари претили.

„Лично ме је потресло и што сам био у контакту са том породицом, када се то дешавало, они нису знали како да реагују. Нисмо то могли да констатујемо као прекршај, али њима су новинари претили, рекли су им: ‘Ако не дате изјаву, ми ћемо наћи некога ко ће рећи…’ Њима је претпоставка невиности прекршена на најдрастичнији начин и страшно је то што је ћерка Јелене Марјановић за цео живот означена. Питање је шта ће то дете за неку годину моћи да пронађе на интернету, какав ће њен однос бити са породицом и како ће она одрастати. У том случају смо као професија направили страшан грех.“

Као позитиван пример навео је случај прекршаја Кодекса листа Ало, који је решен медијацијом. „Поднео сам жалбу на лист Ало због текста о Милени Дравић, она је снимљена на аеродрому у инвалидским колицима, описано је њено стање, како је јако болесна, али Ало је пристао да објави извињење, па сам повукао жалбу. На јако коректан начин је објављено то извињење и могло би да послужи као добар пример колегама како грешка, када се и направи, може да се исправи.“

Хајке Информера и Српског телеграфа

Тамара Скроза је упозорила на то да је кршење права на приватност тема која се отвара за следећу сезону и „нешто чиме би наши новинари могли да се подробно позабаве“.

Говорећи о случају објављивања фотографија глумице Данице Максимовић са плаже, Скроза је рекла да је изгубљена граница где је домен приватног јавних личности, а где је оно што у јавном интересу може или треба да се објави. „Није добро оправдање које многи новинари говоре: то је у јавном интересу, то људе интересује. То није јавни интерес, не можемо а приори да кажемо да су они јавне личности и да је све што је њихово и јавно.“

Скроза је рекла и да је мониторингом детектовано да неки листови, пре свега Информер и Српски телеграф, праве хајку на одређене личности из јавног живота, које су им редовна мета, и као пример навела и заштитника грађана Сашу Јанковића и повереника Родољуба Шабића.

Упитани да ли свакодневни мониторинг дневних листова у Србији оставља на њих последице, Јеремић је рекао да му је „мука кад треба да прегледа новине“, док је Скроза навела да је прилично озбиљно то што је постала толерантнија на графичке приказе злочина.

„Моје је питање – да ако ја са 20 година искуства имам ту врсту последице, какву последицу може да има неко ко уопште није из медија или дете које сваког дана чита такве садржаје уз родитеље… Какве су последице на човека који не прилази томе новинарски? А то је директна последица непоштовање Кодекса и зато у њему постоји тачка да не смеју да се објављују узнемирујући садржаји који могу да имају лоше последице по децу, али и по све нас“, оценила је Скроза.

Одговарајући на питање зашто медији који највише крше Кодекс имају највеће тираже, Скроза је оценила да су резултати мониторинга добар повод да се организује јавна дебата на којој би могло стручније, са разних страна, да се сагледа како се објашњава та чињеница.

„Шта је старије – кокошка или јаје, да ли то што они крше Кодекс и имају сочније садржаје привлачи људе или су људи због дугогодишњег непоштовања професионалних стандарда навикнути и ту врсту садржаја траже? Ја нисам сигурна да људи то траже“, закључила је Тамара Скроза.

Пише: Тамара Огњановић

www.cenzolovka.rs/vesti/sramota-profesije-za-180-dana-informer-prekrsio-kodeks-763-puta/