Записник са четрдесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 29.10.2015.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 47
29.10.2015. године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 45. седнице Комисије за жалбе одржане 29. 10. 2015. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић

Остали присутни: Александра Турукало, подносилац жалбе, Каролина Ранковић из адвокатске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа Рингиер Аxел Спрингер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Александре Турукало на текст објављен у „Вечерњим новостима“

2. Разматрање жалбе Ивана Живкова на текст објављен у „Куриру“

3. Разматрање жалбе Срђана Тасића на коментар испод текста објављеног на порталу „ОК радио“

4. Разматрање жалбе Ирене Тасић на текст објављен на порталу „ОК радио“

5. Разматрање жалбе „Курира“ на текстове објављене у дневним листовима „Блиц“, Ало“ и „24 сата“

6. Разматрање жалби Удружења грађана Парада поноса Београд и Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у „Информеру“

7. Разматрање жалбе Зорана Ћировића на текст објављен у „Блицу“

1. Александра Турукало поднела је жалбу због, како је навела, нетачности у тексту и необјављивања одговора на текст. У току седнице покушала је да се укључи у дискусију, а када јој је објашњено да је то супротно пракси рада Комсије за жалбе, напустила је седницу. Тамара Скрозза је оценила да је текст проблематичан, јер „тема постоји само у лиду“, а све остало је Александрина прича, па се, како је истакла, у овом случају може говорити о злоупотреби саговорника под кринком теме. Марија Кордић је, сасвим супротно, сматрала да је текст написан са беневалентим осећањем према саговорнику, односно да се чини да је новинар желео да јој помогне. Она се сагласила са оценом да лид не одговара осталом делу текста, али је рекла да у томе не види кршење Кодекса. Указала је и да је деманти достављен два месеца по објављивању текста и да су докази који су достављени Комисији – налази и одлуке надлежних органа написани седам месеци након што је текст објављен. Петар Јеремић је рекао да деманти није јасан, ни концизан, да се већим делом ни не односи на информације из текста и да вероватно зато није објављен. Златко Чобовић је оценио да текст није написан како треба, али да не види злу намеру да се нанесе штета саговорнику. Деманти је доста конфузан, нису изнети никакви конкретни докази да је оно што је написано у тексту нетачно. Чланови Комисије су, након расправе, са осам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучили да Кодекс није прекршен, али су и једногласно одлучили да „Новостима“ препоруче скидање тага, како би се избегле евентуалне непријатности које би подносилац жалбе могао да има јер му је име поменуто у таквом контексту.

2. Иван Живков је жалбу поднео због неистинитих навода, пре свега у наслову текста, и необјављивања демантија. Из расправе и одлучивања била је изузета Марија Кордић, запослена у „Куриру“. Петар Јеремић је рекао да је „Курир“ у праву што није објавио деманти, јер заправо њиме ништа није демантовано, али да је Кодекс прекршен тиме што је подносилац жалбе означен као „преварант“. По оцени Златка Чобовића и Владимира Радомировића, није споран текст, већ његова опрема. У тексту су цитиране изјаве саговорника, али је текст опремљен тако да се оптужбе које је један од њих изнео саопштавају као тврдња. „Знак питања који стоји у наслову ту ништа не помаже, а проблем је утолико већи што је реч о таквом профилу новине чији читаоци не ретко читају само наслове“, нагласио је Чобовић. Тамара Скрозза је оценила да су само наслов и наднаслов довољни да гласа да је прекршен Кодекс, јер је потпуно неприхватљиво некога у наслову назвати преварантом. Чланови Комисије су, по оконачњу дискусије, једногласно одлучили да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара.

3. и 4. Пре почетка расправе о жалби Срђана Тасића на портал ОК радио, Петар Јеремић је обавестио чланове Комсије да га је Тасић пре три дана посетио у Удружењу новинара Србије и скренуо му пажњу да „пажљиво проучи материјал, јер је Кодекс сигурно прекршен“. Он је истакао да овакве „интервенције“ сматра неприхватљивим и притиском на рад члана Комисије, што је рекао и Тасићу. Тасић је жалбу поднео због коментара испод текста, док је жалбу на садржај самог текста поднела његова супруга Ирена Тасић. Комисије је о ове две жалбе водила обједињену расправу. Невена Кривокапић је истакла да је редакција навела да води темељну и строгу селекцију коментара читалаца, а објавили су увредљив коментар, који нису уклонили ни када им је на то указано. Она је додала да, пошто већ постоји пракса Комсије за жалбе да одлучује и о коментарима испод текста, тако треба поступити и у овом случају. Петар Јеремић је рекао да се тим коментаром крши и претпоставка невиности, а у јавном интересу би било да је новинар истражио тврдње које су изнете. Сличан став имала је и Тамара Скрозза, која је нагласила да је тема коју текст покреће важна, али да је требало да се добро истражи, а не да текст остане на нивоу преношења трачева. У тексту, како је рекла, има доста тога што је нетачно и нелогично. Иван Цвејић је сматрао да су жалбе основане и да се новинар није довољно потрудио да докаже своју тезу да је из тога што жена ради у апотеци, а муж поправља фискалне касе у тој установи неки коруптивни однос. По мишљењу Златка Чобовића, текст је лош и малициозан, а многе ствари у њему су помешане. Кодекс је, истакао је, прекршен и тиме што је саговорник у тексту директорка апотеке, али не и жена на коју се текст односи. Владимир Радомировић је рекао да је новинар лако могао да провери да нема сукоба интереса у томе што фирма чији власник Тасић, поправља фискалне касе у Апотеци Врање, у којој ради његова супруга, јер је доступна одлука Комисије за заштиту прва у поступку јавних набавки, која је одлучивала о жалби Тасићеве фирме због искључења из поступка и одлучила да је то било незаконито. Након расправе, Комисија је са 10 гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да је текстом прекршен Кодекс новинара, Исти исход гласања био је и приликом одлучивања о жалби Срђана Тасића, односно о томе да ли је Кодекс прекршен и коментаром испод текста.

5. Из расправе и одлучивања о жалби „Курира“ била је изузета Марија Кордић. Жалба је поднета против дневних новина „Блиц“, „Ало“ и „24 сата“, због неовлашћеног преузимања текстова. Невена Кривокапић је, у току дебате, рекла да текстови нису дословно преписани, већ препричани и да се у некима од њих, на средини текста, наводи да је неко од саговорника то рекао за „Курир“.Златко Чобовић је истакао да их такво навођење извора у средини текста не ослобађа одговорности за преписивање текстова. Он је подсетио да Кодекс упућује на закон, а Закон о ауторским и сродним правима у члану 41 прецизира да се морају навести и извор и аутор, што ни у једном од спорних текстова није учињено. Такође, чланом 43 истог закона дозвољено је, без дозволе аутора и плаћања ауторске накнаде, а у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја. У овом случају, ниједан од преузетих текстова није извештај са дневног догађаја, већ рубрике и интервјуи. Комисија је, зато, са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су „Блиц“, „Ало“ и „24 сата“ прекршили Кодекс.

6. Удружење грађана Парада поноса Београд и Геј лезбејски инфо центар подели су одвојене жалбе на исти текст у листу „Информер“. Марија Кордић је у расправи рекла да ће бити уздржана кад је реч о жалби Параде поноса, јер мисли да реч „педер“ није сама по себи увредљива, мада верује да је „Информер“ заправо користи као псовку, док је, кад је реч о жалби ГЛИЦ-а, сигурна да је Кодекс прекршен јер су изнети нетачни подаци. Иван Цвејић је, међутим, рекао да мисли да је управо та жалба неутемељена, пошто је твдрња да су изнети нетачни подаци о томе колико је коштала Парада поноса засновани на другачијој изјави премијера, која је дата након објављивања текста и проценама других медија да је полицијаца било мање него што тврди „Информер“. Тамара Скрозза је нагласила да уопште и није важно чије су процене тачне, већ чињеница да се посебно истичу подаци о броју ангажованих полицајаца и о томе колико је коштало обезбеђење овог скупа, како би се изазвале негативне реакције јавности, а да се нигде не наводи колико коштају друга слична окупљања. Због тога су, по њеном мишљењу, сем одредби о забрани дискриминације и говора мржње, прекршене и одредбе Кодекса које се односе на забрану изостављања података који могу битно да утичну на став јавности. Драган Ђорђевић је рекао да су обе жалбе основане и да је Кодекс прекршен и нетачним извештавањем и коришћењем увредљивих термина. Ивана Стјеља је нагласила да „педер“ има пежоративно значење, као и термини „Цигани“ или „Шиптари“ о чему постоје и одлуке судова и поверенице за равноправност, а  коначно и Савета за штампу. Комисије је, потом, са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Информеру“ изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.

7. У расправи и одлучивању о жалби Зорана Ћировића, није учесвовао Петар Јеремић, који је рекао да се изузима из дискусује, јер је у блиским пријатељским односима са подносиоцем жалбе. Марија Кордић је рекла да је Кодекс у овом случају прекршен јер су навели две нетачне ствари и нису објавиле одговор, али да баш и не верује да га нису уопште позвали за коментар, а у тексту тврде да јесу. Златко Чобовић је рекао да је свакако требало да га упорније зову, тим пре што није реч о нечему што је морало да буде објављено истог дана. Он је додао да мисли да је Кодекс прекршен јер је Ћировић побио све што је у тексту навдено, а није му објављен ни одговор. Иван Цвејић и Стојан Марковић су нагласили и да је текст злонамеран, као и да „Блиц“ већ дуже од годину дана очигледно води кампању против подносиоца жалбе. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс новинара Србије.

Седница је завршена у 19.35 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш