Записник са деведесет треће седнице Комисије за жалбе одржане 31.10.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.94
31.10.2019.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 93. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.10.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен у дневним новинама „Српски телеграф“

2.Разматрање жалбе Марка Вукобрата на текст објављен у недељнику „Кикиндске“

3.Разматрање жалбе Вука Јеремића на текст објављен у дневним новинама „Курир“

4.Разматрање жалбе Жељка Бодрожића на текстове објављене у недељнику „Нове кикиндске новине“

5. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневним новинама „Информер“

1. Директор портала “Јужне вести” поднео је жалбу тврдећи да је текст у “Српском телеграфу” настао једноставним преписивањем два текста објављена на “Јужним вестима“, као и да, не само да нигде није наведено да је текст преузет из другог медија, него је као аутор потписана екипа “Српског телеграфа“. У току расправе Јелка Јовановић је нагласила да је „Српски телеграф“ морао да наведе извор, односно за који медиј су дате изјаве које су пренели, док је Снежана Андрејевић приметила да нема ни самосталности у креирању текста на основу изјава, па је тако, чак и под претпоставком да изјаве нису преузете из „Јужних вести“, неспорно да је остали део текста преписан. Златко Чобович је рекао да у спорном тексту нема никакве ограде, односно позивања на извор, само су неки од цитата из „Јужних вести“ мало препичани, док је све остало скоро дословно преписано, па је зато неспорно да је Кодекс прекршен. Драган Ђорђевић, који је иначе и један од саговорника у тексту „Јужних вести“, рекао је да га нико из „Српског телеграфа“ није звао за изјаву, да, колико му је познато, нису звали ни колегиницу која је такође цитирана у тексту, док је чак и нетачно пренето оно што је рекао „Јужним вестима“. Он је нагласио да су „Јужне вести“ тему обрадиле на најбољи и најпофесионалнији начин и да су се заиста потрудили да дођу до свих релевантних саговорника, док је „Српски телеграф“ починио тешку повреду Кодекса. Вида Петровић Шкеро рекла је да у образложењу одлуке Комисије треба да се истакне да „Српски телеграф“ није ни  одговорио на жалбу,  што такође говори о њиховој професионалности. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 одељка ИX .

2. Марко Вукобрат  је жалбу Савету поднео због текста у којем се поставља неколико питања која се тичу његових примања и начина запошљавања, као и због тога што на текст није објављен одговор. Одговор је објављен у наредном броју, али је подносилац жалбе остао при томе да се Комисија изјасни о повреди Кодекса. Тамара Скрозза је рекла да ће у овом случају бити уздржана приликом гласања, јер сматра да је реч о злоупотреби Савета, који не сме да буде средство расправе између „Кикиндских“ и кикиндских напредњака и подсетила да је исти став имала и када су два портала из Чачка наизменично подносила жалбе један против другог. Објаснила је да је на претходној седници гласала да су „Кикиндске“ прекршиле Кодекс, али да се то сада наставља, те да верује да се жалбе подносе са идејом да се дисквалификују „Кикиндске“ и да, због одлука Савета за штампу да су кршиле Кодекс, не би могле да добију средства на пројектном суфинансирању. Скрозза је рекла и да ће овога пута гласати о жалби коју је поднео Бодрожић на „Нове кикиндске“, јер је претходни пут гласала о жалби на „Кикиндске“, али да ће, уколико и он настави да подноси жалбе, убудуће бити уздржана и у тим случајевима. Додала је да све ово превазилази причу о Кодексу и да мора да се узме у обзир и контекст. Вида Петровић Шкеро рекла је да је цео текст „Кикиндских“ постављен као отворено питање, односно позив да се на та питања одговори, те да је подносилац жалбе одговорио кроз деманти. Навела је да новинар има право да јавној личности постави питања како је добио посао и колику плату прима, као и да то у тексту није наведено као констатација, него као питање. Вишња Аранђеловић је, међутим, истакла да се дубоко не слаже са овим, додајући да не зна где би новинарство отишло кад би сви јавно постављали питања, уместо да позову саговорнике да их то питају. Љиљана Смајловић је Виду Пертовић Шкеро питала да ли би имала исти став и када би у ТВ дневнику неко поставио питање да ли је она, рецимо, педофил, док је Снежана Андрејевић рекла да је у интересу јавности да се новинари баве овом темом, али на такав начин да поштују Кодекс. Нагласила је да је суштина којим Комисија треба да се бави у вези са овом жалбом – да ли је новинар пре објављивања текста требало да предузме одређене кораке или не. Подсетила је и да претходне одлуке Комисије иду у том правцу и да би сада требало добро објаснити зашто Комисија мења став. Тамара Скрозза је навела да је све то тачно, али у идеалном свету, а не и у свету у којем функционишу „Кикиндске“, које само чудом уопште и опстају. Бодрожић је, нагласила је, требало да их зове пре објављивања текста, али у идеалном свету у којем локални функционери одговарају на питања, не крше закон и не дискриминишу медије. У овом случају реч је о рату до истребљења, а Савет се злоупотребљава да би доносио одлуке да „Кикиндске“ крше Кодекс, да би их тако дискредитовали. Љиљана Смајловић је приметила да то лако може да се избегне тиме што „Кикиндске“ неће кршити Кодекс и што ће звати за изјаве људе о којима пишу. По мишљењу Јелке Јовановић, Вукобратов одговор на текст у „Кикиндским“ је  непристојан и увредљив,  а питања постављена у тексту нису. Додала је да би боље било да је Бодрожић послао питања Вукобрату или локалној власти, сачекао одговоре, па ако их не добије, да објави јавно питања, те да је реч о граничном случају, али да, без обзира што јој се ова форма не свиђа, ипак мисли да Кодекс није прекршен. Јер, новинар има право да поставља питања која су од јавног интереса. Вишња Аранђеловић је рекла да новинар има право и треба да поставља питања, али саговорнику, и никако у форми оптужбе, те да случај није граничан, већ сасвим јасан. Љиљана Смајловић је нагласила да је новинар дужан да позове особу о којој пише пре објављивања текста и истакла да ће последица овакве расправе бити да  Комисија није у стању да донесе одлуку о очигледном прекршају Кодекса. Комсија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да није прекршена тачка 6 одељка ИВ, која се односи на објављивање одговора. Није, међутим, успела да усагласи одлуку о томе да ли су прекршене тачке 1,2,3,4 и 5 одељка И и тачка 1 одељка В, јер су „за“ гласала четири члана Комсије, шест је било „против“, а један „уздржан“, па није било потребне већине од осам гласова.

3. Вук Јеремић обратио се Савету за штампу због текста којим му је, како је наведено, повређена част и нарушен углед тиме што су објављене „неистине, непотпуне и увредљиве информације“. Снежана Андрејевић истакла је да је овај случај сличан претходном, јер се у тексту постављају питања о ономе шта се наводно догодило, а да се, када је реч о кршењу претпоставке невиности пракса Европског суда за људска права доста променила“ и да су стандарди „пооштрени до крајњих граница“. Додала је и да је доста чудно да „Курир“ није уопште позвао Јеремића да одговори на тврдње које износе у тексту. Зорица Вишњић је рекла да се текст бави искључиво претпоставкама и нагађањима, као и да је веома упитно колико је кредибилан извор који не зна тачно о колико новца је реч, него наводи више стотина хиљада евра, као и да ли је реч о поклону или позајмици. Јелка Јовановић  је рекла је да је текст „чист спин“, написан на основу претпоставки, док је Тамара Скрозза рекла да не мисли да је прекршена тачка 1 одељка И, јер Комисија не може да утврди да ли је то што пише тачно или није, већ само да нису поштована професионална правила. Чланови Комисије су се сагласили и да Јеремићу ни на који начин није повређена приватност. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,3,4 и 5 одељка И тачка 3 одељка ИВ, као и тачке 1 и 2 одељка В.

4. Жељко Бодрожић поднео је жалбу због два текста у којима се преносе саопштења локалног одбора СНС у Кикинди, односно УО ОФК „Кикинда 1909“, а која садрже „увредљиве квалификације и неистине“. Златко Чобовић је рекао да су медији одговорни за све што објављују, те да могу да преносе у целости и страначка саопштења, али да тиме ризикују да прекрше Кодекс ако та саопштења садрже неосноване оптужбе, клевете или увреде. Он је прокоментарисао и тврдњу редакције „Нових кикиндских новина“ да је Бодоржић могао да пошаље деманти, рекавши да то није обавеза него право које особа о којој се пише може, али и не мора да искористи. Љиљана Смајловић је истакла да није све тако једноставно и да је некада саопштење вест коју редакција треба да објави, али да редакција има и начина да се од тога огради, да каже, рецимо, да су „у саопштењу изнете непоткрепљене оптужбе, за које нису понуђени никакви докази“. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 4 и 5 одељка И тачка 3 одељка ИВ и тачка 1 одељка ВИИ.

5. Златко Чобовић поднео је жалбу  јер је „Информер“, у основном издању,  објавио наслов да су се Алаксандар Вучић и Ангела Меркел састали у Вашингтону и шта је он њој том приликом рекао, иако је састанак одржан дан након објављивања текста. Златко Чобовић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Вишња Аранђеловић је нагласила да не сматра да је у питању лажна вест, већ да је „Информер“ слепо веровао извору и унапред припремио вест, не проверивши да ли је састанак одржан како је било најављено. Додала је да верује да није постојала намера да се читаоци обману. Вида Петровић Шкеро је истакла је вест нетачна, као и да није сигурна да није било намере. Јер, да је тако, редакција би написала да је погрешила и извинила се читаоцима због тога. Да су то урадили, ово би била само грешка, овако је нетачна вест. Љиљана Смајловић се сагласила са тим да начин на који редакција исправља грешку показује намеру, односно колико је тај медиј професионалан. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 одељка И и тачке 1 и 2 одељка В Кодекса новинара.

Седница је завршена у 19.35 сати.

Записник водила                                                                                           Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                      Вишња Аранђеловић