Три године касније: медијска слика после мајских трагедија остала иста, видљив мали помак на нивоу статистичке грешке

(Извор: Машина) У периоду од 4. маја до 3. јуна 2023. године девет штампаних медија у Србији обухваћених анализом Савета за штампу објавило је укупно 2.113 страна о трагедији у основној школи „Владислав Рибникар“, Дубони и Малом Орашју. Од прегледаних 1.507 страна, забележено је укупно 1.011 прекшаја Кодекса новинара Србије. Новинарка и оснивачица иницијативе „За Тебе: #VažnoJe“ Ан Мари Ћурчић за Машину каже да је после мајских трагедија 2023. године медијска слика Србије остала иста, уз мало помака на нивоу статистичке грешке.

„Увећини медија (част изузецима) принципи остељивог извештавања по правилу ’падају у воду’ управо у кризним ситуацијама, када је од круцијалне важности да медији одговорно извештавају и са посебном пажњом. О томе сведочи и начин на који се извештавало о трагедији у Новом Саду“, наводи Ћурчић.

Оно што забрињава је да се одавно не може рећи да проблем лежи у евентуалном незнању новинара.

„Новинари генерално знају шта се сме, а шта не. Сем Кодекса, законских регулатива, на располагању су им, између осталог, и смернице попут Психолошких смерница за медијско извештавање након кризних догађаја које је, непосредно након трагедија у Рибникару, Дубони и Малом Орашју, издало Одељење за психологију Филозофског факутета Универзитета у Београду.“

Према њеним речима, кључни проблем лежи у уређивачким политикама где брзина, кликови, „екслузива“ имају примат над етиком, и то без икаквих последица.

„Зато и три године касније и даље имамо матрицу по којој извештавање о трагичном догађају подразумева прекомерно излагање детаља, фокус на шок и емоцију, бескрупулозно угрожавање права на достојанство и приватност актера тих догађаја и/или чланова њихових породица. Не треба заборавити да последице таквог извештавања трпи и шира заједница“, прича Ћурчић.

Уместо да доприноси разумевању и опоравку, она наводи да велики број медија, зарад кликова, не види никакав проблем у својеврсној рециклажи трауме, чиме се и изнова и изнова ретрауматизују како породице страдалих, тако и шира заједница.

„Продубљивање осећаја беспомоћности и страха само су неке од девастирајућих последица таквог извештавања за које, нажалост, нико не сноси одговорност. Примарно кључни проблем лежи у уређивачким политикама. Уколико свесно одлучите да тржишни принципи имају примат над етиком, онда је све ово што већ годинама уназад гледамо и читамо ’само’ природна последица.  Несумњиво је да живимо у временима изузетно суровог медијског тржишта – у ери друштвених мрежа, пажња се мери у секундама, док се садржај вреднује бројем прегледа, кликова, дељања, реакција“, наводи она.

Како су медији извештавали о трагедијама у Рибникару, Дубони и Малом Орашју?

Почетком маја 2023. године, Србију су потресила два масовна убиства која су оставила дубок траг на читаво друштво. У тим одвојеним нападима живот је изгубило укупно 19 особа, међу којима и деветоро деце млађе од 14 година, док је још осамнаесторо људи повређено. Осећај страха, шока и безнађа додатно је појачан начином на који је део медија извештавао о овим догађајима. Уместо одговорног приступа, доминирали су сензационализам, ширење непроверених информација и ослањање на анонимне изворе чија поузданост није могла бити потврђена.

Посебно проблематично било је усмеравање пажње на починиоце, као и објављивање наводних изјава након њиховог хапшења, уз честе „процуреле“ информације из истраге. Објављивани су и експлицитни описи и визуелни прикази злочина, што је додатно узнемирило јавност и продубило колективну трауму. Иако су стручњаци упозоравали да детаљно описивање насиља може подстаћи његово понављање, део медија је та упозорења игнорисао, као и апел новинарских удружења да се извештава са поштовањем према жртвама и емпатијом према њиховим породицама.

Током извештавања о овим трагедијама прекршени су бројни професионални и законски стандарди. Повреде су забележене у оквиру одредби Кодекса новинара Србије, посебно у деловима који се односе на тачност информација, одговорност новинара, пажњу у извештавању, однос према изворима и заштиту приватности. Такође, прекршени су и релевантни закони, укључујући Закон о јавном информисању и медијима, као и Закон о заштити података о личности.

Према анализи Савета за штампу, у периоду од 4. маја. до 3. јуна 2023. године девет штампаних медија у Србији обухваћених анализом објавило је укупно 2.113 страна. Иако су у истраживању прегледани сви текстови, прекршаји Кодекса и извештавање медија сагледавани су у првих десет дана од трагедије – у периоду од 4. до 13. маја и у последњих десет дана месечног оквира, од 25. маја до 3. јуна. У том периоду објављено је укупно 1.507 страна извештаја о овој теми у Ало-у, Блицу, Данасу, Информеру, Куриру, Новој, Политици, Српском телеграфу и Вечерњим новостима.

У оба посматрана периода, од 4. до 13. маја и од 25. маја до 3. јуна 2023. године забележено је укупно 1.011 прекшаја Кодекса новинара Србије. Најчешће је кршено поглавље Одговорност новинара (427 пута), затим Новинарска пажња (237 пута) и Поштовање приватности (205). Цела анализа Савета за штампу доступна је овде.

Аутор: А. Ђ.