Žalba #4421

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za zalbe, Komisija za zalbe Saveta za štampu u sastavu: Ivana Stjelja, Zlatko Čobović, Stojan Marković, Ljiljana Smajlović, Nevena Krivokapić, Vukašin Obradović, Vlado Mareš, Vera Didanović, Dragan Đorđević i Višnja Аranđelović, na sednici odrzanoj 25.10.2018. godine, jednoglasno izriče


JАVNU OPOMENU

Tekstovima „Opasno! Opoziciona banda u Čačku dogovorila rušenje Vučića i izazivanje haosa u Srbiji!“, „Đilase, Obradoviću, Jeremiću, Čanku, Janjiću, jeste li sada srećni?! Аngela Merkel oštro protiv razgraničenja na KIM!“, „Na istom zadatku! Ljimaj, Đilas, Janjić, Jeremić i Obradović zele istu stvar – da Srbi na KIM ostanu bez ičega!“, „Braćo, je l’ su veći Srbi Plenković i Bakir ili Vučić i Dodik?“, „Drama na Kosovu i Metohiji! Specijalci Rosu se povukli sa Kosova, Vučić zamolio Srbe da uklone barikade“, objavljenim 5. jula, 13, 25. i 28. avgusta i 29. septembra 2018.godine, kao i tekstovima „“Drzavo, reaguj! Obradovićev i Đilasov čovek poziva na krvoproliće: Spremajte municiju za novi 5. oktobar“, „Neviđena bruka! Boško Obradović i Vuk Jeremić slave šiptarsku pobedu!“, „Oni su sačuvali nezavisno i celovito Kosovo! Srbi sa severa KiM i Kosovskog Pomoravlja mogu njima da zahvale što neće ziveti u Srbiji!“, kao i komentarima ispod njih, objavljenim 12, 13. i 14. avgusta 2018. godine, dnevni list „Informer“

1. prekršio je tačku 2 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, i to smernicu po kojoj je otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo sa novinarskom profesijom,

2. prekršio je i tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara), o obavezi novinara da neguje etiku i kulturu javne reči.


OBRАZLOŽENjE

Dragan Đilas podneo je zalbu zbog serije tekstova i komentara ispod njih, verujući da sadrze govor mrznje, jer je u njima, kako je naveo, označen kao „lopov, opoziciona banda, idiot, bahati kreten, neko ko se zalaze za nezavisno Kosovo, neko zbog koga Srbi sa severa Kosova i Metohije neće ziveti u Srbiji, ko planira nasilno rušenje vlasti u Srbiji, tajkun, izdajnik, plaćenik i sl.“ „Ovo nisu samo netačne informacije ili uvrede koje imaju lezionu sposobnost u smislu povrede ugleda i časti, već predstavljaju namerno smišljeno širenje ideja i netačnih informacija koje imaju za cilj širenje mrznje, moralnu diskvalifikaciju i socijalnu stigmatizaciju moje ličnosti u duzem trajanju. Takođe su objavljene infomacije kojima se krši pretpostavka nevinosti“, navodi se, između ostalog, u zalbi. Đilas je podsetio na odredbe Zakona o zabrani disktiminacije koje se odnose na govor mrznje, odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Delfi protiv Estonije kad je reč o odgovornosti redakcije za komentare, kao i na Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn sferi. Spornim tekstovima, po njegovom mišljenju, prekršena su poglavlja Istitinost izveštavanja, Odgovornost novinara i Novinarska paznja, ali nije naveo koje tačno odredbe.

Redakcija „Informera“ nije odgovorila na zalbu.

Članovi Komisije za zalbe ocenili su da u spornim tekstovima nesumnjivo ima mrznje, ali da postoji jasna razlika između toga i govora mrznje koji je zabranjen Zakonom o zabrani diskriminacije, Krivičnim zakonikom i medijskim zakonima. Govor mrznje, po zakonu, predstavlja oblik diskriminacije, odnosno neopravdano pravljenje razlike zbog ličnog svojstva, što, po mišljenju članova Komisije, u tekstovima na koje se Đilas zalio nije slučaj. Iako postoji lično svojstvo (pripadnost određenoj političkoj opciji, odnosno grupi), u tekstovima nema neopravdanog pravljenja razlike, već ovakvo izveštavanje predstavlja vid političke borbe. Ukoliko bi se ovakvi stavovi tetirali kao govor mrznje, praktično ne bi bilo dozovoljeno reći ništa protiv političkog protivnika. Komisija smatra, međutim, da mediji nemaju pravo da učestvuju u političkoj borbi, ali to nije relevantno za utvrđivanje postojanja govora mrznje. Takođe, kad je reč o govoru mrznje, ograničavanje slobode govora je moguće jedino ako je to neophodno u demokratskom društvu, što, po oceni članova Komisije, ovde nije slučaj, te stoga smatra da nisu prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na zabranu govora mrznje.

Komisija, međutim, smatra ovakav jezik izgovoren sa mrznjom neprihvatljivim sa profesionalnog i etičkog stanovišta, pa je, zbog toga, odlučila da je „Informer“ svim tekstovima prekršio odredbu Kodeksa koja se odnosi na obavezu poštovanja etike i kulture javne reči. Komisija posebno nedopustivim smatra izveštavanje kojim se, nizom tekstova, kontinuirano i uporno vodi kampanja protiv nekoga čiji se politički stavovi ne dopadaju redakciji, jer to ukazuje da namera medija nije da informiše javnost, već da se uključi u borbu protiv jednog od aktera na političkoj sceni. Time je prekršena odredba Kodeksa po kojoj novinari ne smeju da se otvoreno zalazu za jednu političku opciju.

„Informer“ je, po mišljenju Komisije, odgovoran i za objavljene komentara čitalaca, koji sadrze u uvrede, jer redakcija ima pravila komentarisanja koja to zabranjuju, a koja ovoga puta nisu poštovana. Time je prekršena i smernica za primenu Kodeksa, po kojoj, korisnički sadrzaj koji medij odluči da objavi potpada pod njegovu uredničku odgovornost.


Beograd, 25.10.2018.

Predsedavajuća
Ivana Stjelja