Žalba #8786

Tekst odluke

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Vida Petrović Škero, Jelena Petković, Nadežda Budimović, Zlatko Čobović, Snežana Andrejević i Bojan Cvejić, na sednici održanoj 29.9.2022. godine, većinom glasova donosi
ODLUKU

Tekstom „Predsednik Grocke saa saradnicima u hajci protiv novinara Žig infa (audio I deo)“, objavljenim 7.novembra 2021.godine, portal „Žig info“

1.nije prekršio je tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da neguje etiku i kulturu javne reči
2.Komisija nije uspela da usaglasi odluku o tome da li su istim tekstom prekršene tačke 2 i 4 Odeljka I (Istinitost izveštavanja), po kojima novinar mora da pravi jasnu razliku između činjenica koje prenosi, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i da, kad je to neophodno, konsultuje što više izvora i omogući im da iznesu svoj stav.
Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Slobodan Simić, bivši novinar portala „Žig info“ i administrator Fejsbuk grupe „Gročanske vesti“, naveo je u žalbi da je spornim tekstom prekršeno svih pet tačaka iz poglavlja Istinitost izveštavanja, jer je objavljeno više neistinitih informacija. Naveo je da su neistinite infomacije: da je je stupio u kontakt sa predsednikom opštine (nema nikakav kontakt sa njim, niti portal ima dokaze za to), da je član SNS (bio je par meeseci pre izbora 2012. i napustio je stranku par meseci posle izbora, tačnije pocepao knjižicu i prestao da plaća članarinu), zatim deo teksta u kojem piše da on sedi u kafani dok mu na Vajber saradnici predsednika opštine šalju tekst koji onda objavi na svojoj Fejsbuk grupi. Istakao je da za sve ovo „Žig info“ nema nikakve dokaze, a tekst je uvredljiv i, pokušava, između ostalog, da ga predstavi kao alkoholičara.

U odgovoru na žalbu, glavni i odgovorni urednik Željko Matorčević, naveo je, između ostalog, da je „Žig info“ danima bio izložen proganjanju sa radija, na kojem je radio i Simić, njihov bivši kolega, koji prethodno nije uspeo da uništi deo arhive „Žig infa“ po nalogu predsednika opštine. Pošto se nijedno novinarsko udruženje, ili bilo ko drugi, nije oglasio u vezi sa ovim, morali su sami da se zaštite. Zato su plasirali određenu infomaciju osobi za koju su sumnjali da prenosi infomacije onima koji su ih proganjali i, prateći taj trag, došli su do naručioca, prenosioca i objavljivača. On je istakao i da nije jasno zašto je uvredljvo da se napiše da neko sedi u kafani, što i sam potvrđuje ili da je član partije, što je takođe jasno da jeste.

Većina članova Komisije za žalbe ukazala je na to da je žalba podneta devet meseci nakon objavljivanja teksta, što otvara pitanje koliko je podnosilac žalbe povređen objavljenim sadržajem, ako toliko dugo nije reagovao. Komisija je uzela u obzir i činjenicu da žalilac za to vreme nije redakciji uputio nikakav demanti ili reagovanje. Takođe, po mišljenju, većine članova Komisije, podjednako iz spornog teksta i žalbe, vidljivo je da je reč o ličnom sukobu između Simića i Matorčevića, zbog čega su izrazili sumnju da je reč o pokušaju zloupotrebe Saveta za štampu u ovom obračunu.

Kad je reč o samom sadržaju teksta, odnosno o tome da li je njime prekršen Kodeks novinara ili ne, članovi Komisije nisu imali jedinstven stav. Deo članova Komisije je istakao da je prekršaj Kodeksa već to što se medij koristi za lični obračun sa bivšim kolegom, bez obzira što i on, po svemu sudeći, u istu svrhu koristi Fejsbuk grupu. Po njihovom mišljenju, ovakvi tekstovi ne služe informisanju javnosti i stoga i nisu novinarski tekstovi u pravom smislu.

Deo članova Komisije bio je, međutim, suprotnog mišljenja – da Kodeks nije povređen i da sve činjenice koje su iznete, mogu da asociraju na zaključke koje je podnosilac žalbe izveo, ali i ne moraju, tako da u tekstu ne vide ništa uvredljivo. Tvrdnja da neko sedi u kafani, ne mora uošte da znači da autor teksta želi da ga predstavi kao alkoholičara, kako to vidi podnosilac žalbe, dok infomacija da je neko član stranke sama po sebi nije uvredljiva. Takođe, nije ni netačno navesti da je neko član stranke, ukoliko nije iz nje isključen, jer članstvo u stranci ne prestaje time što se pocepa članska karta. Komisija ne može da utvrdi da li je objavljena prepiska sa moblnog telefona autentična ili ne, ali je podniosilac žalbe imao mogućnost da tu ili bilo koju drugi neistinu demantije, što nije uradio.

Jedna članica Komisije je ostala uzdržana, navodeći da, nikada do sada nije želela da se izjašnjava o ovakvim lokalnim sukobima, u kojima se zloupotrebljava i pravo na žalbu i Savet za štampu.

Komisija je, zbog svega ovoga, odlučila da nije bilo prekršaja tačke koja se odnosi na obavezu poštovanja etike i kulture javne reči. Za ovu odluku je glasalo osam članova Komisije, dva su bila protiv, a jedan uzdržan.

Kad je reč o prekršajima tačaka 2 i 4 poglavlja Istinitost izveštavanja, o kojima se Komisija takođe izjašnjavala, nije doneta odluka, jer nije bilo potrebnih sedam glasova ni za odluku da je Kodeks prekršen, ni da nije. Šest članova Komisije je smatralo da je prekršena tačka 2, odnosno da u tekstu nema jasne razlike imeđu činjenica, komentara, pretpostavki i nagađanja, dok je njih četvoro glasalo za prekršaj tačke 4 istog poglavlja o obavezu novinara da konsultuje što više izvora i omogući im da iznesu svoj stav.




Beograd, 29.9.2022. Predsedavajuća
Jelka Jovanović