Žalba #8725

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zorica Višnjić, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Snežana Andrejević, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić i Olivera Milošević, na sednici održanoj 2.9. 2021. godine, jednoglasno donosi

ODLUKU

Tekstovima „UNAKAŽENO TELO, LEŠ BEZ GLAVE Ovo su uznemirujuće fotografije koje su gledali članovi porodice žrtava Velje Nevolje (+18)“, BELIVUK I LALIĆ KLALI SA OSMEHOM Kokain sa rečima Edija Rame, tetovaže čudnog značenja i pozadina monstruoznih ubistava!“, „NASMEJANI KASAPIN Glavni koljač klana imao jednu važnu ulogu zbog koje je ceo klan razotkriven“, „ČEKAMO DA SE POPNE, PA LAGANO - U MESARU!" Poslušajte ekskluzivne razgovore dok se spremaju za mučenje žrtve! (AUDIO)“, „OVAKO SU BELIVUK I EKIPA KASAPILI LJUDE Uživo u emisiji prikazano unakaženo telo, od prizora prolazi jeza (UZNEMIRUJUĆA FOTOGRAFIJA)“ i „UŽASNA PROCEDURA BELIVUKOVIH MONSTRUMA Nakon klanja imali ritual: Ulazimo do pojasa u vodu i sečemo džak... (UZNEMIRUJUĆE)“, objavljenim 18, 20, 22, 24. i 31.jula 2021. godine u onlajn izdanju, kao i naslovnom stranom štampanog izdanja od 30. jula 2021. godine, dnevni list „Alo“ prekršio je tačke 4 i 5 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, po kojima je novinaru zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu, a dužan je da poštuje i štiti prava dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.
Nalaže se dnevom listu „Alo“ da ovu odluku objavi u svom štampanom i onlajn izdanju u roku od pet dana od dana dostavljanja odluke.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Organizacija Prijatelji dece Srbije žalbu podnela je jedinstvenu žalbu zbog tekstova i fotografija objavljenih od 18. jula do 16. avgusta 2021. godine u osam medija, među kojima su i onlajn i štampano izdanje lista “Alo”. U žalbi je navedeno da su ovi mediji, načinom izveštvanja o zločinima Belivukovog klana, izvršili ekstremno negativan uticaj na emocionalni, moralni, intelektualni i socijalni razvoj svakog deteta koje se našlo izloženo ovim sadržajima. Šteta svakom detetu naneta je grubim kršenjem prava deteta i Kodeksa novinara Srbije (iz poglavlja IV i VII), izlaganjem dece brutalnom, ekstremno surovom, neprimerenom i uznemirujućem sadržaju, širenjem informacija bez ikakvog javnog značaja, koje su senzacionalističke i suprotne profesinalnom i ljudskom moralu i širenjem scena eksplicitnog nasilja i mučenja do smrti. Deca se, kako se ističe u žalbi, zastrašuju jezivim scenama mučenja i ubistava ljudi i veliča se kriminal, a poslata je i poruka da nijedna žrtva nasilja nije zaštićena, čak ni posthumno, od medijske hajke i dehumanizacije, bez ikakve empatije prema članovima porodice. U žalbi se navodi i da su svesni da se predstavnci medija često brane time da roditelji treba da kontrolišu koje sadržaje njihova deca prate, što smatraju netačnim i licemernim, jer je činjenica da se od ovakvih sadržaja ne mogu zaštiti ni najmanja deca, a posebno ne tinejdžeri, koji su legitimni konzumenti medijskog sadržaja.

Redakcija lista „Alo“ nije odgovorila na žalbu.

Članovi Komisije za žalbe su zaključili da postoji javni interes da se zna za postojanje organizovane kriminalne grupe, pogotovo što je vezana za navijački klub jednog od najvećih sportskih društava, koji se delom finansira iz javnih prihoda. Takođe, po mišljenju Komisije, postojao je i opravdani interes javnosti da bude obaveštena o težini zločina koji im se stavljaju na teret. Međutim,iznošenjem pojedinosti brutalnosti, objavljivanjem fotografija iskasapljenih tela žrtava i naslovima koji sadrže opise ubistava i mučenja, otišlo se u najprizemniji i uznemirujuću senzacionalizam.

Kodeks novinara Srbije nadvosmisleno zabranjuje novinarima upotrebu neprimerenih, uznemirujućih, pornografskih i svih drugih sadržaja koji mogu imati štetan uticaj na decu i nalaže mi obavezu da poštuju i štite prava dece, kao i prava i dostojanstvo žrtava zločina i njihovih porodica. Ove obavezu su, po oceni Komisije, prilikom izveštavanja o ovom slučaju potpuno zanemarene.

Komisija takođe smatra da je podnosilac žalbe u pravu kada tvrdi da je nije prihvatljiv čest izgovor medija da ti tekstovi nisu namenjeni deci i, pogotovo, prebacivanje odgovorosti isključivo na roditelje, koji bi trebalo da kontrolišu kakve medijske sadržaje prate njihova deca. Ovo je naročito zbog toga što su uznemirujući sadržaji objavljeni i na naslovnim stranama, tako da je moglo da ih vidi svako dete koje prolazi pored kioska ili nešto kupuje na njemu. Isto je i sa objavama na portalima - postavljene su i dostupne.

Beograd, 2.9.2021. Predsedavajuća
Zorica Višnjić