Žalba #1138

Tekst odluke

Na osnovu članova 22. i 24. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Ivan Cvejić, Petar Jeremić, Zoran Ivošević, Predrag Azdejković, Tamara Skrozza, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Stojan Marković i Božo Prelević, na sednici održanoj 26.2. 2015. godine, većinom glasova donosi
ODLUKU
Tekstovima „Direktor EPS-a ima satove od 50.000 evra“ i „E, moj Saša“, objavljenim 4.i 5. januara 2015. godine, dnevni list „Kurir“ nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije.
OBRAZLOŽENJE
Žalbu Savetu za štampu, u ime Aleksandra Obradovića, direktora Elektroprivrede Srbije, podnela je advokatska kancelarija „Moravčević, Vojnović i partneri“, verujući da je objavljivanjem spornih tekstova „Kurir“ prekršio odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara i novinarsku pažnju. U žalbi se, između ostalog, navodi da su se autori tekstova svesno služili neistinitim, neosnovanim i neproverenim informacijama, koje su javnosti plasirane na takav način da Obradovića diskredituju i u privatnom i u profesionalnom domenu. Uz detaljna objašnjenja, ističe se da Obradović nema sat „Paneral“, kao i da „već duže vreme ne poseduje“ ni sat „IWC Schaffhausen“, dok je sat koji je u tekstu označen kao „Šopar“ od 20.000 evra, zapravo „Guess“ koji košta oko 130 evra. Naglašava se i da su i same vrednosti označenih satova netačne i senzacionalistički i tendenciozno uvećane „kako bi se diskreditovao gospodin Obradović i narušio njegov ugled i integritet“.
U odgovoru na žalbu redakcije „Kurira“ navodi se da su informacije o tome koje satove ima Aleksandar Obradović dobijene od njegovih bliskih saradnika i poslovnih partnera, te da su fotografije satova koje Obradović nosi pokazane poznatom tvrgovcu satovima, a njihove cene preuzete sa zvaničnih sajtova proizvođača. Kad je reč o drugom tekstu u pitanju je komentar u kojem je novinar samo izneo svoje mišljenje. Takođe, kako je istaknuto, svi odgovori koje je Obradović dostavio objavljeni su.
Članovi Komisije zaključili su da je, da bi se utvrdilo koje i koliko vredne satove Obradović ima, odnosno da li su tačne tvrdnje „Kurira“ ili Obradovićevih advokata, potrebno veštačenje, te da oni ne mogu da se upuštaju u takve procene. Komisija, inače, ne utvrđuje šta je istina, već da li se list ponašao u skladu sa odredbama Kodeksa, odnosno da li su novinari, postupajući u skladu sa profesionalnim pravilima, pokušali da dođu do novinarske istine. U ovom slučaju, Komsija nema razloga da veruje da „Kurir“ nije proverio informacije koje je imao pre objavljivanja.
Komisija za žalbe ne može da ulazi u namere „Kurira“, ali smatra da je samo pisanje o ovoj temi legitimno, s obzirom na to da je reč o direktoru velikog javnog preduzeća, pa Komisija veruje da postoji interes javnosti da zna i takve detalje iz njegovog privatnog života, kao što je koliko vredne satove ima. Takođe, u tekstu je naveden i odgovor PR službe Elektroprivrede Srbije u kojem se objašnjava da je Obradović dugo radio u velikim kompanijama u inostranstvu i da su mu ukupni prihodi znatno veći od sadašnjih primanja.
„Kurir“, ipak, po oceni članova Komisije nije na odgovarajući način objavio demanti koji su uputili Obradovićevi advokati, jer je tekst skraćen i nije jasno naznačeno da je reč o odgovoru. Većina članova Komisije smatrala je, međutim, da „Kurir“ treba samo upozoriti na ovu grešku, a da to nije dovoljan razlog za ocenu da je prekršen Kodeks.
Zbog svega navedenog, Komisija je, sa šest glasova „za“, jednim „protiv“ i dva “uzdržana“, odlučila da “Kurir” nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije.

Beograd, 26.2.2015. Predsedavajući
Ivan Cvejić