Записник са 31. седнице Комисије за жалбе одржане 31.7.2014.
ЗАПИСНИК
Са 31. седнице Комисије за жалбе одржане 31.7.2014. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић, Иван Цвејић и Божо Прелевић
Одсутни чланови Комисије: Игор Ћузовић и Златко Чобовић
Остали присутни: Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића, Каролина Ранковић из адвоктске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа „Блиц“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Усвајање саопштења поводом реаговања Станиславе Пак након одлуке Комисије за жалбе о жалбама Томислава Николића
2. Разматрање жалбе Јелене Стојановић на текст објављен у „Блицу“
3. Разматрање жалбе Анемари Репић, Татјане Славковић и Александра Бојанића на на текст објављен у „Таблоиду“
4.Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у „Нашим новинама“
5. Разматрање жалбе др Александра Милованчева на текст објављен у „Блицу“
Пре почетка седнице, чланови Комисије обавештени су да је Асоцијација медија за свог представника у Комисији за жалбе, уместо Тихомира Тришића, изабрала Ивана Цвејића, главног и одговорног уредника агенције Бета. Седницама Комисије у наредних шест месеци председаваће Петар Јеремић, док ће заменик председавајућег бити изабран на наредној седници.
1.Зоран Ивошевић рекао је да сматра да Комисија за жалбе треба да се огласи поводом реаговања саветнице за медије председника Србије Станиславе Пак Станковић. Он је рекао да је за њега, као члана Комисије, а верује и за остале чланове, уврдљиво то што се саветница, незадовољна одлуком Комисије о жалбама Томислава Николића обратила председници Управног одбора Савета за штампу, као да Комисија одлучује по њеним налозима. Ивошевић је прочитао предлог саопштења које би Комисија објавила овим поводом, а које су прихватили и остали чланови Комисије.
2. Јелена Стојановић, директорка ЈКП Обједињена наплата из Ниша, поднела је жалбу верујући да су објављивањем спорног текста повређене одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара и однос према изворима извештавања. Она је посебно указала да новинарка није добро интрпретирала њене одговоре, достављене на основу закона о доступности информација од јавног значаја. У току расправе о жалби, Зоран Ивошевић је оценио да нема повреде Кодекса јер је реч о критичком погледу на стање у друштву, односно на један његов део, на шта новинар има права. Он је указао да су две најважније ствари којима се текст бави куповина машине за прање чаша у вредности од 170 000 динара, што је тачна информација, и чињеница да јавно предузеће за обједињену наплату, иако има седам правника, ангажује 18 адвоката. Адвокате су, како је рекао, принуђени да ангажују јер правници немају правосудни испит, па тако грађани који изгубе процес морају да плаћају трошкове адвоката, а да процесе воде правници тог јавног предузећа тих трошкова не би било. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да нема утисак да постоји неки висок јавни интерес за објављивањем овог текста, нити да је новинар хтео да истражи неку појаву. Градоначелник је на некој седници рекао нешто против те директорке и новинар је кренуо за тим. Ипак, како је рекла, не мисли да је Кодекс прекршен јер су изнети подаци тачни, а остало је ствар интерпретације новинара. Она је истакла и да директорка не може бити одговорна за то што је у предузећу затекла правнике без правосудног испита, али да то уопште и није важно за одлучивање Комисије. Владо Мареш је навео да му се чини да има нечега у позадини текста којим се од „буве прави магарац“, због чега има извесних симпатија за директорку која се „прозива“ на „интеревенцију“ градоначелника и синдиката. Иван Цвејић је навео да је из текста изостављено директоркино објашњење о томе да адвокате не плаћа предузећа, већ грађани који изгубе спор, али да то не сматра грубом злоупотребом Кодекса, односно да су њени одговори углавном коректно пренети. И он и Тамара Скрозза су оценили да је позадина текста мало сумњива, али ни по њеном мишљењу, није било кршења Кодекса. Истог мишљења је био и Предраг Аздејковић који је рекао да „текст има обе стране“. Божо Прелевић је навео да је у тексту изнет нетачан податак да предузеће плаћа стотине хиљада динара за услуге адвоката, али да не може да се одлучи да ли је Кодекс прекршен. Петар Јеремић је сматрао да јесте, да је текст злонамеран и да је новинар у овом случају следио своје интересе, а није покушао да објективно представи ствари. Након расправе, Комисија је са шест гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да повреде Кодекса није било, с тим што је договорено да се у образложењу назначи да Комисија није задовољна начином на који је текст написан.
3. Новинари Телевизије на српском језику Радио-телевизије Косово Анамари Репић, Татјана Славковић и Александар Бојовић поднели су жалбу због текста који је, по њима, пун лажи, увреда, клевета и говора мржње. Чланови Комисије сматрали су да је у овом случају реч о толико драстичном и очигледном кршењу Кодекса новинара да нема потребе да се о томе расправља. Комисија је једногласно одлучила да „Таблоиду“ изрекне јавну опомену.
4.Геј лезбејски инфо центар жалио се на текст у „Нашим новинама“ који дискриминише геј родитеље и шири предрасуде према особама хомосексуалне оријентације. Због тога што је председник организације које је поднела жалбу, из расправе и одлучивања изузет је Предраг Аздејковић. Већина чланова Комисије сматрала је да је и у овом случају кршење Кодекса очигледно, међутим Зоран Ивошевић и Божо Прелевић били су другачијег мишљења. Ивошевић је рекао да разуме реакцију ГЛИЦ-а, али да је не одобрава и да је сматра себичном. У тексту се, како је истако, износи већинско мишљење, које поткрепљују и изјаве стручњака – да није нормално да двојица мушкараца усвајају дете које је родила сурогат мајка. Он је навео да код њега слика двојице мушкараца који држе бебу на грудима изазива негативну реакцију, као и код већине других људи и да они морају да имају право да то кажу. Нико се не бави судбином тог детета, нарушавањем достојанства жене која га је родила, већ само дискриминацијом геј очева, што је себично, рекао је Ивошевић. Прелевић је рекао да „Наше новине“ износе вредносни суд о догађају, који је поткрепљен и мишљењем бар једног озбиљног психолога и да не види чиме је ту прекршен Кодекс. Он је нагласио да нема ништа против хомосексуалаца, да се чак залаже и за њихово право на склапање брака, али да усвајање детета на овакав начин сматра злом. Владо Мареш је казао да текст у „Нашим новинама“ „негује и чува предрасуду“ коју има и новинар који пише текст, уместо да разбија предрасуде, демистификује и преиспитује све појаве, у складу са суштином новинарског посла. Љиљана Смајловић се сагласила са Марешом и додала да Комисија не треба да расправља о томе шта ко мисли о праву геј парова да усвајају децу, него о томе да ли је изругивање тој чињеници дискриминација. Иван Цвејић је навео да је аутор у овом случају кренуо од предрасуде, затим тражио саговорнике који ће рећи оно што од њих очекује, односно да није имао никаву амбицију да нешто истражи, већ да поткрепи већинско антигеј расположење у друштву. Стојан Марковић и Петар Јеремић су указали и на то да у тексту нема никога ко би изнео и другачије мишљење, што такође представља кршење Кодекса, а обојица су, као и Тамара Скрозза навели су да је реч о „школском примеру“ дискриминације. Скрозза је указала да су последице овакве дискриминације и говора мржње страшне, јер изазивају агресију према геј људима. „Ово јесте став већине, али то никако не значи да треба на овакав начин да се појављује у медијима. Тема је легитимна, али је веома опасно обрађивати је на овај начин“, рекла је. По завршетку дебате, седам чланова Комисије гласало је да је Кодекс новинара прекршен, док су два члана била „против“. Иако је „за“ одлуку било потребне двотрећинске већине, одлука није донета јер није испуњен услов да „за“ мора гласати најмање један представник јавности.
5. Др Александар Милованчев поднео је жалбу сматрајући да је насловом текста, објављивањем његове фотографије са погрешним потписом и начином интерпретације инфомација, редакција „Блица“ показала намеру да њега и његове синове прикаже у лошем светлу. Из расправе и одлучивање о овој жалби изузео се Божо Прелевић, јер, како је навео, лично познаје подносиоца жалбе. У току разматрања жалбе, већина чланова Комисије оценила је да су у тексту, по свему судећи, наведене тачне информације, али да је опрема текста проблематична. Тамара Скрозза је рекла да из наслова може да се закључи да су синови др Милованчева нешто постигли користећи привилегије, иако то у тексту не пише, тим пре што се у наслову истичу баш они иако текст говори и о другој деци јавних личности. Она је додала да је „Блиц“, ипак, објавио деманти који им је послао на тај текст. Сличног мишљења био је и Иван Цвејић, наводећи да је наслов тенденциозан, да указује на непотизам, али да је „Блиц“ поштовао обавезу да објави одговор. Петар Јеремић је сматрао да, без обзира одговор, који је иначе објављен на неодговарајући начин, Кодекс јесте прекршен – објављена фотографија није означена као архивска, погрешно је наведено где је снимњена, а сама чињеница да је објављена само његова фотографија, а у наслов „извучени“ његови синови указује на лошу намеру. Он је навео и да су у антрфилеу, као изузетак из правила да деца иди стопама родитеља, наведена деца Радомитра Дабетића, члана градског већа Новог Сада, али је изостављено им је мајка новинарка, те да је једно дете кренуло „њеним стопама“. Ово, како је, рекао, такође представља повреду Кодекса, јер новинар прећуткује одређене информације. Насупрот њему, Предраг Аздејковић је мислио да Кодекс ничим није прекршен јер су у две реченице, колико је у тексту посвећено синовима др Милованчева, изнете тачне информације, и још је, накнадно, објављено и његово реаговање. По оконачању расправе, Комисија је са седам гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је Кодекс прекршен фотографијом и насловом, али не и самим текстом.
Седница је завршена у 19.45 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Петар Јеремић