Судије између две ватре – медија и политичара

( Извор: Политика) Потребни су такви политички и правни услови да грађани од судија могу да очекују да осуде сваког, па и оне који су представници других грана власти и било ког моћника.
Цео радни век била је судија, а онда и председница Окружног суда у Београду и Врховног суда Србије. Вида Петровић Шкеро сада је члан етичке комисије Савета за штампу и Центра за правосудна истраживања (Цеприс). За „Политику” говори о стању у правосуђу и сарадњи медија са судовима и тужилаштвима.

Како видите данашње правосуђе? Колико се тога променило од када сте отишли у пензију?

Имајући у виду да сам цео свој живот радила у правосуђу, могу да видим колико се тога изменило. Одмах после реформе 2001. године, правосуђе је било у хаосу али је и са великим ентузијазмом дочекало промене са осећајем да су оне иду набоље, али није било тако. Рез је направљен на веома лош начин, а оно што је остало јесте пребацивање на судове и судије да решавају проблеме које држава треба да реши. Хиљаде банкарских спорова, гле чуда, опет су у судовима и дошли смо у фазу да имамо хиљаду предмета по једном судији. За грађане то значи да добијају позив за рочишта два пута годишње.

Имали смо веома дуге периоде да ни судије ни председници судова нису бирани на време. Сада имамо убрзане изборе и поново смо у ситуацији да друге гране власти потпуно креирају правосуђе, без обзира на то да ли ће доћи до уставних промена или неће.

Да ли имамо добре судије и шта су највеће тешкоће са којима се они данас суочавају?

У предмету скупштинске дискусије нашао се сваки судија који је имао било какав став када је реч о угледу правосуђа и стању у судству. То је нарочито лоше за судије, које због тога почињу да губе свој статус и не желе ништа да кажу. У ситуацији смо да се пресуђује на конференцијама за новинаре, где се каже ко је крив а ко није, па грађани имају једну потпуну перцепцију зависног судства, где не одлучују ни судије ни тужиоци. Последица је да судије све чешће завршавају предмет а не спор. Покушавају да направе бројку не улазећи у суштину.

Тешкоћа за рад судова је и велики број закона који се доносе и мењају, што значи да чак ни судија више не може да се снађе у томе који ће закон у ком тренутку да примени. Често су у супротности један са другим, а оба треба применити.

Увек сте указивали на неравномерну оптерећеност судија у судовима истог ранга и на неједнаку доступност правде грађанима. Да ли је постигнут напредак у томе?

У једном тренутку деловало је да смо направили некакве промене које су могле да доведу до равномерне оптерећености судија. Виши суд у Београду добио је низ специфичних надлежности које су у вези са предметима у целој Србији. Београдски судови су затрпани, а све то није праћено бројем судија који те предмете може да реши, па грађани који живе у Београду не могу да очекују брзу судску одлуку, док судије у мањим градовима могу брже да реше предмет али истовремено не желе да журе. Данас можете на шалтерима београдских судова да затекнете некога ко доноси неколико стотина па и више хиљада поднесака у једном дану. Држава мора да обезбеди једнаку оптерећеност судова.

Како гледате на предложене промене Устава из области правосуђа? Да ли би нови састав ВСС и ВСТ допринео да судије и тужиоци буду независни и самостални?

Не мислим да ће бити неке велике промене и ако се усвоје предложене промене Устава. Мораће да се доносе и закони, а рок за њихово доношење на основу измена Устава је годину дана. Не може се правити овакав оквир за некакав правосудни систем који је исувише идеализовано направљен, а сва конкретнија решења оставити за законе. Ми смо земља која има сталне турбуленције и онда када имате уставну промену у којој се не каже шта су надлежности Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаштва (ВСТ), опет чекамо да то прецизније буде уређено законима. Поред тога, да бисмо имали промене, људи морају да знају какве су то измене и да очекују нешто од њих. Чак ни судије и тужиоци данас не знају шта тачно пише у тим променама Устава, Добили смо летак у поштанским сандучићима, а текст будућег Устава није достављен грађанима, који не знају шта ту пише. Сва кључна питања биће решена законима, па нормативни оквир неће бити завршен променама Устава. Правне сигурности нема, а тек смо у проблему када говоримо о политичкој сигурности. Подсетићу на речи једног народног посланика који је казао да судији морају да се „тресу гаће” кад уђе у скупштину. Гране власти су равноправне, а судска је независна. Ником не треба да се „тресу гаће” него сви треба да поштују институције, без обзира на то којој грани власти припадају. Неопходно је да се обезбеде и политички и правни услови који код грађана треба да створе такву перцепцију да су судије независне и да могу да осуде сваког, па и оне који су представници других грана власти и било ког моћника – политичког, економског и криминалног.

Као члан Савета за штампу, како оцењујете „третман” правосуђа у медијима и сарадњу са новинарима?

Да би судство нормално функционисало, његов рад мора да буде видљив, а ту видљивост обезбеђују медији. Судије све мање желе да разговарају са било којим представником медија. Утврдила сам да само два медија у Србији имају специјализоване новинаре који прате правосуђе, а то су „Политика” и „Крик”. Догоди се понекад да и други имају коректне извештаје, али већина новинара нема потребна знања да нешто из суда пренесе на адекватан начин, па онда судије нису сигурне да ли ће тачно пренети информацију. Новинари све мање схватају да судија не може да прича о „живом” предмету у коме суди. Уместо да те две струке све ближе и боље сарађују, да би грађанима приближили рад правосуђа, стање постаје све горе.

До каквих сте сазнања дошли у раду са новинарима?

Све је мање оних који могу да прате судске поступке, а информације често пре стигну до неког новинара који није присуствовао суђењу и онда се ствара раскол у односима јер је очигледно да одређени медији имају такав пролаз да добијају информације на неки други начин. Судије заборављају на оне алате којима могу да помогну новинарима, а то су брифинзи и конференције за медије. Саопштења портпарола обично су дата таквим стручним језиком да новинар мора да га преведе и преприча како би грађанима пренео вест. Портпарол треба да буде спона између медија и суда и да саопштава информације језиком који је свим грађанима разумљив. Наравно, међу портпаролима има изузетака, који дају јасну, тачну и благовремену информацију. Мора се радити на томе да судови постану отворенији и да медији имају новинаре који ће то пратити. Судство је грана власти и не може новинар данас да прати политички догађај, сутра екологију а прекосутра да извештава са суђења и да цитира судију чије ће речи бити погрешно пренете и протумачене. Проблем је присутан са обе стране јер новинар прави наслов а не садржину, док судија прави бројку а не решава спор.

Да ли судије треба да буду више присутне у медијима? Постоји ли нека врста страха од злоупотребе њихових изјава у јавности?

Судије морају да буду више присутне у медијима, јер отвореност у функционисању судства као гране власти мора да постоји. Међутим, та неспецијализација новинара за област правосуђа значајно утиче на одлуку судија да ли ће прихвати позив за интервју или гостовање јер нема поверења и не зна како ће то на крају изгледати. Судија треба да добије сагласност председника суда када говори за медије. Дошли смо у ситуацију да веома ретко виђамо портпарола суда који ће изаћи пред новинаре и дати изјаву или организовати конференцију за медије. Зато грађани немају праву слику. Још ако имате новинара који намерно или из незнања пренесе нетачну информацију и уредника који извуче судијине речи из контекста да би имао бомбастичан наслов, онда је слика потпуно искривљена. Ако судија има критичко мишљење, онда се етикетира као „Ђиласов” или „жути судија” из неког старог система, а ниједан судија не жели да „носи” ту етикету. Много времена треба да прође да би судије биле лишене страха или бар неугодне помисли да ће представници неке друге гране власти злоупотребити њихове изговорене речи и прогласити их као „политичку делатност”. Потребно је и много времена да се превазиђе непрофесионалан однос медија који некоректно преносе изјаве носилаца судске власти.

https://www.politika.rs/sr/clanak/496558/Sudije-izmedu-dve-vatre-medija-i-politicara