Žalba #8711

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zorica Višnjić, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Vida Petrović Škero, Olivera Milošević, Marija Babić, Jelka Jovanović, Jelena Spasić i Momir Turudić, na sednici održanoj 29.7. 2021. godine, većinom glasova donosi

ODLUKU

Serijom tekstova objavljenih od 10. juna do 1.jula 2021. godine, u štampanom i onlajn izdanju, dnevni list „Blic“

1.prekršio je tačke 1 i 2 Odeljka V (Novinarska pažnja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom, kao i da ne sme slepo da veruje izvoru informacija, odnosno da mora da vodi računa o tome da izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima,

2. prekršio je i tačke 1 i 4 Odeljka VII (Poštovanje privatnosti), po kojima novinar mora da poštuje pravo na privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše i obavezan je da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovom kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom.

Nalaže se „Blicu“ da u svom štampanom i onlajn izdanju objavi ovu odluku u roku od pet dana od dana dostavljenja odluke.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Gradski centar za socijalni rad Beograd žalbu je podneo, kako je navedeno, pre svega zbog kršenja prava na privatnost maloletnog deteta objavljivanjem fotografija i detalja u vezi sa životnim okolnostima koje su ga učinile prepoznatljvim. U žalbi se ističe da novinarka nije postupila sa dužnom pažnjom, nije proverila činjenice pre objavljivanja, već je slepo verovala majci i objavila sve što je ona rekla, kao i da je, svesno ili nesvesno, izostavila činjenice koje mogu da utiču na stav javnosti o ovom slučaju. Ukazuje se i na to da Centar za socijalni rad ne daje nikakve preporuke sudovima, već nalaz i mišljenje, koji su samo jedan od dokaza u postupku, koji se pred sudom može napadati. “Blic“ i novinarka su bez ikakve odgovornosti plasirali medijski sadržaj koji sadrži poluistine, neproverene i subjektivne tvrdnje koje mogu dovesti u zabludu javnost i u javnosti kreirati negativnu sliku o celokupnom sistemu socijalne zaštite i klimu potpunog nepoverenja u državu i institucije, ali i direktno ugroziti rad i bezbednost zaposlenih u centrima za socijalni rad“, naglašeno je u žalbi.
Žalbu na tekst „(Foto) Devojčica (9) iz Rakovice dobila batine jer je htela da pozove majku! Nakon pisanja ’Blica’ reagovale brojne institucije, ali dete i dalje trpi torturu“, objavljen 20. juna podnela je i Komora socijalne zaštite. U toj žalbi se, između ostalog, ističe da je reč o „još jednoj vrsti nasilja i sekundarnoj viktimizaciji deteta“, čije su fotografije objavljene, prepiska sa majkom, inicijali, imena roditelja. „Napominjemo da ovakvo izveštavanje o temama za koje je javnost zaisteresovana, a naročito kada je reč o osetljivim temama zaštite prava, integriteta i dostojanstva deteta, može da prouzrokuje ozbiljne posledice po dete čiji podaci su izneti, ali i po ceo postupak dalje zaštite najboljeg interesa deteta i dodatnu traumatizaciju“, ističe se u žalbi.
Redakcija „Blica“ nije odgovorila ni na jednu žalbu.
Članovi Komisije za žalbe su, razmatrajući obe žalbe, zaključili da je u svim tekstovima narušeno pravo na privatnost devojčice, jer su objavljene fotografije (bez obzira što se njeno lice ne vidi) i mnoge infomacije – ima majke, oca, čime se bavi otac, naselje u kojem žive, da devojčica ide u muzičku školu i svira dva instrumenta ... na osnovu kojih je učinjena potpuno prepoznatljivom. Time su prekršene tačke 1 i 4 poglavlja VII, jer je novnar dužan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše, a posebno da osigura da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, kućom, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom. U ovom slučaju javnosti su saopštavani detalju u vezi sa navodnim zlostavljanjem deteta u očevoj porodici, kao i detalji odnosa između roditelja, samo na osnovu iskaza majke, što bez obzira na to da li su istiniti, može ozbiljno uticati na detetov dalji život i trajno ga obeležiti. Zbog toga je, po oceni Komisije, o ovako osetiljivom slučaju, ukoliko je već postojala potreba da se ukaže na neke propuste u radu nadležnih institucija, moralo da se pristupi mnogo obazrivije i bez narušavanja prava na privatnost deteta.
Takođe, novinarka u ovom slučaju nije postupila u skladu sa načelima dužne novinarske pažnje, jer je prenosila isključivo tvrdnje, pa i veoma ozbiljne optužbe, majke da otac navodno zlostavlja devojčicu – zabranjuje joj kretanje, školovanje, uskraćuje pravo na lečenje, tuče je, a stric je čak i seksualno uznemirava. Sve to bez ikakve potvrde, dokaza ili provere. Osim toga, i nakon serije tekstova, čitaocima nisu razjašnjene okolnosti slučaja, pa čak nisu saopštene ni osnovne informacije - zbog čega je tačno sud dete dodelio ocu, da li je majka osporavala na sudu predlog Centra za socijalni rad, da li je odluka konačna, da li je bilo šta od onoga što majka govori za „Blic“ na bilo koji način potvrđeno. Na taj način su prekršene i tačke 1 i 2 iz poglavlja V, po kojima je novinar obavezan da poslu pristupa sa dužnom profesionalnom pažnjom, odnosno da ne sme slepo da veruje izvoru koji, sledeći svoje interese, može iskaze da prilagođava tim interesima. U ovom slučaju, potpuno je jasan interes majke, ali se, bez obzira na to, njoj bezrezervno veruje i prenosi se sve što kaže.
Jedan član Komisije bio je protiv ovakve odluke, jer je, kako je rekao, najvažnije da se dete koje trpi zlostavljanje vrati majci i da se, eventualne, povrede Kodeksa prilikom izveštavanja o ovom slučaju, ne smeju posmatrati van tog konteksta. Zbog toga je odluka doneta sa osam glasova „za“ i jednim „protiv“.
Komisija ukazuje i na to da su institucije koje su podnele žalbe propustile mogućnost da se obrate redakciji „Blica“ i da objasne javnosti šta je njihova nadležnost, a šta sudska i kako radi Centar za socijalni rad, bez obzira što ne mogu da se izjašnjavaju o konkretnom slučaju. Utisak je da postoji dosta nepoznanica, pa i sumnje u vezi sa radom ovih ustanova u delu javnosti, zbog čega bi trebalo da u ovakvim situacijama objasne svoju poziciju, a ne samo da insistiraju na tome da mediji prestanu da pišu o slučaju.

Zrenjanin, 29.7.2021. Predsedavajuća
Zorica Višnjić