Записник са 109. седнице одржане 25.02.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.110
25.2.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 109. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.2.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Исламске заједнице у Србији на текст објављен на порталу СНеwс
2.Разматрање жалбе Николе Милосавића Алексића на текстове објављење у дневним листовима „Блиц“ и „Информер“
3.Разматрање жалбе Наташе Мијушковић на текст објављен у онлајн издању дневног листа „Информер“
4.Разматрање прве жалбе Медина Халиловића на текст објављен на порталу „Санапресс“
5.Разматрање друге жалбе Медина Халиловића на портал „Санапресс“ због необјављивања одговора
6.Разматрање треће жалбе Медина Халилиовића због текста објављеног на порталу Санапресс
7.Разматрање жалбе продукације Рома Wорлд и Ромске антидискриминационе мреже на текст објављен на порталу „Ало.рс“
8.Разматрање жалбе Бојана Цвејића на текстове објављене на порталима „Ало.рс“, „Курир.рс“, „Блиц.рс“ и „Информер.рс“
9. Разматрање жалбе Милице Ивановић због коментара објављеног на порталу „ЈУГПресс“
10.Разматрање жалбе Бојана Цвејића због текстова објављених у дневним листовима и на порталима „Блиц“, „Курир“, „Информер“, „Република.рс“ и Пинк.рс
11.Разматрање жалбе организације Пријатељи деце Србије због текстова објављених у дневним листовима и на порталима „Курир“, „Информер“, „Вечерње новости“, „Ало“, „Српски телеграф/Република.рс и Телеграф.рс
12.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на коментаре објављене на порталу „ОзонПресс.нет“


Снимак седнице на:

1.Исламска заједница у Србији поднела је жалбу због текста у којем је, како је наведено, аутор текста користио увредљиве изразе за врховног поглавара муслимана у Србији, муфтију др. Мевлуда Дудића, да се ставио на једну страну у спору и да је своје личне фрустрације пренео у текст. У току краће расправе, чланови Комисије су се сагласили да нема прекршаја Кодекса, јер је реч о колумни у којој је изнето мишљење аутора. На ово су указали Бојан Цвејић, Владо Мареш и Јелка Јовановић, која је оценила и да је увек осетљиво питање када постоји спор унутар религије. Додала је и да увек треба имати на уму и кад је реч о колумни да није допуштено користити уличарски речник. Снежана Андрејевић се такође сагласила са тим да није прекршен Кодекс и додала да, без обзира што то није тема, мора да прокоментарише да су претње које је мутфија Дудић изнео на рачун судија које суде у поступцима који се односе на вакуфску имовину, недопуштене и противзаконите. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.


2. Никола Милосавић Алексић поднео је жалбу јер су листови “Блиц” и “Информер” пренели његову приватну фотографију и статус са приватног, закључаног, Фејсбук профила, „без икаквог питања, сагласности или дозволе. Тамара Скрозза је у току дискусије рекла да је Кодекс прекршен јер су правила јасна и да су медији морали да траже његову дозволу за објављивање, без обира што ништа није измењено и није објављено ван контекат. Јавни интерес постоји, али није толики да би због тога морала да се крше правила. Са овим се сагласио и Златко Чобовић, који је указао да у овом случају постоји јавни интерес, али да није било разлога да се објављује статус и фотографија, који су преузети без његове сагласности. Медији су могли, рецимо, само да наведу његово име међу онима који тврде да су их је Мика Алексић злостављао, а то што су неки други медији објавили исти пост уз његову сагласност не мења чињеницу да је Кодекс прекршен, јер је ствар његове воље коме ће дозволити да објави оно што је написао. Јелка Јовановић је указала да Комисија мора да буде доследна у примени смерница из Кодекса да медиј мора да се тражи сагласност, јер мисли да ће у вези са овим случајем бити још шкакљивијих и изјава и фотографија. Бојан Цвејић је истакао да медији морају да науче да су обавезни да траже сагласност, без обзира што подносиоцу жалбе у овом случају није објављивањем нанета нека штета. Вида Петровић Шкеро је такође рекла да није битно да ли је њему нанета штета или не, јер ако он жели да оствари право на штету треба да се обрати суду, а Комисија утврђује да ли је прекршен Кодекс, што несумњиво јесте јер је, без дозволе, преузет садржај са затвореног Фејсбук профила. Комисија је одлуку да је прекршена тачка 1поглавља 7  донела са десет гласова „за“ и једним „против“.


3. Наташа Мијушковић је у жалби Савету за штампу навела да је „Информер“ прекршио Кодекс објављивањем колумне Небојше Бакареца који је њен документарни филм о 5. октобру оценио и пре него што је емитован, називајући је у тексту „жутим аутошовинистом“, неким ко је „одувек био симпатизер жутих“, као и особом која ће сигурно направити „фалсификат историје“. Љиљана Смајловић је рекла да није недозвољено објављивање колумне у којој се каже – не морам ни да гледам филм, знам да ће бити пристрасан, као што је, рецимо, дозвољено и рећи: „знам да је Дара из Јасеновца је пропагандни пројекат иако нисам гледао“ и да би Комисија заиста ишла против слободе говора ако би се изјаснила да је то у новинарству недозвољено. Додала је да би Савет требало да бори за један други стандард – а то је да је Наташа Мијушковић тражила од „Информера“ да објави њен одговор на колумну и да је лист то одбио, у том случају би требало да одлучи да је прекршен Кодекс. Са њом се сагласио Бојан Цвејић додајући да би другачија одлука била у супротности са ставом Комисије у вези са првом жалбом. Рекао је и да у тексту нема непримереног речника, нити вулгарности, а наглашено је да је написан пре емитовања филма. Оливера Милошевић је оценила да то што је аутор колумне све тврдње изнео унапред, пре емитовања филма, може да се подведе под слободу говора, квалификације је изнео на основу својих ставова о ауторки и њеном раду. Рекла је да има делова текста који нису у реду, посебно онај који се односи на Наташу Јеремић и оцењицање да зато Наташа Мијушковић није кадра да направи добар документарац, али да је реч о вредносним судовима и да зато не мисли да је прекшен Кодекс. Вида Петровић Шкеро је такође рекла да нема прекршаја Кодекса, јер аутор износи само своје вредносне судове, и зато, без обзира да ли је то ружно или лепо речено, није никакав прекршај. Јелка Јовановоћ је, међутим, истакла да је у дилеми, и то не само због садржаја текста са којим не може никако да се сагласи. Бакарец није ни новинар, ни грађанин, већ политичар, народни посланик, што га обавезује да буде опрезнији у изношењу квалификација. Додала је да сматра да представници и власти и опозиције у скупштини морају да воде рачуна о томе какве ставове износе и да у тексту има елемената увреде на рачун Наташе Мијушковић. Љиљана Смајловић је подсетила да се Комисија не изјашњава о томе шта Бакарец пише, већ о уређивачком потезу да се његова колумна објави, уредник би требало да се изјасни чиме се руководио да то објави. Рекла је да она тај текст не би објавила да је главни уредник, али да то што је објављен није прекршај Кодекса. Поновила је да је посао Савета да се изјашњава о уређивачким потезима, а не о садржају текстова и истакла да би волела да Савет мало енергичније затражи од редакција да на жалбе не одговарају адвокати него да се изјасни редакцијски колегијум и главни уредник, да објасне своју уређивачку одлуку и да је бране. Јелка Јовановић је рекла да у светлу тога сматра да је Кодекс прекршен. Владо Мареш је такође сматрао да је реч о прекршају Кодекса. Рекао је да Бакарец можда није имао намеру да вређа, нити да жели да каже да уредници не треба да објављују мишљења, али да мисли да је ова колумна објављена свесно и са лошом намером. Снежана Андрејевић и Зорица Вишњић су рекле да, по њиховом мишљењу, нема кршења Кодекса, док је Вида Петровић Шкеро закључила да, уколико сматра да је Бакарец урадио нешто што није у реду, Наташа Мијушковић може да га тужи суду и да тражи накнаду штете која јој је начињена, али Комисија утврђује да ли је било прекршаја Кодекса и, по њеном мишљењу, није. Комисија је, по завршетку дискусије, са осам гласова „за“ и три „против“ одлучила да није прекршен Кодекс.


4. и 5. Медин Халиловић поднео је жалбу због објављивања саопштења Медиа центра Исламске заједнице у Србији у којем је, по његовом мишљењу, изнето више нетачних, непроверених информација и квалификација. Другу жалбу поднео је верујући да његов одговор на ово саопштење није објављен у складу са Кодексом. Комисија је о ове две жалбе водила обједињену расправу. У току расправе Вида Петровић Шкеро је рекла да објављивањем саопштења није прекршен Кодекс, али да објављивањем одговора јесте, јер, уколико је био предугачак, редакција је могла да тражи од Халиловића да га скрати, а не да то сами раде. Бојан Цвејић је поставио питање да ли су редакције дужне да одговоре увек објављују у целости, на шта је Јелка Јовановић одговорила да нису, да одговор може да се скрати уколико је дужи од текста на који се односи, али да је недопустиво да се у одговор „убацује“ одговор на тај одговор, као у овом случају. Оливера Милошевић је указала и на то да је иста особа директор Медиа центра Исламске зајендице и уредник агенције САНА, која је објавила саопштење и да ту вероватно постоји неки сукоб интереса, кад је реч о давању прилике Исламској заједници да се изјашњава о одговору на текст. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да објављивањем саопштења није прекршен Кодекс, док је објављивањем одговора прекршена тачка 6 поглавља 4.


6.Трећу жалбу Халиловић је поднео због „неовлашћеног преузимања и објављивања туђег садржаја, без уважавања аутора и извора“. Већина чланова Комисије била је сагласна са тим да у овом случају није реч о кршењу ауторских права. Јелка Јовановић је била уздражана, јер је, како је рекла, тема заиста дегутанта, а нема довољно информација на основу којих би могла да се јасно одреди. Ако је портал СНеwс први објавио инфомацију, ако се у веома краткој форми поноваљају неке реченице у вести на другом порталу, онда то јесте кршење неког ауторског права. Рекла је да Комиија мора да води рачуна о томе да у оваквим случајевима не сме да има различите критеријуме и да треба једнако да третира текстове и фотографије. Златко Чобовић је објаснио да вест о актуелном догађају није ауторско дело, ако је њено преношење у јавном интересу. Овде је реч о вести о смрти једне особе и она, као целина, није ауторско дело, па њеним преношењем не може ни да буде повређено ауторско право. Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да није било прекршаја Кодекса.


7. Жалба је поднета због кршења одредби Кодекса које се односе на забрану дискриминације, јер је наведена национална припадност наводних пљачкаша. Чланови Комисије су се сагласили са оценом подносилаца жалбе, истакавши да национална припадност у овом случају није ни у каквој вези са почињеним делом. Јелка Јовановић је посебно истакла да се националност наводи готово увек када су питању Роми, што није случај код других националности, те да се тако шире стереотипи и предрасуде, против којих морамо да се боримо. Комисија је зато једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 4 и тачка 4 поглавља 5.


8.Бојан Цвејић, уредник онлајн издања листа „Данас“, поднео је жалбу Савету за штампу на више портала због непоштовања ауторских права, јер су преузели вест о томе да је Драган Бујошевић поново изабран за директора РТС и потписали је као своју. Бојан Цвејић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Златко Чобовић је, у расправи, истакао да је Кодекс несумњиво прекршен, јер је реч о ауторском делу, чији је повод дневни догађај. Текст има 3685 карактера, од којих је „Блиц“ преузео око хиљаду, а остали медији око 600 карактера. Сви су извукли по један сегмент, објавили то као своју вест, нису навели ни одакле су је преузели ни аутора текста. Додао је да треба сугерисати редакцијама да одговарају на жалбе, а не да то раде адвокати, који не разумеју и шаљу бесмислене одговоре, као адвокати „Курира“, да ово није ауторско дело. Оливера Милошевић је такође рекла да адвокати не разумеју оно што је новинарима у овом случају сасвим јасно – сви знамо колико је важно ко први нешто објави, ово што су други медији објавили је класично преписивање, са којим новинари често имају проблема, јер се, за разлику од фотографије, текст може прекројити тако да није очигледно да је преписан. Љиљана Смајловић је рекла да није сасвим сигурна да ли је овде реч о кршењу ауторских права или о плагијату, али да би волела да се Комисија сагласи око једне ствари и да то буде порука редакцијама. Рекла је да разуме да је ово нека врста ексклузиве до које је „Данас“ дошао тако што им је вест јавио члан редакције који је и члан УО РТС. Могуће је да је и другим медијима неко могао да јави исто то да је Бујошевић изабран, али мора да се назначи ко је први нешто објавио. а не да се наводи „како сазнаје Курир“, кад је „Данас“ то већ први сазнао. Мора се то признати редакцији која је прва нешто објавила и то мора свака следећа да помене, односно треба поштовати стандард који постоји у западном новинарству. Рекла је да је Комисија у претходом периоду, нажалост, имала различите критеријуме у вези са плагирањем текстова и подсетила на случај када није донета одлука да је „Курир“ прекршио Кодекс преписујући читаво истраживање „Пиштаљке“ и да је чак проценила да је „Курир“ могао и сам да дође до истих сазнања девет месеци касније. Снежана Андрејевић је рекла да медији нису преузели цео текст, али колики год део да су преузели требало је да потпишу „Данас“. Она је такође рекла да се не може редакцијама забранити да ангажују адвокате, али да треба инсистирати да не одговарају они на жалбе, јер адвокати не разумеју „новинарски начин“, а новинари не разумеју правнички начин. Адвокати одговарају правничким језиком и онако како су научени да одговарају суду, техником која им је позната. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су сва четири медија прекршила тачке 1 и 2 поглавља 9.


9. Милица Ивановић, уредница портала „Југ медиа“ жалила се Савету јер се препознала у коментару читаоца објављеном на порталу „ЈУГПресс“ у којем је, између осталог, наведено да уредница једног медија доставља ИП адресе читалаца градоначелнику. Генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да су и она и председавајући били у дилеми да ли ова жалба испуњава формалне услове јер у коментару није наведено име Милице Ивановић, али да су одлучили да жалбу ипак доставе Комисији, с обзиром да сама тврди да се препознала у коментару, с тим што Комсија може одлучити да жалбу одбаци. Љиљана Смајловић је рекла да мисли да је добро да Комисија о овоме разговара, без обзира на то да ли ће успети да донесе одлуку, као и да се диви храбрости жене која се усудила да каже да се препознала и да поднесе жалбу због тога. Додала је да мање симпатија има за то што није хтела да се обрати редакцији, односно да пошаље деманти, јер мисли да би то требало да буде услов за обраћање Савету. Вида Петровић Шкеро је рекла да не би требало да се разговара о томе да ли је она имала право да се жали или не, него да ли је у реду објавити коментар којим се неко оптужује да доставља градоначелнику идентитете особа које пишу коментаре. Имајући у виду садржину коментара, свака од уредница пет портала из Лесковца је могла да се препозна и сваку од њих такав коментар може да дискредитује и зато није важно ко је поднео жалбу, јер је свака могла да се жали, него оно што је садржина жалбе – а то је да је изостала новинарска пажња пошто је објављено нешто што је чисто нагађање и што представља озбиљну оптужбу која се односи без икаквог доказа. Тамара Скрозза је рекла да је она не би објавила окакав коментар да је уредница, али да има дилему јер Комисија сада треба да одлучи да ли је Кодекс прекршен у односу на Милицу Ивановић, а она у коментару није поменута и формално – правно нема основа да се одлучи да је њој нанета штета. С друге стране, реч је о малој средини и сасвим је сигурно да се не само она препознала, него да су и многи други повезали тај коментар са њом. Додала је да јој је због свега тога јако тешко да пресуди и да ће вероватно бити уздржана. Оливера Милошевић је рекла да је делимично сагласна са Тамаром и да и сама има дилему да ли је реч о Милици Ивановић, али да је, с друге стране, потпуно сагласна са Видом и да зна да има пет колегиница које могу да се осете прозваним никада не би објавила овакав коментар, јер није спорно да је реч о недоказаној оптужби. Питање је само да ли је Милица Ивановић особа на коју се он односи. Додала је и да је ово оголело слику стања у локалним медијима, у којима се годинама води нелојална борба и да јој је јако жао због тога. Снежана Андрејевић је нагласила да претерени формализам није допуштен у оваквом одлучивању и да Комисија не може да одбије да расправља о овој жалби само зато што неко није поменут именом и презименом, већ треба ствари сагледати из другог угла – да се њој чини да уредница ЈУГПресса, на чијем порталу је објављен коментар, није у сукобу са свим уредницама, већ само са Милицом Ивановић, а осим тога није наведно ни да су друге уреднице у добрим односима са градоначелником, према томе, подноситељка жалбе није у истој позицији као остале уреднице, како то представаља уредница „ЈУГПресса“. У коментару је изнета веома озбиљна оптужба, која не само да изазива неповерење у тај медиј суштинске природе, већ тај медиј може да због тога буде угашен, јер је главни уредник урадио нешто што је неморално и што је кривично дело. Зато мисли да Кодекс јесте прекршен. Владо Мареш је рекао да ће бити уздржан, јер иначе мисли да не треба уопште да се разговара о жалбама једног медија на други. У овом случају добро познаје обе уреднице и не разуме шта им ово треба. Не жели, рекао је, да се сврста ни на једну страну, а мисли да у наступу и једне и друге има мало злобе и малициозности, можда и подметања, па чак и прекршаја Кодекса, али да не жели да у томе учествује и да их обе „моли да седну и да ово реше“. Зорица Вишњић је рекла да је то посматрала из другог угла – ако има храбрости у томе да неко каже да се препознао у коментару, храбро је и да се остави коментар у којем су неки препознали и уредницу „ЈУГПресса“. Можда је она мислила да се односи на њу, па га је зато оставила. Навела је да је ово веома „клизав терен“ и да Комисија треба сада да нагађа на кога се коментар односи, у кавим су њих две односима, у каквим је односима са осталим колегиницама …и да је Комисја доведена у ситуацију да бира коме ће да верује. Додала да је уредница показала доста добре воље да се проблем реши и да се на најбољи начин изађе из тога, понудила и да уклони коментар, док је Милица Ивановић инсистирала да се открије аутор коментара, а својим читаоцима се заклиње да никада неће открити њихов идентитет.. Златко Чобовић је рекао да је легитимно право да се неко препозна, али да из жалбе не може да се закључи да се то заиста односи на Милицу Ивановић и да он не може да је препозна у коментару. Истакао је да не воли да буде уздржан, али овога пута не зна како да се изјасни. Да не може да је повеже са коментаром и да зато не може да одлучи рекао је и Драган Ђорђевић. Љиљана Смајловић је рекла да није тачно да је Комисија доведена у ситуацију да одлучује коме ће да верује, већ да треба да се изјашњава о томе да ли је ово професионалан поступак уредника да четири особе доведе у ситуацију да могу бити отужене без доказа. То је, како је истакла, уреднички пропуст. Јелка Јовановић је навела да познаје и обе уредница и прилике у Лесковцу и да мисли да је коментар могао да буде објављен и због техничког пропуста, а уредница је понудила и да објави одговор и да скине коментар, тако да је Милица Ивановић имала могућност да уопште не дође до расправе пред Комисијом за жалбе. Додала је да она не би објавила такав коментар, али да мисли да је јако незахвално одлучивати, посебно што је Милица имала могућности да избегне расправу пред Саветом и да се случај реши медијацијом, Снежана Андрејевић и Љиљана Смајловић су рекле да то није од утицаја на заштиту, односно да се не губи право на заштиту тиме што неко није прихватио предлог редакције. Љиљана Смајловић је рекла да је из понуде јасно да су и у редакцији свесни да су погрешили, али није јасно зашто нису уклонили коментар, уместо што преговарају о томе.Вида Петровић Шкеро је упитала да ли је професионално објавити тај коментар, ако је свако у Комисији рекао – ја то не бих пустио? Комисија је, по завршетку дискусије, најпре одлучивала о томе да ли ће одбацити жалбу из формалних разлога. Жалба није одбачена, јер је за то да се о жалби одлучује гласало седам чланова Комисије, док су четири члана била за то да се одбаци. Комисија, међутим, није успела да донесе одлуку о томе да ли је прекршен Кодекс, јер је „за“ такву одлуку гласало пет чланова Комисије, „против“ није био нико, али је шест чланова остало уздржано, па за одлуку није било потребне већине од седам гласова.


10 . и 11. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама члана Комисије Бојана Цвејића и Пријатеља деце Србије, у којој Цвејић није учествовао. Жалбе се односе на укупно 30 текстова о истом догађају – самоубиству дечака у Панчеву. Тамара Скрозза је оценила да су сви текстови који су предмет жалбе „брука и срамота“ и да не може да се опорави од тога шта је све објављено и „трансфера блама због тога“, као и да је ово један од већих скандала у нашим медијима. Она је истакла да је образложење адвоката „Курира“ да мајку нису ништа питали, већ су новинари седели са њом и бележили шта је говорила, заиста поразно, јер указује на недостатак било какве емпатије и свести о поседицама тога што објављују. Вида Петровић Шкеро је истакла да блуровано лице мртвог детета није никаква заштита, јер се деца нису штитила уопште – све што је објављено је потпуно страшно. Позивање на јавни интерес је такође потпуно неприхватљиво, јер је јавни интерес да надлежне службе раде на томе да се овакви случајеви не дешавају, а извештавање медија на овакав начин да се од тога први сензација која ће продати новине превазилази јавни интерес. Истакла је да не постоји никакав јавни интерес да се, рецимо, сазна да се дечак убио због девојчице или зато што је сазнао да неће бити примљен у школу, па да се ту уплићу и родитељи – ништа од тога није јавни интерес кад је реч о заштити деце. Она ја нагласила и да је страшно да пуномоћник „Курира“, који се дуго бави медијским правом, злоупотребљава процесна овлашћења на овакав начин, када је реч о извештавању које превазилази сваку границу пристојности. Љиљана Смајловић је рекла да редакцијама Комисија треба да објасни да то што њихове читаоце нешто интересује, не значи да је то јавни интерес и да је наш посао да стално тражимо баланс између слободе изражавања и приватности. Снежана Андрејевић је рекла да, нажалост, не постоји дефиниција јавног интереса, али у неким пресудама Европског суда постоји одређење да се јавним интересом не може сматрати нешто што је неморално, небулозно и сл. Навела је да јој је било јако тешко да чита ове текстове и да не зна на који начин да изрази своје гнушање због таквог „информисања“. Ово је пример шта никако не треба радити и Комисија мора, у образложењу, врло строго да то осуди. Комисија је потом, у два одвојена гласања, једногласно одлучила да су сви медији на које се жалбе односе прекршили тачке 4 и 5 поглавља 4, тачку 7 поглавља 6 и тачке 1 и 2 поглавља 7.
12. Гвозден Николић поднео је жалбу због коментара читалаца за које је сматрао да су увредљиви и да садрже неосноване оптужбе и клевете. Бојан Цвејић је рекао да мисли да нема потребе да се о овоме посебно расправља, већ је више пута било речи о оваквим коментарима, неспорно су увредљиви и Комисија треба да донесе одлуку као и у претходним сличним случајевима. Јелка Јовановић је, међутим, рекла да ће она бити уздржана, јер је овде реч о злоупотреби Комисије, односно о нечему што превазилази њене капацитете. Са њом се сагласио и Владо Мареш, а Тамара Скрозза је рекла да је она „традиционално“ уздржана у овом случају. Подсетила је да се много пута већ дискутовало о сукобу два портала, да је реч о злоупотреби Савета, која постаје све гора и да не види могућност да својом одлуком може да допринесе да се нешто поправи и додала да би било занимљиво направити анализу колико је било жалби са једне и са друге стране. Зорица Вишњић је рекла да ће и она бити уздржана из истих разлога. Комисија је након тога са седам гласова „за“ и четири „уздржана“ одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља 1  и тачка 6 поглавља 4.

Седница је завршена у 20.15 сати.


Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Драган Ђорђевић