Записник са четрдесет прве седнице Комисије за жалбе одржане 28.5.2015.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 42
28.5.2015. године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 41. седнице Комисије за жалбе одржане 28.5.2015. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Божо Прелевић, Љиљана Смајловић и Предраг Аздејковић
Остали присутни: Каролина Ранковић из адвокатске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа „Блиц“, Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Сибиле и Владимира Шуњке на текст објављен у дневном листу „Блиц“
2. Разматрање жалбе Ђорђа Томића на текст објављен у дневном листу „Курир“
3.Разматрање жалбе „Политике НМ“ на текстове објављене у дневном листу „Блиц“
4. Разматрање жалбе Канцеларије Светске банке у Србији на текст објављен у магазину „Newsweek“
1. Жалбу Савету за штампу поднели су адвокати Сибиле и Владимита Шуњке, верујући да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања, новинарску пажњу и заштиту приватности. Навели су и да их нико из редакције није позвао да одговоре на оптужбе бивше раднице. У току расправе, Марија Кордић је рекла да верује да Кодекс није прекршен, иако је текст површан, јер у тексту нема ничег нетачног, а новинар је покушао да контактира подносица жалбе путем Фејсбука, што је потпуно легитиман начин комуникације. Насупрот овоме, Лиљана Смајловић је оценила да је новинар једноставно објавио све што је оштећена страна рекла и како је рекла, без икаквог покушаја да обави и најелементарнију проверу те да немаа никакву сумњу да је Кодекс прекршен. Сличног мишљења била је и Тамара Скрозза, која је рекла да је тема важна и од јавног интереса, али да се „Блиц“ тиме није бавио на прави начин. Текст је усмерен само на изазивање саосећања и ништа више, рекла је и додала да у том случају бар није требало објавити имена бивших послодаваца. Божо Прелевић је рекао да новинар не сме да буде „мегафон“ једне стране, већ да мора да провери податке и да дође до „друге стране“, што овде није случај, док је Петар Јеремић нагласио да новинар није поступио са дужњом и није водио рачуна о томе да „извор“ може да следи своје интересе и прилагођава исказе томе. Он је додао да тема није „дневно актуелна“, те је новинар могао да сачека неколико дана да добије информације од надлежних институција, као и да поново покуша да контактира Шуњке. Предраг Аздејковић је оценио да је „Блиц“ имао „савршену жртву“- самохрану болесну незапослену мајку и, са друге стране, „зле капиталисте“ и да је текст тако и написан – само да изазове емоције, а не да нешто стврно разјасни. Остали чланови Комисије сматрали су, међутим, да Кодекс није прекршен, иако су се сагласили да је текст лоше написан. Тако је Зоран Ивошевић рекао да је реч о причи од јавног интереса, јер је веома важно да јавност зна како се послодавци понашају према запосленима. А, како је рекао, и жалба коју су поднели је у складу са таквим понашањем, јер и ту наводе – да они немају никакве везе са тим, а заправо супруга јесте била власник предузећа у време када запосленој није уписан стаж. Он је рекао и да жалба потцењује интелигенцију чланова Комисије , са чиме се сагласио и Иван Цвејић, док је Златко Чобовић рекао да “колико је лош текст, а јесте, толико је и жалба безобразна”, као и да и сами подносиоци жалбе признају део навода из текста. Љиљана Смајловић је указала да Комисија треба да оцењује рад новинара, односно да ли је текст написан у складу са Кодексом, а не како је написана жалба и какве су особе подносиоци жалбе. Након расправе, пет чланова Комисије гласало је да је Кодекс прекршен, а шест да није, тако да није било потребне већине ни за једну одлуку.
2. Ђорђе Томић, помоћник председника општине Шид, поднео је жалбу сматрајући да му је објављивањем фотографије и нетачним тврдњама у тексту да спава на радном месту нанета увреда и нарушен углед. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Марија Кордић, уредница “Курира”. У краћој расправи, чланови Комисије оценили су да Кодекс није прекршен објављивањем спорне фотографије. Зоран Ивошевић је рекао да је реч о јавном функционеру и да јавност има право да зна шта ради у канцеларији, а да су га новинари позвали и тачно пренели све што им је одговорио. По мишљењу Златка Чобовића фотографија је употребљена за локални политички обрачун , Томићу је дата могућност да објасни фотографију, што је учинио, и то је објављено у тексту, па Кодекс није прекршен. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да “Курир” није прекршио Кодекс.
3. Адвокат листа “Политика” поднео је жалбу због четири текста, која је “Блиц” у интегралном облику објавио у свом онлајн издању, без навођења аутора и тражења дозволе за објављивање. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Љиљана Смајловић, главна уредница “Политике”. Зоран Ивошевић је, у току дебате, рекао да се, пошто Кодекс упућује на то да новинари морају да поштују важеће законодавство у области заштите ауторских права у овом случају мора размотрити шта пише у закону. Како члан 43. Закона о ауторским и сродним правима прописује да се без дозволе могу објавити дневне информације и вести које имају природу новинског извештаја, Комисија би требало да утврди да ли текстови које је „Блиц“ објавио потпадају под ове критеријуме. По њему, бар два од четири текста нису у оквиру тога. Он је додао и да није довољно јасно назначено да су текстови преузети из „Политике“. Златко Чобовић је рекао да је “Блиц” код сва четири текста назначио “Политику” као извор, што је у складу са Кодексом, али је” Блиц” , по Кодексу, био дужан и да поштује члан 43. Закона о ауторским и сродним правима, по којем је дозвољено бесплатно, и без одобрења, преузимање текстова, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају и слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја. Три од четири текста у овом случају немају карактер дневних информација и извештаја о дневном текућем догађају, већ је реч о рубрици, коментару, анализи. Бесплатно је, уз навођење извора, слободно преузети 10 одсто, изузетно до 25 одсто текста, а у свим овим случајевима текстови преузети у целини. Због тога Чобовић сматра да је „Блиц“ прекршио Кодекс и Закон тиме што није тражио одобрење за објављивање три, од четири, текста. Марија Кордић је навела да не види дневне информације ни у једном од преузетих текстова. Додала је да у Кодексу није прецизирано на који начин се означава да је део текста преузет, али да неки џентлеменски договор међу редакцијама подразумева да се то истакне у наднаслову или наслову, што „Блиц“ није урадио. Петар Јеремић је истакао да је Кодекс прекршен у сва четири случаја, јер је „Блиц“ сваки текст означио „copyrights“ ознаком као своје ауторско дело. Стојан Марковић је нагласио да је иначе Закон о ауторским и сродним правима вероватно најгори закон у Србији и уз то закон који нико не поштује. После расправе, чланови Комисије су гласали појединачно о сваком од четири текста и у три случаја једногласно одлучили да је „Блиц“ прекршио Кодекс, док је у случају текста „Лончар: на аеродрому није било новинара“. „за“ одлуку да је прекршен Кодекс гласало четворо, а „против“ шесторо чланова Комисије, тако да није било потребне двотрећинске већине ни за једну одлуку.
4. Жалбу Савету за штампу поднео је Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, јер је “Newsweek”, по његовом мишљењу у спорном тексту навео низ нетачних чињеница, као и због тог што је главни уредник одбио да објави његово писмо. Марија Кордић била је изузета из и ове расправе и одличивања, будући да „Курир“ и „Newsweek“ издаје иста компанија. Тамара Скрозза је рекла да јој је потпуно нејасан разлог који је главни уредник навео у образложењу одлуке да не објави писмо, истичући да је новинар по Кодексу дужан да свим странама омогући да одговоре. Сличног мишљења био је и Зоран Ивошевић, који је нагласио да је за разумевање информације битан контекст и да је због тога врло важан податак, који се наводи у одговору, да је новац за експропријацију исплаћен у више од 90 случајева, јер се из текста стиче утисак да нико није добио новац. Уредник је морао да објави одговор, па да остави читаоцима да закључе да ли су у праву новинари „Newsweeka“ или Светска банка. Божо Прелевић је истакао да се из текста може погрешно закључити да Светска банка експроприше имовину, иако то ради држава Србија. Коридор 10 мора да се заврши, а, како је рекао, у оваквим случајевима увек има незадовољних и оних који траже нереалне износе новца. Текст је, по његовој оцени, пристрасан, а одговор уредника потпуно неприхватљив. Иван Цвејић је нагласио да су одговори Светске банке на чак шест постављених питања сведени на две реченице у иначе веома обимном тексту, којем је, како је навео уредник, претходило вишемесечно истраживање, због чега је Светској банци морало бити омогућено да одговори на текст. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да је „Неwсwеек“ прекршио Кодекс и наложила листу да одлуку објави.
Седница је завршена у 19.30 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Иван Цвејић