Записник са четрдесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 26.11.2015.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 48
26.11.2015.године
Београд
  

ЗАПИСНИК
 

Са 47. седнице Комисије за жалбе одржане 26.11.2015. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић

Остали присутни: Младен Домазет, адвокат из адвокатске канцеларије Петровић&Глогоњац, која заступа Adria Media Grupu, Жељко Ристић, адвокат који заступа Дина Мерлина, Дада Булат, продуцент Дина Мерлина и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:
 

1. Разматрање жалбе Радисава Родића и Adria Media Grupe на текстове објављење у „Политици“

2. Разматрање жалбе Едина Дервишхалидовића (Дина Мерлина) на текстове објављене у „Информеру“

3. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у магазину „Таблоид“

4. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен на „Градском порталу 018“

1. Пре почетка расправе о жалби Adria Media Grupe Марија Кордић је затражила изузеће представника УНС-а из одлучивања због тога, што се, како је рекла, већи део жалбе односи на Љиљану Смајловић, главну уредницу „Политике“ и председницу УНС-а, лично, а познато је да је Петар Јеремић њен блиски сарадник, док је Владимир Радомировић дуго радио са њом. Предлог није прихваћен, јер не постоји процедурална могућност да било ко тражи изузеће чланова Комисије, нити је Комсија било када раније прихватила такав захтев. Марија Кордић је била изузета из расправе и одлучивања, јер је запослена у Adria Media Grupi. У току расправе о жалби, Тамара Скрозза је рекла да ће бити уздржана приликом одлучивања, јер је читава прича између „Курира“ и „Политике“ много шира, а Савет за штампу је искоришћен као оруђе, што иначе није први пут. Она је нагласила да је и одговор главне уреднице „Политике“ некоректан, јер заправо ништа није одговорила, послала је текст од десетак редова на жалбу која има 12 страна, као и да је крај жалбе „Курира“ скандалозан, јер се Комисија унапред оптужује да неће бити непристрасна, односно да ради под утицајем Љиљане Смајловић. Она је подсетила да је исти лист већ нетачно писао да жалбе против „Политике“ у Савету „волшебно нестају“, а ово је само додатна дикредитација тог тела. Златко Чобовић је рекао да је углавном сагласан у претходно изнетој оцени и жалбе и одговора, али да сматра да Комисија треба да се изјасни о томе да ли је спорним  текстовима прекршен Кодекс. Он је рекао да је „Политика“ користила више извора за текстове – обратили су се и полицији и тужилаштву и покушали су да саопште информације до којих су дошли, а не  само да „нападну“ „Курир“. Анализирајући појединачно објављене текстове, Чобовић је навео  да је главна уредница имала право да објави СМС који јој је упутио Родић, уколико је то  схватила коо претњу, као и да је из садржаја поруке јасно да је реч о непримереном начину  комуникације, без обзира да ли се њих двоје познају, а порука је, ако не баш претња, свакако  упозорење. Позивање подносиоца жалбе на то да је раније постојало кривично дело  омаловажавање пребацивањем за кривично дело није, по њему, аргумент да је прекршен  Кодекс, не само зато што то дело не постоји већ 11 година, него и зато што нагодба о  признању кривице није никаква тајна и понављање те чињенице не може бити прекршај Кодекса. Посебно  је неприхватљиво да то питање поставља лист који сам објављује да је неко рецимо „више пута био  хапшен“, без икаквог објашњења да ли је оптужен, осуђен… Кад је реч о тврдњама  подносиоца жалбе да новинари не треба да се баве тиме да ли је најављено преузимање  пријатељско или не, односно да њихови ставови нису релевантни, Чобовић је истакао да „мали  акционари“, међу којима су и уредници и новинари, имају мање од петине акција у Политици АД, од њиховог  рада зависи како ће фирма да послује и зато им се не може оспорити право да износе своје  ставове о евентуалном преузимању. Он је нагласио и да неке од спорних квалификација које су изнете у жалби, попут тврдњи да је Родић „простак“ или „ситни сплеткарош“, нису тако написане у текстовима, док су друге, као тврдња да су „новинари ’Курира’ разбојници по перу“, погрешно интониране. Оцене попут оних да је „’Курир’ највећа фабрика скандала“ не могу се сматрати увредљивим, јер је реч о листу који готово сваки дан у наслову име реч „скандал“. На ивици кршења  Кодекса је квалификација „треш новинарство“, али је и то чест синоним за таблоидно  новинарство. Због тога, по њему, објављеним текстовима, није прекршен Кодекс. Владимир Радомировић је рекао да у текстовима има ствари које му се лично не допадају, да су подругљивији него што би то требало кад се обрађује оваква тема, али да такође сматра да Кодекс није прекршен. Владо Мареш је, супротно томе, рекао да мисли да Кодекс јесте прекршен, односно да се у рату између „Политике“ и „Курира“ нису бирала средства, те да ни једни ни други нису обраћали никакву пажњу на Кодекс. Он је додао да му је жао што се и „Политика“ није жалила, па да Комисија „казни“ и једне и друге.  Стојан Марковић је рекао да Комисија може да се изјасни само о кршењу Кодекса, а да је заправо реч о нечему много ширем. Према његовоим речима, невероватно је да у „Политици“ знају све о Родићу, а ништа о себи, осим што се позивају на стогодишњу традицију, за коју људи који сада раде у том листу уопште нису заслужни. Он је додао и да је дискутабилна теза да „Политика“ не може да се пореди са „Куриром“, посебно ако се има у виду како је изгледала у време Милошевића. Поставио је и питање шта је мотив да се толико пише о тој куповини, кад су већ толики медији приватизовани тако што их је купио неко ко нема новца, као и зашто се запослени у „Политици“ нису бунили кад их је куповао WАЦ.  Такође,  лист који се толико позива на традицију и назива себе „драгуљем новинарства“у серији текстова о „Куриру“ нигде нема другу страну, а све време инсистира на томе да је неко био у затвору, што је супротно принципу да се човеку који је одслужио казну даље не пребацује то што је урадио, без обзира о коме је реч. Петар Јеремић је затражио да се расправа „врати“ на тему кршења Кодекса у конкретним текстовима на које се „Курир“ жалио. Он је такође рекао да уколико у „Куриру“ мисле да је пристрасан у овом случају, треба да погледају записнике са претходних седница и биће јасно да је више пута имао различито мишљење од Љиљане Смајловић док је била у Комисији за жалбе. Он је додао да ако је „најтежа квалификација коју ’Политика’ употребљава ’треш новинарство“, онда такав лист има право да се брани од тога да га преузме таблоид који на насловним странама објављује псовке и увреде. Иван Цвејић је нагласио да у овом случају треба узети у обзир и шири контекст у којем су текстови објављени, односно да им је претходила најава Адриа Медиа Групе да је преузела потраживања од немачког WAC-а, након чега су уследили напади на директорку „Политике“. Он је рекао да је новинари „Политике“ имају право да говоре у своје име и да се бране, пошто се осећају угроженим најавама о преузимању, али да је, ипак, ближи одлуци да Кодекс јесте прекршен, него да није. По његовом мишљењу неке од квалификација које су изнете, попут оне да „Курир“ практикује „треш новинарство“ или „’Курир’ сам по себи није ништа, снажан је само ако постоји упоредо са криминалним немаром државе“, и сличне, не приличе „драгуљу српског новинарства“. „Политика“ са много ниподаштавања говори о „Куриру“, рекао је, а на његово одлучивање утиче и то што је главна уредница одговорила на жалбу са три реченице. Ивана Стјеља је рекла да не мисли да је нарушена приватност Радисава Родића тиме што је Љиљана Смајловић објавила СМС поруку коју јој је послао, јер јој порука није ни послата приватно, него као главној уредници „Политике“ и постојао је оправдан интерес јавности да то зна. Кад је реч о томе да је раније постојало кривично дело омаловажавање пребацивањем за кривично дело, на које се подносилац жалбе позива, она је навела да се пресуде доносе „у име народа“, да су јавне и свима доступне. „Не би било у реду некоме ускратити неко право зато што је осуђиван, али наводи из жалбе не стоје“, рекла је и додала да у текстовима нема никакве дискриминације, што је такође наведено у жалби. Невена Кривокапић је рекла да јој је тешко да се определи, јер постоји оправдан интерес јавности да зна чињенице које се наводе у тексту, али су неки вредносни судови „на ивици“, а чијенице су „добро упаковане“, тако да има јаких аргумената и за то да је Кодекс прекршен и да није. По оконачању расправе, четири члана Комсиије гласала су за одлуку да је Кодекс прекршен, три да није, док су три била уздржана, због чега није било потребне двотрећинске већине ни за једну одлуку.

2. Адвокат музичара Дина Мерлина поднео је жалбу због серије текстова у којима је повод за дискредитацију подносиоца жалбе његова наводна одлука да не дозволи уношење српских застава на концерт. Марија Кордић је, у току расправе, рекла да је избор теме добар и да је о томе требало писати, али да, ипак, мисли да је Кодекс прекршен у делу који се односи на етику јавне речи, јер у текстовима има увреда и непримерених израза, као и да је повређено достојанство особе о којој се пише. Дискриминације, по њеном мишљењу, у текстовима нема, као ни нарушавања приватности јер је реч о јавној личности и јавном догађају. Такође, „Информер“ је морао да објави деманти који му је упућен, а ако је сматрао да су наводи у њему нетачни да сутрадан одговори. Петар Јеремић је истакао да је Кодекс прекршен у свим тачкама које је подносилац жалбе навео, а да он верује да постоји још један прекршај који није поменут у жалби, а који се односи на поглавље о спречавању корупције. Наиме, из преписке организатора са новинарком „Информера“, која је достављена уз жалбу, види се да су питања у вези са уношењем застава уследила након што од организатора није добила карте за концерт које је тражила. Јеремић је истакао да је такво понашање новинара недопустиво и да се из овога може закључити да је цела „афера“ покренута због две бесплатне карте. Тамара Скрозза је изнела сличан став да је читав проблем исконструисао „Информер“, додајући да никада раније није чула да неко говори о (не)могућности уношења националних застава на концерт, које уопште нису уобичајени „реквизит“ за ту врсу скупова. „Информер“ је од правила која важе за све догађаје у Арени, напаравио драму, седам дана је „надувавао“ причу која не постоји. Невена Кривокапић је подсетла да је „Информер“ овоме посветио чак пет насловних страна и још пет „дуплерица“, а да није објављен ни деманти, већ само један део који одговара листу, односно који је могао бити употребљен тако да се уклопи у њихову причу. Она је додала да јавне личности имају сужено право на приватност, али не значи да га немају опште. Иван Цвејић је такође рекао да је Кодекс апсолутно прекршен у више тачака и додао да постоји извесна предисторија за ове текстове. Дина Марлина од рата у Босни прати репутација некога ко није наклоњен Србима, а „Информер“ је, као лист који воли да се представља као заштитник нације, вероватно сматрао да је неприхватљиво да такав човек „односи из Србије“, са концерата, 600 хиљада евра, па је желео да, покретањем кампање, то „поквари“. Комисија је, по завршетку расправе, једногласно одлучила да „Информеру“ изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

3. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због текста у вези са одржавањем Параде поноса, који је, по оцени подносиоца жалбе, увредљив не само за учеснике Параде, него за целу ЛГБТ популацију. Чланови Комисије су у краћој расправи истакли да су изнети неприхватљиви ставови, којима се вређају и дискриминише ЛГБТ заједница и који садрже отворени говор мржње. Због тога је једногласно изречена јавна опомена.

4. Директор портала „Јужне вести“ поднео је жалбу јер је Градски портал 018 неовлашћено и без навођења извора, преузео текст са „Јужних вести“ и објавио га. Као и у свим осталим сличним случајевима, Комисија је закључила да нису поштоване одредбе које се односе на заштиту ауторских права. Комисија је такође констатовала да су Градском порталу 018 већ изрицане опомене због истог прекршаја. Одлука о изрицању јавне опомене донета је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“.

Седница је завршена у 19.40 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш