Шта су захтеви протеста у Србији и како су власти до сада одговориле?
(Извор: Радио Слободна Европа) Од тврдњи о “обојеној револуцији” до позива на дијалог – тако се може описати реакција власти у Србији на захтеве који су изнети на четири протеста “Србија против насиља” организованих након масовних пуцњава у мају.
Десетине хиљада грађана окупило се на овим протестима на које су позвали поједини представници парламентарне опозиције.
Изнети су бројни захтеви којима се тражи оставка званичника, укидање медија и медијских садржаја, за које опозиција и демонстранти тврде да промовишу насиље.
Вучић је 26. маја на митингу који је у центру Београда организовала његова Српска напредна странка (СНС) позвао организаторе протеста на дијалог.
Вучић позвао опозицију на дијалог
“Моја врата су од сутра отворена за сваког од њих, да решавамо проблеме у институцијама система”, рекао је Вучић.
Он је до сада у својим одговорима оптужио организаторе за “обојену револуцију”, “коришћење трагедије”, одбио смене које се на протесту траже, али су у међувремену власти неке захтеве испуниле.
У две масовне пуцњаве почетком маја у Србији убијено је 18 људи, након чега су масовни протести организовани четири пута у престоници.
Смена руководства РТС-а и објективно извештавање о протестима
Четврти протест “Србија против насиља” у Београду 27. маја био је фокусиран на рад јавног сервиса Радио-телевизију Србије (РТС).
Демонстранти су пред зградом РТС-а захтевали оставке руководства и објективно извештавање о протестима који се недељама уназад одржавају у главном граду Србије.
“Од РТС-а само тражимо да ради свој посао”, речено је са говорнице на протесту 27. маја.
Са протеста ‘Против насиља’ десетине хиљада затражиле непристрасан јавни сервис Србије
У току самог протеста организатори су саопштили да је РТС започео свој Дневник извештајем са протеста, те оценили да је реч о победи.
РТС је на сајту такође водио и блог о дешавањима на протест.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је 28. маја за ТВ Пинк да ће одмах потписати смену руководства РТС-а, ако је то званичан захтев протеста.
Представници РТС-а се нису јавно оглашавали о критикама на рачун извештавања са протеста “Против насиља” или изјаве председника Србије.
Смена чланова Регулаторне агенције за електронске медије (РЕМ)
Смена чланова кровне организације за контролу медија, РЕМ-а, је захтев који су организатори протеста изнели на првом протесту 8. маја.
РЕМ у 2022. години и прва четири месеца 2023. није изрекао ниједну меру телевизијама са националном фреквенцијом, показују подаци са сајта.
Председница РЕМ-а Оливера Зекић оценила је 10. маја захтев опозиције за смену као “политички”.
Зекић је за портал Нова.рс рекла и да би требало расправљати о томе “како је део медија и политичара јавности, друштву, понудио РЕМ као кривца за ужасну трагедију”.
Један од организатора: Протести ‘Србија против насиља’ до испуњења захтева
Вучић је за ТВ Пинк 28. маја рекао да о захтеву за смену чланова РЕМ-а “можемо да разговарамо”, али да је опозицији циљ само да “Шолаковој телевизији обезбеди националну фреквенцију”.
Вучић телевизије Нова С и Н1 назива “Шолаковим телевизијама” јер оне послују у оквиру Јунајтед групе чији је оснивач Драган Шолак, кога власт оптужује да је близак опозиционом лидеру Драгану Ђиласу и да преко медија жели да сруши власт у Србији.
Телевизија Нова С, иначе, тужила је РЕМ у децембру 2022. због недоношења одлуке о дозволи за пету националну фреквенцију у законском року. Поступак је у току.
Одузимање националних фреквенција телевизијама Пинк и Хаппy
Овај захтев такође је формулисан на првом протесту 8. маја, а приватне телевизије Пинк и Хаппy су поменуте у контексту подстицања насиља.
Из опозиционог покрета “Не давимо Београд” саопштили су 6. маја да ове телевизије “слуђују грађане, трују и промовишу насиље”.
Представници тих телевизија се нису јавно оглашавали поводом ових навода.
Премијерка Ана Брнабић је 26. маја у Скупштини Србије рекла да национална фреквенција, коју имају ТВ канали, нема никакве везе са Владом Србије.
Сме ли се Вучић одрећи Пинка и Хаппyја?
Она је рекла да су Пинк и Хаппy имали националне фреквенције и када су на власти биле неке од странака данашње опозиције.
Додељивање националних фреквенција врши РЕМ. Фреквенције су таласне дужине на којима се емитује телевизијски сигнал, њихов број је ограничен, сматрају се националним добром и њихов власник је држава.
Ово регулаторно тело је у јулу 2022. већином гласова поново доделио дозволе телевизијама Прва, Пинк, Хаппy и Б92 које су и до тада имали те дозволе.
Невладине организације “Славко Ћурувија фондација” и ЦРТА оценили су тада да је РЕМ прекршио прописе јер је доделио националне фреквенције “телевизијама које годинама уназад не поштују ни минимум прописаних услова за пружање медијске услуге”.
Укидање ријалитија и других програма који промовишу насиље
Захтев за укидањем ријалити програма у Србији уско је повезан са претходним захтевом будући да су организатори протеста телевизије Пинк и Хаппy означили као телевизије које доминантно емитују овакве садржаје.
Према последњим подацима РЕМ-а, ријалити програм заузима 39 посто програмске шеме Пинка.
На телевизији Пинк емитује се од 2017. године ријалити програм “Задруга”.
У овом програму било је више случајева насиља, а учесници су недавно били и осуђеници за тешка кривична дела, као што је осуђени криминалац Александар Голубовић, као и они осуђени за ратне злочине, као што је Војислав Шешељ.
ВЛАСНИК ТЕЛЕВИЗИЈЕ ПИНК НАЈАВИО ДА УКИДА ‘ЗАДРУГУ’ НА ПРЕПОРУКУ ВУЧИЋА
Сличан ријалити програм “Парови” постојао је и на телевизији Хаппy, који се не емитује већ годину и по дана.
Власник ТВ Пинк Жељко Митровић рекао је 25. маја ће у наредном периоду укинути “Задругу” на препоруку председника Србије Александра Вучића.
Митровић је тада на Твитеру написао да је процена председника државе важнија од интереса телевизије Пинк и његовог личног интереса.
Вучић је 28. маја за ТВ Пинк изјавио да је захтев који се односи на ријалити програм испуњен.
Гашење таблоида који пропагирају насиље и крше кодекс
Организатори протеста су на првом протесту 8. маја изнели овај захтев указујући да таблоиди у Србији промовишу насиље и могу се сматрати одговорним за трагична дешавања у Србији.
Шеф опозиционе посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић рекао је 18. маја, како је саопштила та странка, да у Србији не би смели да излазе таблоиди који “таргетирају људе” и не смеју да кажу “ни реч против режима”.
Посланик опозиционог Зелено-левог клуба Радомир Лазовић изјавио је 11. маја за Н1 да су новине Информер и Српски телеграф “ширили лажне вести” и понашали се тако да “наше друштво буде запљуснуто насиљем”.
Милан Лађевић, уредник у листу “Српски телеграф” написао је 11. маја на Твитеру да “лешинари из опозиције” траже гашење Пинка, Хаппy-ја и других штампаних и електронских медија назвавши тај позив лицемерним.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић осудио је 10. маја захтеве за забраном појединих медија оцењујући да представљају ударац на слободу говора.
Праћење поштовања Кодекса новинара Србије у штампаним медијима врши Савет за штампу.
Према мониторингу Савета за штампу, Информер је међу листовима који највише крше Кодекс новинара Србије.
Оставка министра полиције
Оставка Братислава Гашића, министра полиције Србије, затражена је на првом протесту 8. маја.
Поједини посланици опозиције у Скупштини Србије предали су 11. маја Влади припремљен текст оставки које би, како су навели, требало да потпише, између осталих, министар унутрашњих послова.
Председник Србије Александар Вучић поручио је 28. маја за ТВ Пинк да никад неће бити испуњен захтев да буде смењен Братислав Гашић.
“Никада им неће бити испуњен захтев за Бату Гашића јер је бесмислен, човек није крив и све убице је похапсио, ми нисмо ту да испуњавамо хирове”, рекао је Вучић.
Министарство унутрашњих послова Србије ухапсило је обојицу осумњичених за масовне пуцњаве.
Оставка директора Безбедносно информативне агенције
Оставка директора БИА Александра Вулина на првом протесту 8. маја затражена је заједно са оставком министра полиције.
Вучић је истог дана за ТВ Хаппy ове захтеве прокоментарисао као “доказ” да они који то траже “немају појма” шта је чији посао.
“Шта полиција није урадила, па није његово да делује превентивно него репресивно, БИА и МУП су све урадили беспрекорно”, рекао је тада Вучић.
Ко види ‘обојену револуцију’ у Србији?
Поједини посланици опозиције у Скупштини Србије предали су 11. маја Влади Србије припремљен текст оставке и за директора БИА Вулина.
Председник Србије, ипак, у даљим изјавама, када је одбијао смену Гашића, није спомињао Вулина.
Седница парламента о одговорности Владе и безбедносној ситуацији
Овај захтев изнет на првом протесту 8. маја испуњен је.
Посланици Скупштине Србије започели су 18. маја расправу о безбедносној ситуацији у земљи, о извештавању телевизија у Србији о случајевима насиља, као и о предлогу опозиционих посланика да се оснује Анкетни одбор за утврђивање чињеница и одговорности за масовна убиства у Србији у мају.
Ауторка текста: Соња Гочанин