Žalba #8747

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić i Jelena Petković, na sednici održanoj 24.2.2022. godine, jednoglasno donosi

ODLUKU

Serijom tekstova objavljenih od 29. novembra 2021. do 12. januara 2022. godine, u štampanom i onlajn izdanju dnevni list „Blic“ .

1.prekršio je tačke 2, 4 i 5 Odeljka I (Istinitost izveštavanja) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja, da, kad je to neophodno, konsultuju što više izvora i omoguće im da iznesu svoj stav, kao i tačku po kojoj je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina,

2. prekršio je tačke 2 i 3 Odeljka V (Novinarska pažnja), po kojoj novinar ne sme slepo da veruje izvoru, jer mora da vodi računa o tome da izvori informisanja često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju im svoje iskaze, odnosno po kojoj je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.
Nalaže se listu „Blic“ da ovu odluku objavi u štampanom izdanju i na portalu „Blic.rs“ u roku od pet dana od dana dostavljanja odluke.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Rektor Univerziteta u Nišu, profesor dr Dragan Antić podneo je žalbu zbog šest tekstova u kojima je, po njegovom mišljenju, prekršeno više tačaka iz poglavlja I, V i VIII. Naveo je da niko iz redakcije nije kontaktirao ni njega, ni Univerzitet, pre objavljivanja bilo kog od tekstova, a da već sami naslovi imaju senzacionalističku i neprijateljsku konotaciju, dok su tekstovi „iracionalnii i na ivici histerije, puni neistina , lažnih vestii, insinuacija, zlonamernih konstrukcija i namernih iskrivljavanja“, odnosno da ni jedna vest nije zasnovana na proverenim infomacijama i dokazima. Tekstovi su u žalbi detaljno analizirani, dostavljena je i obimna prateća dokumentacija kojim podnosilac žalbe demantuje tvrdnje o navodnim mahinacijama koje je utvrdila Državna revizorska institucija, zlupotrebama u vezi sa neprijavljivanjem imovine, zapošljavanjima na Univerzitetu, izborima dekana, nostrifikacijama diploma Albanaca, odobravanjem produžavanja radnog staža određenih profesora….Uz napomenu da je nemoguće odgovoriti na sve objavljenje neistine, podnosilac žalbe je istakao da veruje da je ovo što je naveo dovoljno da se zaključi koliko neprofesionalno je “Blic” postupio,


Redakcija „Blica“ nije odgovorila na žalbu.

Članovi Komisije za žalbe ocenili su da teme kao što su finansijske zloupotrebe, trgovina uticajem ili korupcija u državnim institucijama od velikog javnog intresa, te da je u takvim slučajevima dozvoljena i oštrija kritika, koju javni funkcioner mora da istrpi. Takve teme se, međutim, moraju obrađivati veoma odgovorno, profesionalno, sa dužnom pažnjom i uz ozbiljnu proveru nformacija i predočavanja dokaza čitaocima. Toga u ovom slučaju, po mišljenju Komisije, nije bilo u dovoljnoj meri da bi se moglo zaključiti da je novinar preduzeo sve što je neophodno da utvrdi istinu.

Komisija smatra apsolutno neprihvatljivim da i jedan tekst ovakve sadržine bude objavljen, a da ni rektor, ni bilo ko drugi sa Univerziteta nisu ni pozvani da odgovore na brojne optužbe koje su iznete.

“Blic” je objavio seriju tekstova u Kojima se neke od optužbi ponavljaju, a sama činjenica da je više tekstova objavljeno u kratkom vremenskom periodu, da su naslovi tendenciozni i senzacionaalistički, kao i to koliki prostor je dat ovom „slučaju“ – može da ukaže da je reč o kampanji protiv rektora, a ne samo o želji da se izvesti o njegovom radu i navodnim mahinacijama. Podnosilac žalbe je optužen za razne vrste zloupotreba, a da jasnih dokaza nema. Tvrdnje su uglavnom paušalne, često nije jasno na osnovu čega je izveden određeni zaključak, a ne retko izostaju i objašnjenja koja bi mogla da utiču na razumevanje događaja, recimo kad je reč o izveštaju DRI, načinu na koji se produžava radni staž profesorima, procedurama za izbor dekana.

U tekstovima nema nijednog sagovornika, niti je objavljen bilo koji dokument, uključujući i izveštaj DRI na koji se autorka tekstova poziva, dok za brojne informacije uopšte nije naveden nikakav izvor, pa se ne može znati ni da li je verodostojan i da li, eventualno, iskaze prilagođava svojim interesima.

Komisija smatra da je tema veoma loše obrađena, u velikoj meri suprotno profesionalnim i etičkim standardima, uprkos tome što deo iznetnih tvrdnji može biti tačan. Zbog toga veruje da su prekršene tačke Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja koje se odnose na obavezu pravljenja jasne razlike između činjenica i spekulacija, na obavezu konsultovanja više izvora, kao i na zabranu iznošenja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

Komisija za žalbe nema mehanizme da nedvosmisleno utvrdi da li je ono što je objavljeno tačno i u kojoj meri, već samo da li je redakcija postupila u skladu sa odredbama Kodeksa, pa se zbog toga nije izjašnjavala o prekršaju tačke 1 poglavlja Istinitost izveštavanja, koju je podnosilac žalbe takođe naveo.

Kad je reč o tački Kodeksa koja se odnosi na koriščenje nečasnih sredstava, članovi Komisije nisu utvrdili da je novinar do infomacija ili dokumenata došao služeći se nedozvoljenim sredstvima.



Beograd, 24.2.2022. Predsedavajuća
Olivera Milošević