Записник са двадесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 24. 4. 2014.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр. 29

24. 4. 2014. године

Београд

ЗАПИСНИК

Са 28. седнице Комисије за жалбе одржане 24. 4. 2014. са почетком у 16.30 сати, у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић, Игор Ћузовић, Тихомир Тришић, Божо Прелевић и Златко Чобовић

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић

Остали присутни: Мирослав Јанковић, правни саветник Одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији, Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Јовице Стевића на текст објављен у „Печату“

2. Разматрање жалбе Весне Пешић, Николе Томића, Весне Малишић, Тамаре Спаић, Бранке Михајловић, Бранке Прпе и Вукашина Обрадовића на текст објављен у „Политици“

1. Јовица Стевић поднео је жалбу сматрајући да је “Печат”, у тексту о његовом раду и сарадњи са Подунавским Швабама, изнео низ неистина, угрозио његов лични и професионални углед и прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања и одговорност новинара. У току расправе готово сви чланови Комисије истакли су да је реч о веома озбиљној и осетљивој теми која је обрађена на неодговарјући начин. Зоран Ивошевић је рекао да се текст бави Стевићевом сарадњом са Подунавским Швабама, која не би била под знаком питања да је реч о људима који су прошли рехабилитацију, односно који су особођени сумње да су учествовали у Хилеровој војсци, али је утисак да у том делу ништа није урађено. Стевић има разумевања за те људе, али се ипак чини да сарадња са њима није одмерена, што се види и из његове посете Хитлеровој родној кући. Петар Јеремић је рекао да је текст веома лоше написан, да из њега уопште не може да се закључи шта је истина, као и да “иде на распиривање мржње”. Он је посебно истакао да аутор у тексту на неколико страна пише о Стевићу и његовом раду, а да се није потрудио ни да га позове да затражи од њега неки коментар. Златко Чобовић је такође сматрао да је аутор прекршио Кодекс тиме што није затражио никакаву изјаву од човека кога на више места у тексту квалификује и оптужује. “Новинар”, како је рекао, покреће тему да би се обрачунао са Стевићем, води рат са њим, оптужујући и њега и људе који нити су проглашени кривим, нити им је суђено, за нацизам.

Да је Кодекс прекршен тиме што Стевићу није пружена прилика да било шта каже сматрали су и Тихомир Тришић и Предраг Аздејковић. Владо Мареш је оценио да реч о “тексту мрзовоље према једној групи људи”, која је заснована на чињеници да је 60 година страдање око пола милиона Подунавских Шваба после Другог светског рата било табу тема и да једна велика несрећа никада није разрешена. Аутор се зато залаже да се Стевићу не да право гласа јер он ради на разрешавању те приче.Та тема мора да се отвори, али никако на начин на који то ради “Печат”. Тамара Скрозза је рекла да има тема о којима је боље ћутати, него их покретати и обрађивати на неадекватан начин. Када се то ради на овај начин, онда представља кршење одредби које се односе на забрану дискриминације одређене етничке групе. Она је додала да је проблем заправо много више у интонацији текста, него у истинитости извештавања. Игор Ћузовић се сагласио са тим да је текст лоше написан, да има доста спекулисања и жеље да се Стевић представи као опортуниста и човек који извлачи личну корист из својих актвности, али да је у томе тешко видети неку очигледну повреду Кодекса, односно да нису прекршене оне одредбе Кодекса које је подносилац жалбе навео. Сличан став изнео је и Божо Прелевић, који је рекао да нема довољно информација да би закључио шта је у тексту тачно, а шта није. Прича је, по њему, веома осетљива, очајно је обрађена, а подносилац жалбе нити је, колико знамо, упутио деманти редакцији, нити је у жалби јасно демантовао било коју информацију. Он је додао да је проблем што Комисија нема могућност да некога додатно испита и што мора да одлучује само на основу жалбе, јер у овом случају чак нема ни одговора редакције. Чланови Комисије су, након расправе, са осам гласова “за” и два “против” одлучили да је “Печат” прекршио Кодекс новинара Србије. Како је реч о медију који није прихватио пуну надлежност Савета за штампу, изречена је јавна опомена.

2. Жалбу Савету за штампу поднели су: Весна Пешић, Никола Томић, Весна Малишић, Тамара Спаић, Бранка Михајловић, Бранка Прпа и Вукашин Обрадовић, сматрајући да им је “Политика”, објављивањем текста у којем се износи низ неистина, личних увреда и дисквалификација, као и података који спадају у домен приватности, нанета професионална и лична штета, као и да су оптужени да опструирају истрагу о убиству Славка Ћурувије. У расправи су учествовали сви присутни чланови Комисије. Божо Прелевић је рекао да је о овом случају реч о најеклатантнијем кршењу кодекса од када је Савет почео да ради, да је „малигним“ текстом прекршено све што постоји у Кодексу и да је уредник који је то објавио морао да види о чему је реч. По њему, једино питање је да ли је у овом случају аутор заштићен тиме што је реч о колумни, будући да је Комисија у неким ранијим случајевима избегавала да такве текстове оцењује као кршење Кодекса. Зоран Ивошевић је рекао да је Кодекс прекршен и у односу на људе који нису поднели жалбу, а који се, као и подносиоци жалбе, олако, неаргументовано и некомпетентно, без доказа и уверљивих истина, оптужују за, политички и идеолошки мотивисану, опструкцију рада комисије која испутује околности убиства Славка Ћурувије.

Он је навео да не може да прихвати одговор „Политике“ да је реч о вредносним судовима аутора, као и да колумну мора да пише особа која је компетентна, а јасно је да аутор не зна ништа о ономе о чему пише и да пише текст у одбрану Александра Вучића. По њему, текстом су прекршене одредбе Кодекса које се односе на обавезу новинара да објективно и истинито извештава, да негује културу и етику јавне речи, да послу приступа са дужном пажњом, као и да мора да поштује достојанство и интегритет људи о којима пише, што је у овом случају згажено. Ивошевић је додао да мисли да Бранка Прпа није у праву када се позива на заштиту приватности, јер су информације о њеном односу према деци и имповини Славка Ћурувије сада само поновљење, а она их није раније оспорила, због чега Кодекс у том делу није прекршен. Предраг Аздјековић је, међутим, рекао да је он сагласан са оним што је наведено у одговору „Политике“, да је реч о тексту писаном по правилима која важе за колумне. Он је навео да је текст писан „по систему википедије“ – за сваки закључак се позива на извор, те да према томе Кодекс није прекршен без обзира што нам се ауторово мишљење не свиђа. Да Кодекс није прекршен сматрао је и Петар Јеремић. Он је нагласио да му веома смета то што га је председник НУНС-с још пре седнице означио као некога ко ће гласати против Кодекса и навео да би у овом случају гласао да је Кодекс прекршен да је текст написао новинар „Политике“, али пошто је реч о ауторском тексту, мисли да аутор има право да на овакав начин изнесе своје мишљење. Да ли је овакав текст требало да буде објављен у „Политици“ ствар је уређивачке политике листа, рекао је и додао да је текст лош.

Игор Ћузовић је рекао да овако изгледа кад се укрсте „Политика“ и „Е-новине“, да је текст „ужасно претенциозан и иритантан“, али да је реч о интерпретацији догађаја, а не извештавању, односно о изнетом мишљењу, а не чињеницама. Зато, по њему, Кодекс новинара није прекршен, а уколико постоји кривично дело увреде, о томе треба да одлучи суд. Владо Мареш је, насупрот томе, рекао да је „Кодекс више него прекршен“, посебно у делу текста који се односи на Бранку Прпу. Он је истакао да је реч о„чистој сатанизацији“ људи о којима се пише, крајње малиционом тексту који подсећа на текстове из некадашње „Политикине“ рубрике Одјеци и реаговања. Аутор текста покушава да контроверзну комисију прогласи светом кравом и да све који имају сумњи у њу постану контроверзни, а у тексту су прозвани и сви потенцијални критичари новог премијера. „Мишљење је, наравно, слободно, али мишљење засновано на будалаштини је будалаштина и мора да постоји одговорност уредника који то објави“, истакао је. Златко Чобовић се сагласио са оценом да текст личи на „Одјеке и реаговања“, и истакао да је за текст одговорна редакција која га је објавила, као и да критика није забрањена, али увреде јесу, а начин на који је аутор, како се наводи у одовору „Политике“, „негативно вредновао изјаве подносилаца жалбе“ ,и то формулисао, може бити оквалификован као увреда. „Као што је и клевета да легитиман чин подношења оставке на чланство у комисији представља опструкцију њеног рада. То је и неистинита тврдња, јер комисија може да настави да ради, може да буде изабран други члан истог или већег ауторитета, а људи који су напустили Комисију, без икаквог основа, оптужени су да су против истраге о убиствима својих колега, и против државе, што је бесмислено.

На исти начин повређене су одредбе о истинитости извештавања и тиме што се неслагање са радом комисије квалификује као њена дискредитација“, рекао је. Он је навео и да аутор колективно оптужује НУНС и политизује његове активности чиме на стуб срама ставља „не само фирму НУНС, него и неколико хиљада новинара, чланова НУНС-а “. По његовом мишљењу, ипак, одредбе Кодекса о поштовању приватности нису овим текстом прекршене, јер су те примедбе могле бити изнете на медиј у којем је то првобитно објављено, а не сада када је цитирано, иако су ти цитати у тексту апсолутно непримерени и потпуно ван његовог котекста. За Тихомира Тришића спорни текст представља медијску манипулацију, какв давно код нас није видео. Он је мишљења да је ауторов текст прекршио Кодекс у више одредби и тачака. Индикативне су му чињенице, да се аутор обрушио на споменуте личности и оквалификовао их као противнике рада Владине комисије, а сам аутор је сарадник Института који интезивно заговара формирање још једне сличне комисије, која би се бавила позадином убиства премијера Зорана Ђинђића. Друга индикативна чињеница је, по њему, „тајминг објављивања ауторов текста, који долази два дана пошто ЦИНС-НУНС отпочиње објаву истраживачког фељтона о спрези нарко клана Дарка Шарића са црногорским државним врхом, који је, пак, опште је познато, покровитељ рада Института основног у Подгорици, чији је аутор истакнути сарадник“. Он констатује да ауторов текст и чињеница да га је објавила „Политика“, продубљује антагонизам између новинарских удружења УНС и НУНС. По мишљењу Тамаре Скрозза, прекршено је много више одредби Кодекса него што је наведено у жалби. Сам наслов текста је страшан, а неки термини, попут „контроверзни новинар“ злокобни.

Она је навела да је одговорност на новинама које су текст објавиле и уопште није важно да ли га је написао новинар или не. „Ако смо одлучивали о томе да је медиј прекршио Кодекс објављивањем коментара анономних читалаца, како то да нисмо надлежни за текст који је објављен у новинама и потписан пуним именом и презименом“, навела је Скрозза. Стојан Марковић је такође оценио да је ово један од најдрастичнијих случајева кршења Кодекса који је Комисија да сада разматрала и да је срамота за новине да објаве такав текст, и потпуно је небитно што аутор није новинар. „По систему пљуни и залепи етикету, овде је пљунуто много људи и залепљења им је етикета“, рекао је. Након расправе, „за“ одлуку да је прекршен Кодекс гласало је седам чланова Комисије, док су „против“ била три.

Како Комисија за жалбе одлуке доноси двотрећинском већином, уз услов да “за” гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Саветаи бар један представник јавности, у овом случају није испуњен други услов,због чегаКомисија за жалбе није могла да донесе одлуку.

Седница је завршена у 18.40 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Стојан Марковић