Записник са двадесет четврте седнице Комисије за жалбе одржане 12.12.2013.
Комисија за жалбе
Бр. 25
12.12.2013.године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 24. седнице Комисије за жалбе одржане 12.12.2013. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Филип Шварм, Божо Прелевић, Љиљана Смајловић и Владо Мареш.
Одсутни чланови Комисије: Небојша Спаић, Предраг Аздејковић и Тихомир Тришић
Остали присутни: Војин Биљић, адвокат који заступа „Курир“, Марија Брадић ,адвокатица из адвокатске канцеларије „Стојковић&Прекајски“, која заступа „Блиц“ и Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Драгана Ђиласа на текст објављен у листу „Курир“
2. Разматрање жалбе Хелсиншког одбора за људска права на текст објављен у листу „Блиц“
3. Разматрање жалбе Хелсиншког одбора за људска права на текстове објављене у листу
„Политика“
4. Разматрање жалбе Хелсиншког одбора за људска права на текстове објављене у листу
„Вечерње новости“
5.Разматрањежалбе Хелсиншког одбора за људска права на текстове објављене у листу
„Информер“
6. Разматрање жалбе Милке Тадић Мијовић на текстове објављене на порталу „Е-новине“
Чланови Комисије су у међувремену обавештени да јеКомпанија „Делта Холдинг“, од које је на претходној седници затражено да прибави сагласност Мирослава Мишковића, одустала од жалбе.
1.Драган Ђилас, председник Демократске странке жалио се Савету сматрајући да се текстом у „Куриру“ инсинуира да су Александар Шапић, Живорад Анђелковић и он наредили пребијање директора Електродистрибуције Београд Зорана Рајовића. У расправи о овој жалби, чланови Комисије оценили су да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара, јер, како је рекао председавајући Зоран Ивошевић, иако то у тексту не пише, информације су тако интониране да наводе читаоца на закључак да су њих тројица одговорни за то што је директор ЕДБ-а претучен.Божо Прелевић је нагласио да то није урађено из непажње, него са намером и да то што је објављено „није новинарство“. Филип Шварм је подсетио да је Комисија за жалбе раније, одлучујући у случају СНП „Наши“ потив НИН-а, закључила да фотографије морају бити у функцији текста и да се њима читаоци не смеју доводити у заблуду. Овде је, како је рекао, урађено и то – објављивањем фотографија тројице бивших градских функцинера уз информацију о пребијању директора ЕДБ-а директно се сугерише да су то они наредили. Остали чланови Комисије имали су слично мишљење, па је, након расправе, Комисије једногласно одлучила да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара.
2. Хелсиншки одбор за људска права поднео је, у име Соње Бисерко, жалбу на четри дневна листа због објављивања информације о томе да је она потенцијални сведок Хрватске у судском процесу за геноцид против Србије пред Међународним судом правде, као и због дискриминације на основу политичког мишљења и говора мржње. Комисија је одвојено расправљала о сваком од ова четири медија. Жалба на „Блиц“ односила се на то да је лист објавио информацију, како је подносилац жалбе навео, супротно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока чувају као тајна да им не би била угрожена безбедност. Комисија је, међутим, сматрала да „Блиц“ овим није прекршио Кодекс. Љиљана Смајловић је навела да та пракса, као ни договор правних тимова Србије и Хрватске на који се подносилац жалбе такође позива, немају никакве везе са медијима и ни на који начин их не обавезују. Она је истакла и да је доста необично да се неко ко се бави људским правима залаже за забрану објављивања информације, односно изјашњава против слободе говора. Божо Прелевић је истакао да неко ко се бори за људска права и пише извештаје о слободи медјима мора да зна да слобода медија подразумева и објављивање оваквих информација и да „Блиц“ није ничим прекршио Кодекс, због чега верује да је у овом случају реч о покушају притиска на медије да о нечему не извештавају. Зоран Ивошевић је рекао да је један од највећих стручњака за међународно право Тибор Варади у интервујуу „Политици“ рекао да заправо не постоји забрана да се та информација објави, а нешто слично рекао је и шеф правног тима Србије Саша Обрадовић у интервјуу „Новостима“ и да њима, свакако, треба веровати. Владо Мареш је оценио да постоји јавни интерес да се оваква информација објави, сем када то суд забрани, што овога пута очигледно није случај. Комисија је, после дискусије, једногласно одлучила да није било повреде Кодекса.
3. У делу жалбе који се односи на „Политику“, по оцени Хелсиншког одбора за људска права, споран је коментар у којем је такође објављено да је Соња Бисерко сведок, а који је, како је наведено, покренуо медијску капмању против ње, као и тенденцизоно извучен наслов из интервјуа Тибора Варадија „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко“. Из одлучивања о овој жалби изузета је чланица Комисије Љиљана Смаљовић, главна и одговорна уредница „Политике“. Владо Мареш је навео да потпуно разуме Соњу Бисерко, да оно што је тих дана објављивано у медијима има елементе кампање притиска на сведока, да је реч о једном хистеричном реаговању медија које њој, због свега што је радила, даје за право да се боји за живот. По њему, и текстове које је објавила „Политика“ треба посматрати у том контексту, јер и објављени коментар и наслов интервјуа јесу малициозни и тенденциозни и омаловажавају Бисерко. То је, како је рекао, управо начин на који не треба извештавати о судском процесу који почиње следећег марта. Тамара Скроза и Филип Шварм рекли су, међутим, да они то не виде у овим текстовима, да је „Политика“ коректно известила о овоме и да је, иначе врло информативан интервју са Тибором Вардијем, допринео смиривању ситуације. Божо Прелевић је оценио да је покретање овакве жалбе „хајка на медије“ и покушај да им се запуше уста. „Изненађен сам благошћу чланака у ’Блицу’ и ’Политици’, а Соња Бисерко тражи за себе нека посебна права, заправо покушавајући да јавност припреми за своје сведочење, односно да утиче на то извештавање о будућем сведочењу буде повољније по њу“, рекао је Прелевић. Зоран Ивошевић је истакао да новинарка „Политике“ у коментару само указала да је Бисерко сведок за кога се упаред зна шта ће рећи и подсећа на њене претходне изјаве, док Варади у интервјуу заиста наводи разлоге због којих она није релевантан сведок. Сам наслов коментара „Добри пријатељи иду на суд“ је парафраза изјаве Томислава Николића да добри пријатељи не иду на суд. Комисија је, на крају, са шест гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Политика“ није прекршила Кодекс.
4. Жалба на „Вечерње новости“ односила се и на објављивање саме информације у антрфилеу „Бисерко за Загреб“ али и на текст и онлајн коментаре испод текста „Рат против сопствене државе“, којима се, наведено је, потенцијална сведокиња дискриминишеи користи се говор мржње са циљем да се она застраши и да се грађанима пошаље порука да је и насиље према њој оправдано и друштвено пожељно. Кад је реч о самом објављивању информације, Комисија је закључила да Кодекс није прекршен из разлога који су већ наведени у току расправе о жалбама на „Блиц“ и „Политику“. Кад је реч о другом тексту, Владо Мареш је рекао да је „Кодекс овде брутално згажен“, да је Соњи Бисерко приређен „топли зец“. Он је навео и да је скандалозно и то што су „Новости“ изабрале за саговорнике „све првоборце деведесетих“. Љиљана Смајовић је, насупрот томе, сматрала да је Кодекс прекршен само коментарима. Она је рекла да је нејасно зашто би било кршење Кодекса ако се каже да постоје мишљења у јавности да јој треба одузети држављанство.„Зато бисмо сумњали да такви ставови стравно постоје и тумачили то као намеру ’Новости’ да води кампању против ње? Читање између редова је политичко комесарство и тиме не смемо да се бавимо“, истакла је Смаљовићева. Она је изразила забринутост што у раду Комисије излазе на видело политичке симпатије и нетрпељивости током изјашњавања о примени професионалних новинарских начела. „То што неки чланови Комисије осећају презир и нетрпељивост према Смиљи Аврамов, не значи да њу и њена политичка мишљења треба протерати из јавности. Не смеју постојати црне листе људи које медији не би смели да цитирају под изговором да су ти људи ’националисти’. Не смемо дозволити да Комисија за жалбе кажњава медије само зато сто за саговорнике узимају људе који се политички не свидјају појединим члановима Комисије. То се коси са слободом изражавања коју морамо да бранимо пре него своја политичка уверења“, нагласила је Смаљовићева. Да је Кодекс прекршен коментарима, али не и текстом сматрао је и Зоран Ивошевић, док су Тамара Скрозза, Филип Шварм и Стојан Марковић сматрали да је Кодекс прекршен и самим текстом, јер за разлику од оних објављених у „Блицу“ и „Политици“ овде има елемената дискриминације на основу политичког мишљења и призвука хајке. „Новости“ су, објаснио је Шварм, поставиле питање – шта сад урадити са овом женом, што је изазвало и серију увредљивих и веома опасних коментара читалаца, који уопште нису „филтрирани“. Божо Прелевић и Петар Јеремић су рекли да су у дилеми да ли је Кодекс прекршен и самим текстом, јер је, по оцени Прелевића, стално иситицање у тексту да Бисерко сведочи против своје земље (иако ми не знамо унапред шта ће она сведочити) и да је то издаја, наводи читаоце да тако коментаришу текст. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да је Кодекс прекршен објављивањем коментара, али није успела да усагласи одлуку о томе да ли је Кодекс прекршен и текстом. „За“ одлуку да су „Новости“ прекршиле Кодекс гласала су четири члана Комисије, два су била „против“, док су два остала „уздржана“.
5. „Информер“ је, објављивањем спорног текста, по мишљењу подносиоца жалбе, такође прекршио одредбе које се односе на забрану говора мржње и дискриминацију, а чланови Комсије су једногласно закључили да је Кодекс прекршен, јер се овим текстом заиста покреће кампања против Соње Бисерко и шири мржња против ње. Петар Јеремић је рекао да је, осим наслова „Протерајте ову жену из Србије“, посебно проблематична изјава једног од саговорника да је реч о „болесној особи“, док је Љиљана Смајловић рекла да у тој изјави вероватно има и елемената кривичне одговорности за увреду. Мареш је, међутим, рекао да му је оно што су „Новости“ објавиле горе од овога, јер је реч о новинама у државном власништву. Комисија је једногласно одлучила да је „Информер“ прекршио Кодекс.
6. Милка Тадић Мијовић жалила се на серију текстова објављених на порталу „Е-новине“, који, како је навела, обилују клеветама, увредама и језиком мржње, позивају на насиље и дискриминацију по основу политичког става и полне припадности. Владо Мареш је, у току расправе, рекао да би Комисија требало да пронађе начин да изађе из оваквих „новинарских обрачуна“, јер она треба да „брани публику од новинара“, а не да пресуђује у оваквим сукобима, који јој нису ни довојно познати јер је реч о нечему што се дешава у Црној Гори. Сличног мишљења је била и Тамара Скрозза која је навела да Комисија треба да одлучи да ли је прекршен Кодекс, а у суштини овде уопште није реч о томе. Реч је о сукобу две групе медијских и политичких моћника у Црној Гори, у којем су страсти веома узавреле на обе стране, и како год Комисија да одлучи, сврстаће је на једну од те две стране. „Одлучивањем о етици, ми ћемо заправо доћи у ситуацију да се то тумачи да смо се определили за једну од две стране“, рекла је она. Остали чланови Комисије сматрали су, међутим, да Комисија мора да ради оно што јој је посао, дакле да одлучује о жалби због кршења Кодекса, без обзира на могућа тумачења те одлуке. Према речима Филипа Шварма, Комисија мора да брани принцип, за „Е-новине“ морају да важе иста правила као и за остале медије, а чланови Комисије не могу да се баве мотивима подносиоца жалбе, као ни суштином сукоба две стране у Црној Гори. Љиљана Смајловић је изразила протест што чланови НУНС-а користе двоструке стандарде, јер се „Новостима“ и избор саговорника приговара као кршење Кодекса, кад је реч о увредама Е-новина на рачун колега из Црне Горе „Комисија не би требало да се меша“. Комисија је, на крају, са једним „уздржаним“ гласом и седам „за“ одлучила да је Кодекс прекршен.Комисије је, на крају, са једним „уздржаним“ гласом и седам „за“ одлучила да је Кодекс прекршен.
Седница је завршена у 19.50 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Зоран Ивошевић