„Закон не сме да крши ни краљ“: Како је Телеком постао већи од закона?
(Извор: Н1) „Закон не сме да крши ни краљ“, стара је латинска максима. Међутим, у најновијој саги о новим медијским законима у Србији не ради се толико о самим законима колико о њиховој примени.
Два кључна закона који дефинишу српску медијску сцену – Закон о јавном информисању и Медијски закон о електронским медијима – усвојени су 4. новембра, након тродневне бурне дебате у српском парламенту, преноси Међународни институт за штампу (ИПИ).
Ово је уследило након преломног осмочасовног састанка 17. октобра између председнице Владе Србије Ане Брнабић и представника медијске заједнице из радне групе за реформу медија, коју је сазвала Мисија ОЕБС-а у Србији.
Мало би било рец́и да је седница у парламенту била бурна и необуздана. Поново су се око медијске сцене сукобили највиши интереси политике у поларизованом друштву Србије. На крају, Закон о јавном информисању и медијима изгласала је вец́ина од 142 посланика, Закон о електронским медијима је усвојен вец́ином од 144 од 250 посланика, наводи ИПИ.
Делови оба закона су снажно критиковани од стране домаћих и међународних новинских организација за слободу медија да нису у складу са претходно договореног Медијском стратегијом. У завршном тексту, постигнути су неки позитивни компромиси и уклоњени многи проблематични аспекти нацрта закона.
Међутим, један од најконтроверзнијих елемената текста је остао. Према новим законима, држава Србија, преко државног телекомуникационог оператора Телекома Србије, опет ће моћи да легално и званично буде власник медија.
Иако текст новог Закона о јавном информисању и медијима наводи да „издаваче или произвођаче медијских садржаја“ „не могу оснивати, директно или индиректно“ ни покрајинске ни локалне власти, он је садржао важан изузетак. Ова рупа би била за случајеве у којима је оснивач медија „привредно друштво које обавља делатност електронских комуникација, у складу са законом којим се уређују електронски медији, под условом да није корисник државне помоц́и у смислу Закона о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
У пракси, овај изузетак ће омогућити држави да поседује медије индиректно, преко Телекома Србије. Заговорници слободе штампе страхују да ће ова могућност државне телекомуникационе компаније да купује и поседује медије дати влади вец́и индиректан утицај и контролу над утицајним телевизијским тржиштем. Ово би довело до нарушавања медијског тржишта због неравноправних услова за медијске компаније, као и ризика од неприкладног политичког утицаја.
Стратегија
У стварности, Телеком Србија је већ био власник медија неколико година. Први медиј који је 100 одсто био у власништву Телекома био је Јуроњуз Србија, који је почео да се емитује 2021. године.
Две године раније, 2019, Јуроњуз компанија, чије седиште је у Француској, објавила је да ће покренути Јуроњуз Србија током званичне посете француског председника Емануела Макрона Београду.
То није било стриктно у складу са тадашњим законом, али је пронађен начин. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је тада тврдио да то није у супротности са законом против државног власништва над медијима, јер Јуроњуз није у директном власништву Телекома, већ подружнице Телекома, Арена Ченл Груп. Такође се сматрало да је сам Телеком акционарско друштво, где држава није директно једини акционар.
Међутим, Стратегија развоја система јавног информисања (Медијска стратегија) коју је Влада Србије усвојила 2020. године, након опсежних консултација са медијском заједницом, имала је јасно изражен циљ да се укине јавно власништво над медијима. Доношењем Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању овај циљ је напуштен.
Питање јавног власништва над медијима, у овом случају Телекома, додатно компликује чињеница да је Телеком највећи кабловски оператор у Србији. Постоји забринутост да би Телеком могао да злоупотреби своју позицију контроле над кабловским мрежама да би ставио оштетио независне медије.
Телевизијске станице са националном покривеношћу нуде сви кабловски оператори. Међутим, у кабловској понуди Телекома Србије нема информативних канала који су део Јунајтед Медија Групе, која је критична према влади. Јунајтед поседује канале као што је Н1, који се сматра једним од најнезависнијих канала у региону.
Ова забринутост наглашава важност обезбеђивања једнаких конкурентских услова за све медије и потребу за истински независним и објективним регулаторним оквиром.
Процес усвајања Медијске стратегије почео је још 2017. године. До усвајања закона то је био маратон са неочекиваним препрекама, дуг пет и по година и више од 100 дуготрајних састанака. Толико дуго да је у међувремену министарство надлежно за израду закона променило назив и преобликовало своју надлежност.
Што се тиче омогућавања Телекому, који је у већинском власништву државе, да оснује медиј, поставља се питање зашто се то ради“, рекла је Маја Север, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ).
„То буди сумњу да ће се отворити пут за оснивање нових медија у власништву Телекома, за које нико не зна шта би могли да раде“, рекла је она.
Честитке из ЕУ
Север, угледна хрватска новинарка, подсетила је да се „земље у нашем региону не могу поредити са земљама са високим нивоом демократске културе, а друштвени контекст у коме се нешто дешава је увек важан“.
И Међународни институт за штампу подржао је ставове Српске коалиције за слободу медија, коју чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија, Независно друштво новинара Војводине, Независно друштво новинара Србије, Пословно удружење Удружења локалних и независних медија „Локал прес” и Фондација Славка Ц́урувије.
Дан пре гласања о законима, 25. октобра, Коалиција за слободу медија је за мање од 24 сата прикупила више од 7.000 потписа за брисање чланова закона који државним компанијама попут Телекома Србије дозвољава да поседују медијске куће.
Коалиција је такође хитно позвала на увођење одредби које омогућавају судску и грађанску контролу поступања Регулаторног органа за електронске медије (РЕМ) по притужбама грађана и организација. Предлог није узет у разматрање, а закони су донети дан касније.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен честитала је Србији.
„Што се тиче слободе медија, управо сте завршили важне реформе усвајањем Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању и медијима. Честитам на томе и сада то треба да имплементирате и да наставите да радите на томе“, рекла је она.
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи такође је у писму честитао председници Владе Републике Србије Ани Брнабић, истичући да „у оба предлога закона препознаје много добрих елемената“.
Други су били мање подржавајући.
„У Србији имамо нове медијске законе који ће утицати на консолидацију медијског тржишта и допринети да један наратив буде доминантан“, рекла је Александра Карпи из организације Фридом хаус. Она је, гостујући на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 13. новембра, додала да је слобода медија у земљама Западног Балкана забрињавајућа.
Важност власништва над медијима за политички опстанак може се видети из отпора који одређене земље имају према нацрту Европског акта о слободи медија (ЕМФА).
Ипак, Европска унија је Србији у преговорима о законима поручила да по питању јавног власништва над медијима не постоји заједничка политика ЕУ.
Међутим, како истиче Тамара Филиповић Стевановић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС), „у Бриселу нема разумевања о наслеђу и навикама у Србији у односу на земље ЕУ“.
Каква је ситуација у Европи?
На пример, осим у случају ОРФ-а, аустријског јавног сервиса, аустријска влада није вец́ински власник медија. Док су српске власти истицале да преко аустријског телекомуникационог оператора А1 власништво има држава, друга страна подсец́а да је вец́ински власник А1 Карлос Слимс – Америка Мовил – са 56,6 одсто удела, док Аустрија преко О БАГ холдинг има 28,4 одсто мањинског власничког удела.
У међувремену, у Шведској, осим телевизијских канала који се емитују као део јавног сервиса, држава је индиректно, преко државног телекомуникационог оператора ТЕЛИА – власник удела у ТВ4. Међутим, за разлику од Србије, Шведска већ дуго ужива висок ниво поштовања грађанских, политичких и медијских слобода.
Држава Србије има већински удео у телекомуникационој компанији Телеком Србија, која преко својих филијала Арена Цханнелс Гроуп и МТЕЛ Свисс СА из Швајцарске поседује чак 20 ТВ канала, од којих су најистакнутији Арена Спорт, Јуроњуз Србија и Блумберг Адриа. Ниједан од ових канала нема националну покривеност, већ се приказују преко кабловских мрежа.
Поред тога, још увек се не зна колики је финансијски допринос Телекома Србије осталим трећим медијима, с обзиром да подаци о превозу и рекламирању нису јавно доступни.
Нови закони у суштини омогућавају Телекому Србије да прошири свој утицај и да купује и оснива медије. Страхује се да ће Телеком Србија ширењем свог медијског портфеља стећи тржишну доминацију, али и политички утицај.
„Спорни чланови закона су лекс специјалис за Телеком Србије“, истиче Филиповић Стевановић из НУНС-а.
„Прекомерни утицај државе у медијима може отворити Пандорину кутију сужавања медијског плурализма и разноликости садржаја. Нема ограничења. Држава каже да и телеоператери улазе на медијско тржиште у свету, али разлика је у томе што се они не мешају у прављење вести. На основу нашег искуства, то видимо као велику опасност. Нисам сигурна да ли то не разумеју у Бриселу или је то политичка игра трговања слободом медија зарад других интереса. Али утицај Телекома Србије је и у дворишту ЕУ, на пример, у Словенији и Хрватској“, указује Филиповић Стевановић.
Регулаторни пропусти
Забринутост због повећане контроле владе над телевизијом у Србији продубљена је недостатком независности главног медијског регулатора у земљи.
РЕМ је 2022. године доделио четири националне фреквенције на осам година, искључиво медијима који подржавају политику Владе Србије, а који су и раније имали ове националне фреквенције.
Ове телевизије, између осталог, покрећу кампање против истраживачких и критичких новинара, емитују ријалити програме који обилују насиљем, а на некима од њих стални гости су осуђени за ратне злочине и симпатизери бившег председника Србије Слободана Милошевиц́а, који је одвео земљу у крваве ратове 1990-их.
Филиповић Стевановић каже да се преко телевизије информише више од 60 одсто грађана Србије и да они емитери са националним покривањем имају велики утицај на формирање јавног мњења.
„Ако јавност нема информације које су јој потребне за доношење одлука на дневној бази, то је велики проблем за ово друштво. Телеком не би био толики проблем да РЕМ ради свој посао. РЕМ је и највећи кривац за заробљеност медија и медијског садржаја. РЕМ не ради анализе, не реагује на говор мржње, чак ни на очигледна кршења закона о оглашавању“, истиче Филиповић Стевановић.
У РЕМ-у ове одлуке доноси девет чланова Савета РЕМ-а. Управо зато, у процесу израде закона, било је доста полемика око судбине мандата актуелних чланова Савета. На крају је договорено да се састав Одбора РЕМ-а реконституише, по новом закону, у року од годину дана од ступања на снагу Закона о електронским медијима.
Захтеви за промену
Грађани Србије годинама траже укидање ријалити програма који промовишу насиље. Пре три године, иницијатива „У име културе“ упутила је Скупштини Србије захтев са 113.459 потписа за ограничавање оваквих проблематичних ријалити програма. Када је реч о насиљу у ријалити програмима, прст је углавном уперен у ТВ Пинк.
Основана за време режима Слободана Милошевића, ТВ Пинк је имала националну покривеност у првим годинама демократске власти и данас има лиценцу за националну покривеност, упркос томе што није испуњавала наведене услове за такву дозволу, поред контроверзних програма, не само због целодневних ријалити програма.
Под притиском јавности, Управа РЕМ-а је 2020. године израдила правилник којим би се ограничило трајање ријалити програма, али је Савет РЕМ-а гласао против.
У мају ове године, после два масовна убиства у Србији у којима је страдало 19 људи, већином деце, један од најважнијих захтева масовних протеста – Србија против насиља – била је забрана ријалитија који промовишу насиље.
Предлог члана који се односи на заштиту малолетника и људског достојанства у вези са емитовањем ријалити програма уврштен је у предлог Закона о електронским медијима када је упућен Скупштини Србије на усвајање. ТВ Пинк се жалио.
Иза леђа медијске заједнице и радне групе која је израдила закон, током ноц́не седнице скупштинског Одбора за културу и информисање, обрисан је члан 68. Објашњено је да ц́е све бити решено подзаконским актима.
Четири дана након ступања на снагу овог закона, ТВ Пинк је емитовала ДНК емисију – у којој се утврђује очинство детета као вид јавне забаве. Телевизија је прекршила новоусвојени члан новог Закона о електронским медијима који забрањује емитовање садржаја „у циљу утврђивања идентитета родитеља малолетног лица (нпр. оспоравање или утврђивање очинства или материнства), без обзира да ли је дете под родитељским старањем”.
Фондација Славко Ћурувија, која носи име новинара убијеног 1999. године због слободе говора и противљења режиму Слободана Милошевиц́а, поднела је жалбу РЕМ-у.
Иста фондација је недавно објавила анализу колико је у програмском опредељењу ТВ Пинк, на основу којег је РЕМ 2022. године обновио лиценцу за емитовање са националном покривеношц́у, стварног ТВ садржаја. Анализа је показала да Пинк није испунио више од половине програмских обавеза датих регулатору.
Савет за штампу
У Закону о јавном информисању и медијима постоји још једна одредба од значаја за медијску заједницу: улога Савета за штампу – чије ће одлуке о кршењу етичког кодекса новинара сада бити један од критеријума за доделу јавног новца медијима. Србија ће сада бити једна од ретких европских земаља која у законодавство уграђује Савет за штампу као једино признато саморегулаторно тело.
Према досадашњим подацима Савета за штампу, дневне новине у Србији прекршиле су Кодекс новинара Србије у 2.715 различитих текстова објављених од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. године.
Најкршеније поглавље обухвата претпоставку невиности, неозначено оглашавање, објављивање неприкладних и порнографских садржаја, кршење етике у вези са истинитошћу изражавања и права на приватност, као и откривање идентитета деце. Истовремено, кодекс су најчешће кршили медији који су значајни корисници државног новца.
На ограниченом медијском тржишту Србије, издвајање јавних средстава један је од начина економског опстанка, а посебно је важно за мале локалне медије.
Новим законом се успоставља Јединствени информациони систем у коме ће бити видљиви подаци важни за пројектно суфинансирање медија, укључујући увид у произведене медијске садржаје и издвојена средства.
Законом о јавном информисању и медијима уводи се бодовање њиховог искуства и стручности при избору чланова комисија за пројектно суфинансирање, што је изузетно важан начин на који се медији и даље финансирају.
Чланци објављени у штампаним медијима морају бити потписани именом и презименом, псеудонимом или иницијалима аутора или групе аутора. Одредба је важна из више разлога, а један од њих су феномени непотписаних чланака који циљају и нападају критички настројене новинаре.
„Покушали смо да запушимо сва цурења која смо видели у примени претходног закона“, рекла је Филиповић Стевановић.
„Иако је и раније било предвиђено транспарентније и одговорније управљање јавним новцем, то није била пракса. Из страха смо неке ствари у закону престандардизовали, тако детаљно описали, плашећи се да се не злоупотребе као и раније. Кључ је имплементација”, додала је.
Борба за слободу медија се наставља
У најновијем извештају о Србији, Европска комисија је приметила „ограничени напредак“ у погледу слободе медија. Гледајући уназад на тему медијских закона, првенствено се бавио законодавним процесом, а не садржајем закона. Акценат је стављен на независност РЕМ-а и нетранспарентност власништва медија.
Међутим, по питању слободе изражавања Европска комисија је утврдила да је „ограничен напредак“ постигнут, иако су полиција и тужилаштво у неким случајевима напада и претњи новинарима реаговале муњевито – случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима – новинари и даље изазивају забринутост.
„Поновне изјаве високих званичника о свакодневном и истраживачком раду новинара представљају изазовно окружење за остваривање слободе изражавања“, закључује се у извештају.
Према бази података Независног удружења новинара Србије само за 2023. годину забележено је 146 напада и притисака на новинаре: осам физичких, један напад на имовину, 101 притисак и 36 вербалних претњи.
Када је реч о новоусвојеним законима, процес још није завршен. Без додатног законодавства, укључујући подзаконске акте и стварну имплементацију, ништа се не може постићи.
„Пред нама је још велики посао, доношење подзаконских аката. У том процесу може се релативизовати оно што је добро написано у закону. Надам се да се то неће десити, али хајде да отворимо очи да ништа не промене“, истиче Филиповић Стевановић.
Мало је рећи да је однос медијске заједнице у Србији и власти пун неповерења.
„Из неког разлога“, додаје Филиповић Стевановић, „више пута су нас преварили. Ни претходни закони нису били лоши, али се нису добро спроводили.”
На крају крајева, нема закона који ће бити тако добро написан да се не може злоупотребити. Јер није реч о парчету папира, већ о онима који имају моћ да спроведу написано.