Веран Матић – Деценија рада Савета за штампу
(Извор: Цензоловка) На данашњи дан, пре тачно десет година, почео је са радом Савет за штампу, независно саморегулаторно тело регистровано 2009. године, са циљем праћења поштовања Кодекса новинара Србије у штампаним медијима. Оснивачи Савета за штампу су Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Асоцијација медија и Локал прес.
Савет за штампу (фото: Прес центар УНСА)
Рад на изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима требао би да афирмишу а не да дезавуишу досадашње напоре и неспорна достигнућа Савета за штампу у борби за поштовање професионалног Кодекса који би требало да сведе на минимум свакодневну појаву обмане, манипулације или сакривања важних информација од публике.
Један од највећих проблема овдашњег, не само медијског, законодавства је чињеница да од тренутка усвајања стратегије, преко процеса израде закона, усвајања у парламенту, до његове практичне примене, протекне исувише времена. То у значајној мери утиче и на могуће грешке које је тешко отклонити до наредне измене закона, када се опет касни са применом. И тако у круг. Још горе је када се покушава изменити правни оквир тиме што се форсирају лошија решења, попут покушаја да се маргинализују неспорни успеси Савета за штампу који је тема бројних састанака Радне групе за измену и допуну Закона о јавном информисању и медијима.
Са друге стране, имамо добре примере када постоји свест о убрзавању застарелости и превазиђености правних норми услед технолошких промена које резултирају тиме да „дигиталне претње не може решити законодавац заглављен у аналогном свету.”
У домену измена и допуна Кривичног закона, то би требало да буде превазиђено на основу анализе професора Стојановића. Парцијалне измене и допуне базиране на овој студији, требало би да концепт заштите безбедности усагласе са реалним стањем у којем се угрожава њихов физички и професионални интегритет. Досадашње искуство даје нам довољно основа да овога пута измене буду свеобухватне, и што је најбитније, да својим постојањем и практичном применом одвраћају потенцијалне нападаче. Иако постоје мишљења да је и постојећи законски оквир довољан и да је кључна „примена закона и ефикасности рада институција уз већи степен разумевања полиције и тужилаштва за новинарски посао”, чињеница је да постоје озбиљне „рупе у закону” које се злоупотребљавају. Новим законским решењима би те могућности биле сведене на минимум, чиме би се ускратила могућност за неразумевање, одсуство примене и избегавање одговарајућег санкционисања починилаца.
Глобална борба против дезинформисања очито узима све више маха и на друштвеним мрежама. Тако ће Твитер, по први пут, сарађивати са новинским агенцијама Ројтерс и АП на провери чињеница и разоткривању дезинформација. Ова утицајна друштвена мрежа тренутно тестира опцију која ће корисницима омогућити да пријаве садржај заснован на лажним вестима и уједно активира нову опцију којом ће означавати налоге који користе говор мржње, који ће бити блокирани недељу дана.
Моћ друштвених мрежа може се видети током актуелне предибзорне кампање у Немачкој, у којој партија десних популиста, основана 2013. године, доминира на интернету, без обзира на дуговечност и бројност конзервативаца и социјалдемократа. Правила игре се у тој мери мењају да је потребно пратити догађања у развијеном свету, која ће, пре или касније, бити примењена и код нас. Имајући у виду негативне трендове, расте потреба за информативним, истраживачким, ‘фектчекерским’ интернет порталима ради упоређивања садржаја и доношења одговарајућег закључка о друштвено-политичким догађањима.
Имајући све ово у виду, потребна је додатна едукација. Хвале вредно је објављивање „Водича за дигиталну безбедност младих – заштита приватности и спречавање дигиталног насиља“ са циљем јачања дигиталних компетенција деце и младих. Све разноврснији дигитални алати, апликације и платформе које су доступне младима, поред њихове употребљивости, шире могућности за злоупотребу и настанак уграђених грешака које је касније изузетно тешко исправити.
Враћам се, на крају, поново Савету за штампу као једној од кључних светлих тачака овдашње медијске сцене. Тим пре не разумем законодавне тенденције које доводе његов легитимитет у питање. Схватам да највише смета онима који свакодневно крше новинарски кодекс и који мисле да ће оснивањем сателитских саморегулатора релативизовати истинске домете и професионализам јединог оригиналног Света за штампу. Биће исто као и са сваком копијом. Оригинал ће бити на цени. Тако је и са Саветом за штампу.
Veran Matić – Decenija rada Saveta za štampu