„Таблоидне авети” на насипу у Борчи

(Извор: Политика) – Новине мањак званичних информација надокнађују нагађањима, неименованим изворима, кршењем претпоставке невиности, а нарочито је то дошло до изражаја у текстовима о убиству певачице Јелене Марјановић, закључак је Комисије за жалбе Савета за штампу

Нови Пазар – Штампани медији три пута више су кршили новинарски кодекс у априлу 2016, него што у истом месецу прошле године. Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу тврде да је прошлог месеца забележено 615 прекршаја кодекса, а пре годину дана 231. Спорни су углавном сви текстови које су медији објављивали о убиству певачице Јелене Марјановић.

– Осим „Политике” и „Данаса” о овом случају скандалозно су извештавали сви други медији. Од броја текстова у којима је кршење кодекса много је страшнији њихов садржај. Новинари су писали о аветима које ходају насипом, уроцима и знацима испред куће ожалошћене породице, а трачеве су представљали као чињенице – навела је чланица Комисије за жалбе и новинарка „Времена” Тамара Скроза.

Иако је од убиства певачице „Гранда” прошло више од месец дана интересовање медија не јењава. Мањак званичних информација надокнађују нагађањима, неименованим изворима, кршењем претпоставке невиности… Само у априлу чланови ове Комисије избројали су 132 текста у којима је прекршен кодекс, а који се односе извештавање о убиству певачице.

– Велики број непрофесионално написаних текстова тицао се и несреће глумице Неде Арнерић. У трци за што више „ексклузивних” информација поједине редакције су објављивале и податке из њеног здравственог картона.

Секретар Савета за штампу Гордана Новаковић, одговарајући на питања окупљених у новопазарском Културном центру, истакла је да је у последњих годину дана „Информер” најчешће прекршио кодекс (14 пута) затим „Вечерње новости” (осам), „Блиц” (шест).

Веровали или не, „Курир” и „Политика” изједначени са по четири прекршаја кодекса. Ипак, ови подаци Савета за штампу не приказују право стање колико медији поштују етичка правила. На највећи број спорних текстова не стиже ни једна жалба.

Будући да чланови Комисије однедавно имају право да подносе жалбе требало би да ова статистика ускоро пружи реалнију слику о томе колико су штампани медији професионални.

Како се постаје „извор близак истрази”

Чланови Комисије за жалбе у Новом Пазару одлучивали су о четири случаја кршења кодекса међу којима је била и жалба Г. А. на таболид „Курир”.

Овај читалац жалио се Комисији због сумње да је његов необјављени коментар који је упутио порталу овог листа следећег дана трансформисан у текст, а он у „извор близак истрази”. Чланови Комисије нису могли да усагласе одлуку о овом случају највише због недостатка доказа.

Владимир Радомировић, члан ове Комисије и оснивач портала „Пиштаљка” нагласио је да је пораз новинарства представља чињеница да се расправља о овом случају и то што верујемо у могућност да на овај начин настају поједини текстови.

Такође, током одлучивања о жалби Геј-лезбијског инфо-центра на писање листа „Данас” избила је жучна расправа међу члановима.

Док је Тамара Скроза бранила право геј популације да правду тражи пред овом Комисијом, Стојан Марковић и Златко Чобовић пожалили су се да се осећају инструментализовано јер се ова мањинска група, како су рекли, веома често, понекад и без разлога жали на извештавање, медија.

Аутор: В. А. – Ј. П.

www.politika.rs/sr/clanak/355864/Tabloidne-aveti-na-nasipu-u-Borci