Записник са четрдесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 25.6.2015.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 43
25.6.2015. године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 42. седнице Комисије за жалбе одржане 25.6.2015. са почетком у 18 сати у просторијама Удружења новинара Србије.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Предраг Аздејковић и Божо Прелевић

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић и Златко Чобовић

Остали присутни: Милош Радулац из адвокатске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа НИН, Перо Вишњић, подносилац жалбе, Бранко Чечен, Дино Јахић и Милица Шарић, новинари ЦИНС-а, Александра Христов и Наташа Калембер, представнице „Христов консалтинга“, чији је клијент „Минецо Лтд“, Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе компаније „Mineco ltd“ на текстове објављене на сајту Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС)

2. Разматрање жалбе Пера Вишњића због необјављивања одговора у недељнику НИН,

3. Разматрање жалбе „Портала Нишке вести“ на фотографију објављену на „Информативном порталу Града Ниша Нишке вести“

4. Разматрање жалбе „Портала Нишке вести“ на текст објављен на „Информативном порталу Града Ниша Нишке вести“

5. Разматрање жалбе „Портала Нишке вести“ због коришћење имана „Нишке вести“ у текстовима објављеним на „Информативном порталу Града Ниша Нишке вести“

6. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен на порталу „Србин.инфо“

7. Razmatranje žalbe Gej lezbejskog info centra na tekst objavljen u listu „Svedok“

1. Жалбу Савету за штампу поднео је Бојан Поповић, директор компаније “MIneco Ltd”, уз сагласност Александра Андрејевића и Димитрија Аксентијевића, на које се спорни текстови такође односе, верујући да је ЦИНС, објављивањем два текста, прекршио више одредби Кодекса новинара из одељака који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу и поштовање приватности. У току расправе, Марија Кордић је рекла да мисли Кодекс није прекршен, јер је ЦИНС више пута тражио и није добио никакав одговор од „Минеца“. Компанија такође није никада упутила ни деманти, већ се оглашава тек после две године и то жалбом у којој се мало „подваљује“ – тврди се да нису учествовали у приватизацијама јер су имали мањински пакет акција – што није тачно јер не учествују у приватизацији само „стопостотни“ власници. Она је рекла да је протпоставка невиности прекршена можда потписом испод фотографије у којем се наводи да је зграда стечена на нелегалан начин, али да то ипак није довољан прекршај да би гласала да је повређен Кодекс. Да нема прекршаја Кодекса сматрао је и Стојан Марковић, који је нагласио да у тексту нема ничег што није тачно и да верује да је ЦИНС темељно проверио све објављене наводе. Тамара Скрозза је истакла да је несхватљиво да једна озбиљна, велика компанија није одговорила на више пута постављена питања, него се оглашава са закашњењем од две године, док је Петар Јеремић додао да би одговором компаније вероватно биле избегнуте и неке грешке које је ЦИНС можда направио. Он је рекао да је ипак ближи оцени да је Кодекс прекршен у делу који се односи на кршење претпоставке невиности, јер није свуда јасно назначено да још није донета никаква пресуда. Истог мишљења били су и Божо Прелевић и Зоран Ивошевић. Ивошевић је нагласио да новинари, па ни суд, не могу да утврде апсолутну истину, али да имају обавезу да се до утврђивања судске истине држе петпоставке невиности, што у поједним деловима оба објављена текста није случај. Он је додао и да одговорност за утвђивање иситине није само на новинару, већ је и онај на кога се информација односи у обавези да помогне да се не објави неистинита информација, а та сарадња је у овом случају изостала. Прелевић је рекао да је Кодекс прекршен већ насловом „Мито, шпијуни, масони…“, додајући да текст представља добар напор у истраживачком смислу, али да се није довољно водило рачуна о претпоставци невиности. За разлику од њих, Владо Мареш је оценио да се језик медија разликује од правничког језика, да текст мора да буде занимљив да могао да се прода, и да су због тога можда настале неке непрецизности „Кад се каже доводи се у везу, то не значи да тврдимо да је крив за то, већ је та веза успостављена пријавом у којој пише да се сумња да је починио неко кривично дело“, објаснио је Мареш, додајући да у тексту нема „етикетирања“ и да мисли да Кодекс није прекршен. Иван Цвејић је рекао да има нарушавања претпоставке невиности, рецимо у потпису испод слике, али да је из текстова јасно да поступци нису завршени и да новинари нису читаоце довели у заблуду да је утврђено да је неко крив. Након расправе, чланови Комисије су најпре једногласно одлучили да Кодекс није прекршен ни у једној од тачака из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња  и Поштовање приватности, које је подносилац навео у жалби. Затим су одвојено гласали о томе да ли је прекршена одредба о обавези поштовања претпоставке невиности. Шест чланова Комисије сматрало је да Кодекс није прекршен ни у овом делу, а три члана да јесте. Како није испуњен услов да „за“ одлуку мора да гласа бар један представник сваког оснивача, Комисија о овоме није успела да усагласи став.

2. Перо Вишњић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што је редакција НИН-а одбила да објави његов одговор на интервју који је том листу дао Саша Јанковић у вези са афером „Пиштољ“.Чланови Комисије нису имали јединствен став о томе да ли је НИН био у обавези да објави Вишњићев одговор. Марија Кордић је навела да, по њеном мишљењу, то нису били дужни да ураде, мада би било логично да новинар кад добије нову информацију настави причу или чак да новине отворе полемику о тој теми. Она је рекла да ће зато бити уздржана приликом гласања. Предраг Аздјековић је такође рекао да НИН није био у обавези по Кодексу да објави одговор, те да је ствар уређивачке политике НИН-а да ли ће наставити причу објављивањем нечега што је вредносни суд о објављеном интервјуу. Стојан Маковић је навео да нема дилеме да је НИН био дужан да објави одговор. Он је цитирао члан 85. Закона о јавном информисању и медијима, по којем право на одговор, између осталих, има и особа чију успомену на покојника вређа текст, што је свакако ујак преминулог. Он је додао и да је необично да лист одбије да објави одговор у оквиру којег му је достављен и документ који побија тезу да је реч о самоубиству која се претходно помиње на 14 страна интервјуа. Зоран Ивошевић је истакао да случај завређује пажњу и да би он, да је уредник, чак и да нема ту обавезу, објавио одговор који нуди агументе за другачију причу од објављење. Петар Јеремић је оценио да се НИН, одбијајући да објави одговор Пера Вишњића и образлажући то тврдњом да Вишњић није овлашћен да заступа породицу, намерно избегао да му омогући да изнесе своје виђење догађаја, чиме се свестао у исти „кош“ са онима који неосновано оптужују Јанковића, тиме што га безусловно брани. Владо Мареш и Тамара Скрозза су истакли да највећи број текстова које су медији објавили у „случају Јанковић“ представља кршење Кодекса и да је мало неправедно да се одлука донесе само кад је у питању НИН, али да, нажалост, Савет није добио ниједну другу жалбу која би се односила на извештавање о овом случају. Мареш је нагласио да је читав случај „политичка подметачина медијима и најгора могућа злоупотреба нечије смрти, којом власт покушава да сруши све што има некакву контролну улогу у друштву“. Он је предложио да Комисија то наведе у образложењу одлуке, са чиме се није сагласио Петар Јеремић, тврдећи да би се на тај начин „отворила Пандорина кутија“, односно да Савет мора да се чува тога да изриче политичке квалификације. На крају је, на предлог председавајућег Ивана Цвејића, договорено да у образложење одлуке уђе осврт на контекст у којем се одлучује о овој жалби, односно да се наведе да је Савет одлучивао само о овом случају зато што је то једина жалба која му је упућена. По окончању расправе, Комисија је са шест гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да је НИИН прекршио Кодекс необјављивањем одговора.

3. Миљан Ристовић, издавач “Портала Нишке вести”, поднео је жалбу наводећи да је “Информативни портал Града Ниша Нишке вести” неовлашћено преузео и објавио фотографију на коју његов портал има ауторска права, коју је потом драстично променио. По мишљењу Тамаре Скрозза, реч је о фотографији коју је свако могао да сними, која ни по чему није посебна, не захтева никакав напор, нити уметнички дар, па према томе, нема основа за заштиту ауторства. Предраг Аздејковић је указао да је у одоговору на жалбу достваљен линк који не води ка снимку са којег „Информативни портал Града Ниша Нишке вести“ тврди да је преузео снимак, али да, без обзира на то, сматра да ако су већ потрошили толико времена да потпуно промене фотографију која им је послужила као основ, онда је реч о новом ауторском делу. Сличан став изнео је и Стојан Марковић који је истакао да је „нова“ фотографија толико измењена да се не може говорити да је уопште реч о фотографији преузетој са „Портала Нишке вести“, Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

4. Жалбу Савету за штампу поднео је Миљан Ристовић, издавач “Портала Нишке вести”, наводећи да “Информативни портал Града Ниша Нишке вести” неовлашћено преузео текст из гласила чији је власник, без навођења извора. У краћој расправи, чланови Комисије указали су на то да текст на „Порталу Нишке вести“ уопште није потписан именома аутора, те да су у „Информативном порталу Града Ниша Нишке вести“ , по свему судећи, веровали да су добили дозволу од аутора за објављивање текста. С друге стране, сем тврдњом да за објављивање имају сагласност аутора, „Портал Нишке вести“ није доказао да заиста располаже ауторским правима на текст који је објављен у више медија. Због тога је Комисија једногласно одлучила да „Информативни портал Града Ниша Нишке вести“ није прекршио одредбе Кодекса новинара.

5. Миљан Ристовић поднео је жалбу и због тога што “Информативни портал Града Ниша Нишке вести” у текстовима наводи да саговорници изјаве дају „порталу Нишке вести“ и тиме читаоце доводе у заблуду, неовлашћеним коришећењем назива портала чији је он издавач. Генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да није сигурна да ли је жалбу уопште требало прихватити, с обзиром на то да се највећим делом односи на употребу назива медија, што није у надлежности Савета за штампу. Чланови Комисије су такође сматрали да ово питање излази из оквира надлежности саморегулаторног тела и једногласно одлучили да одбаце жалбу.

6. Жалбу Савету за штампу поднео је Геј лезбејски инфо центар, сматрајући да су коментаром у наслову текста прекршене Одредбе Кодекса новинара које се односе на забрану дискриминације, говора мржње и подстицања на насиље. Седници у овом делу није присуствовао Предраг Аздејковић, који је председник организације која је поднела жалбу. Разматрајући основ за подношење жалбе, део чланова Комисије сматрао је да невладина организација из Србије није овлашћена да поднесе овакву жалбу, јер је реч о догађају у Молдавији. Стојан Марковић је сматрао да подносилац жалбе нема легитимитет да заступа ЛГБТ популцију свуда у свету и да овај догађај нема никакве везе са Србијом. Истог мишљења били су и Божо Прелевић и Зоран Ивошевић, док је Марија Кордић истакла да не види чиме је прекршен Кодекс, будући да је реч о неутралној информацији у којој нема ни увредљивих термина ни говора мржње. Петар Јеремић и Владо Мареш су нагласили да подносилац жалбе има легитимиитет, јер није важно где се нешто догодило, већ како начин извештавања о томе може да утиче на став јавности према ЛГБТ особама. По њиховом мишљењу, текст је дискриминаторан и оправдава насиље над учесницима геј параде. Након расправе, за одбацивање жалбе из процедуралних разлога гласала су четири члана Комисије, док су четири била за прихватање жалбе, тако да за одлучивање о кршењу Кодекса није било потребне већине.

7. Слична расправа вођена је и другој жалби Геј лезбејског инфо центра која се односила на колумну објављену у листу „Сведок“. Предраг Аздејковић такође није присуствовао овој расправи, а већина осталих чланова Комисије је у овом случаја сматрала да подносилац жалбе има легитимитет да се обрати Савету. Међутим, како су ова представника јавности била против доношења одлуке о кршењу Кодекса новиинара, упркос томе што је постојала двотрећинска већина, одлука није могла бити донета.

Седница је завршена у 20.30 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Иван Цвејић