Записник са четрдесет девете седнице Комисије за жалбе одржане 28.1.2016.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 50
28.1.2016. године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 49. седнице Комисије за жалбе одржане 28.1.2016. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић
Одсутни чланови Комисије: Невена Кривокапић
Остали присутни: Тијана Илић из ПР службе Нове странке и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Зорана Живковића на текст објављен у „Информеру“
2. Разматрање жалбе Зорана Живковића на текст објављен у листу „Ало“
3. Разматрање ЈП Електромрежа Србије на текст објављен у „Куриру
4. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у „Вечерњим новостима“
5. и 6. Разматрање жалбе Сузане Алар на текстове објављене у листовима „Курир“ и „Ало“
Седници је, уместо одсутне Невене Кривокапић, председавао Стојан Марковић
1. Зоран Живковић, председник Нове странке, поднео је жалбу због текста којим се, како је навео, најављује његово хапшење због наводног незаконитог добијања субвенција за винарују чији је власник. У току расправе, чланови Комисије су оценили да је лист извео закључак да ће Живковић бити ухапшен из тога што је ухапшен бивши помоћник министра пољопривреде који му је, наводно, незаконито доделио буџетска средства. По мишљењу Ивана Цвејића, Кодекс новинара, тачније обавеза поштовање претпоставке невиности, прекршена је у овом случају и у односу на ухапшеног, али пошто се он није жалио, Комисија може да се изјашњава само о кршењу претпоставке невиности у односу на подносиоца жалбе. Марија Кордић је оценила да је ово, иначе, један од пристојнијих текстова у „Информеру“, али да је њиме прекршена претпоставка невиности, као и да су помешане чињенице са претпоставкама и нагађањима. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да изрекне јавну опомену због кршења претпоставке невиности, као и одредбе Кодекса о обавези поштовања етике и културе јавне речи.
2. Зоран Живковић је жалбу сличног садржаја поднео и због текста објављеног у листу „Ало“. Тамара Скрозза је, зато, оценила да је реч о симултаним нападима иза којих вероватно стоје неки интереси, па је могуће да су повређене и одредбе Кодекса које се односе на независност од притиска. Петар Јеремић је рекао да дели тај утисак, али да Комисија нема доказа на основу којих би могла да донесе такву одлуку. Сличног мишљења био је и Златко Чобовић, који је истакао да Комисија нема покрића за такву одлуку, али да мисли да сигурно није случајно да полиција хапси у овом тренутку те људе, те да су медији то онда пропратили свако на свој начин. Марија Кордић је рекла да мисли да Кодекс јесте прекршен, али је нагласила да Живковићева тврдња да је новинарима рекао да то о чему спекулишу није тачно, није никакав аргумент, тачније да није разлог да они не наставе да о томе пишу. По окончању расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је лист „Ало“ прекршио Кодекс у делу који се односи на обавезу поштовања претпоставке невиности.
3. Јавно предузећа Електромрежа Србије поднело је жалбу због текста у којем су, по њима, објављени нетачни подаци, као и због тога што њихов одговор на текст није објављен на одговарајући начин и у целини. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Марија Кордић, запослена у „Куриру“. Тамара Скрозза је, у току расправе, рекла да „Курир“ није испоштовао право ЕМС-а на одговор. Тачно је, рекла је, да је деманти био предугачак и да није могао бити објављен цео, али је проблем што је објављен тако да је из њега избачен битан део – да је цео процес спровођена тендера пратио посматрач организације Транспарентност Србија, што је изостављено и из текса. Такође, како је рекла, нерално је и непоштено то што су питања ПР служби ЕМС-а послата у суботу после подне за текст који је објављен у недељу. Подсетила је да је редакција„Курир“, када се раније жалила на текст који је она пислаа за „Време“, навела да је проблем што им је послала питања у петак, а текст је писан у уторак, па нису стигли да одговоре. Сада, међутим, очекују да у суботу после подне добију одговоре за пар сати. Владимир Радомировић је рекао да ако цео одговор није могао да се објави у штампаном, могао је у онлајн издању. Из СМС преписке новинара и ПР ЕМС-а види се да новинар тог јутра није знао да ће писати текст о том тендеру, навео је Радомировић и оценио да је тешко прихватљиво да се тако озбиљан текса пише за тако кратко време и без претходне провере. По мишљењу Златка Чобовића, текст није морао бити објављен тако хитно, могло је да се сачека док се не добију одговори, нарочито због важности теме. Он је, ипак, оценио да Кодекс није прекршен, јер је одговор скраћен у складу са Законом о јавном информисању и медијима, који прописује да се скраћењем не сме изменити смисао достваљеног одговора. У овом случају, по њему, смисао није промењен, пренета је суштина и зато Кодекс није прекршен. Супротно овоме, Петар Јеремић је мислио да је Кодекс прекршен и тиме што одговор није објављен на одговарајући начин и самим текстом, у којем је изостала дужна новинарска пажња, има изношења неоснованих оптужби, наслов не одговара садржају текста…Владо Мареш је сматрао да је реч о важној теми који задире у односе економске и политичке моћи, те да је корист од писања о томе већа од штете коју направи нека рогобатност у извештавању и да због тога редакцији треба прогледати кроз прсте. Тамара Скрозза је, међутим, рекла да Комисија не сме да гледа никоме кроз прсте због рогобатности, једноставно такве теме не смеју да се обрађују на овакав начин. Драган Ђорђевић се сагласио са њом, рекавши да постоји јавни интерес да се о тој теми пише, али да је текст требало написати много пажљивије и боље и без изостављања битних детаља. Иван Цвејић је рекао да је случај „на граници“ – одговор није објављен у целини, али јесте сажета суштина. Кад је реч о кратком року у којем је ЕМС требало да одговори, то, по њему, није проблем, јер државне институције троше велике паре за сарадњу са медијима и морали би да одмах одговоре на све захтеве редакција. Тачно је да није било разлога да се текст хитно објави, али ни разлога да ЕМС не одговори на питања. Након расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, три су била „против“, а један „уздржан“, због чега није било потребне двотрећинске већине за одлуку. Такође није био испуњен ни други услов да „за“ одлуку мора да гласа бар по један представник сваког оснивача Савета и најмање један представника јавности.
4. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због текста којим се, како је наведено, дискриминишу припадници ЛГБТ популације и доводе у везу са педофилијом. По оцени Тамаре Скрозза, без обзира што је реч о ауторском тексту, њиме је пређена граница слободе говора, јер садржи позив на линч. По њој, у тексту постоји и проблем са истинитошћу извештавања, јер се ЛГБТ популација доводи у везу са педофилијом, без икаквих доказа. Ивана Стјеља је нагласила да се већ насловом сексуална оријентаицја повезује са кривичним делом. На исту ствар указала је и Марија Кордић, док је Иван Цвејић рекао да је тај део, по њему, једини споран. Уколико заиста постоје ЛГБТ организације које на своје чланове врше притисак да прихвате педофилију, онда би аутор текста требало да наведе које су то организације и да пише и њима, а не да их све начелно повезује са тим. Владимир Радомировић је био другачијег мишљења – он је указао да аутор текста има право да изнесе своје мишљење, као и да би „Новости“ морале да објаве и да се јавио неко са супротним аргументима, тј. да отвори полемику. Он је додао да чланови Комисије не треба да буду комесари који ће одлучивати о томе како неко треба да мисли и да спорним текстом није пређена граница слободе говора. Владо Мареш је, међутим, рекао да је текст хомофобан и да производи мржњу. „Ако успостављаш везу између хомсексуалаца и педофила или си глуп или си малициозан. Ја мислим да је овај човек малициозан“,истакао је. Петар Јеремић је рекао да има дилему да ли би аутору било ускраћено право на слободу мишљења и изражавања, уколико текст не би био објављен, с обзиром на то да у наднаслову текста пише „Полемика“. По окончању расправе, Комисија је са осам гласова „за“, једним „против“ и једним“уздржаним“ одлучила да је Кодекс прекршен.
5. Сузана Алар је поднела једну жалбу на текстове објављене у листовима „Курир“ и „Ало“, али је Комисија водила одвојене расправе, с обзиром на то да текстови нису сасвим исти, као и зато што је Марија Кордић била изузета из расправе и одлучивању о делу жалбе који се односи на текстове објављене у „Куриру“. У расправи о тексту и фотографијама објављеним у листу „Ало“, Тамара Скрозза је нагласила да не постоји никакав јавни интерес да се објаве фотографије и открије идентитет особе која је на њима, без озбира на то да ли су аутентичне или је реч о фотомонтажи. То је нешто што спада дубоко у сферу приватности и, како је рекла, невиђено је лицемерно да се медији који свашта објављују постављају као моралне судије и оцењују да ли неко има права да у свом телефону има ласцивне фотографије. И остали чланови Комисије сматрали су да је реч о повреди права на приватност, сем Марије Кодрић која је рекла да постоји јавни интерес да се зна да је професорка имала интимне односе са ђацима и да о томе говори и ученик који је саговорник у тексту. Тамара Скрозза је рекла да је то потпуно непоуздана изјава, можда је реч о ученику коме је дала лошу оцену, док је Владимир Радомировић рекао да је нечасно употребити изјаву малолетног ученика. Ивана Стјеља је оценила да су прекршене и одредбе Кодекса које се односе на обавезу новинара да се служе искључивочасним средствима. Комисија је на крају са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је Кодекс прекршен.
6. У расправи о текстовима и фоотграфијама које је објавио „Курир“ Иван Цвејић је рекао да суштинске разлике у односу на „Ало“ нема и да се, када две новине у исто време објављују готово идентичне текстове може говорити о кампањи против особе о којој се пише. Тим пре што не постоји никакав јавни интерес за то, а једини аргумент за причу је „прича се по Врању“. Владимир Раодмировић је рекао и да је кредибилитет новинара који су писали текстове више него споран и да са великом резервом треба узети све што су написали. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара.
Седница је завршена у 19.30 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Стојан Марковић