Записник са двадесет прве седнице Комисије за жалбе одржане 26.9.2013.године
Комисија за жалбе
Бр. 22
26.9.2013.године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 21. седнице Комисије за жалбе одржане 5.9.2013. са почетком у 18 сати, у просторијама Удружења новинара Србије.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Небојша Спаић, Предраг Аздејковић и Владо Мареш.
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић, Филип Шварм и Тихомир Тришић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу
Дневни ред:
1. Поновно разматрање жалбе листа „Блиц“ на текстове објављене у „Информеру“
2. Разматрање жалбе Љубе Пантовић Суботић на текстове објављене у листу „Ало“
3. Разматрање жалбе Љубе Пантовић Суботић на текстове објављене у листу „Курир“
4. Разматрање жалбе Љубе Пантовић Суботић на текстове објављене у магазину „Скандал“
5. Разматрање жалбе Љубе Пантовић Суботић на текстове објављене у магазину „Стар“
6.Разматрање жалбе Удружења љубитеља железница на текст објављен у листу „Курир“
7. Разматрање жалбе ЈП „Путеви Србије“ на текст објављен у листу „Блиц“
1.Председавајући Зоран Ивошевић обавестио је чланове Комисије да је расправа о жалби „Блица“ на „Информер“ поново на дневном реду јер је у међувремену, са закашњењем, стигао одговор адвоката „Информера“ који је послат у предвиђеном року, па је Комисија у обавези да га размотри. Он је рекао да се одговор односи на поштовање закона и Устава, а не на Кодекс новинара, због чега је, по њему беспредметан. Остали чланови Комисије рекли су да и после читања одговора на жалбу, нису променили ставове изнете на претходној седници, па су, без даље расправе, гласали. „За“ предлог да је „Информер“ прекршио Кодекс гласало је свих осморо присутних.
2. Љуба Пантовић Суботић поднела је четири жалбе због више тектова објављених у два дневна листа и два магазина. Текст жалби је идентичан и односи се на то да су ти медији прекршили Кодекс објављивањем идентитета и фотографија њене малолетне черке и детаља из приватног живота њене породице. У току расправе, Стојан Марковић је рекао да пристанак малолетног детета не може бити изговор за објављивање било чега, а посебно дегутантних детаља из њеног живота, док је Петар Јеремић истакао да је, по њему, Кодекс прекршен управо тиме што је у причу „увучена малолетница“, без обзира да ли својом вољом или не. Кодекс је ту врсло јасан и новинар нити сме да открива идентитет малолетника, нити да га интервјуише без сагласности родитеља.
Небојша Спаић сматрао је, међитим, да се не може говорити о кршењу Кодекса, без обзира што су текстови дегутантни. „Свако може да изабере да то не чита, а овде је несумњиво реч о једној патологији, породичној и друштвеној, која занима јавност која то чита и медији само креирају ту друштвено негативну тенданцију. Без обзира што је реч о малолетној девојчици, њу су у то увукли родитељи и чланови породице, а не медији. Мислим да је наш задатак да увек када је на једној страни слобода изражавања, а на другој етика, одлучимо тако да слобода мора да претеже“, рекао је.
Владо Мареш је такође сматрао да медији никога нису злоупотребили и да њиховим писањем није причињења никаква штета. Он је рекао да је мајка девојчице особа која све чини да би била у медијима, а онда их тужи за нарушавање приватности, јер је „такав ред“. „Мени је то природна симбиоза таблоида и таблоидних особа, као игра у којој сви учествују“, а девојчица јесте малолетна, али није баш толико млада да би била злоупотребљена..
Тамара Скрозза је навела да је истина да је целу причу и покренула породица, односно стриц девојчице у време док је мајка у риалити програму, а отац у затвору. Уместо да зове социјалне раднике, он зове медије, дакле јасно је да је реч о проблематичној породици, али без обзира на све то, новинари су, по њој прешли границу објављивањем, рецимо, здравственог картона девојчице, фотографије њеног веша који се суши на жици и сличним бизарним детаљима за које не постоји никакав јавни интерес. Јавни интерес, како је рекла, није јавна заинтересованост.
Чланови Комисије разговарали су и о томе ко је јавна личност, око чега није било сагласности. Већина чланова Комисије сматрала је да постоји разлика између јавне личности и особе која је својим понашањем изазвала интересовање јавности, па је због тога присутна у медијима, попут, нпр. криминалаца. Насупрот томе, Спаић је рекао да је јавна личност свако за чији живот је јавност заинтересована, те да су и деца тих људи на неки начин јавне личности.
Предраг Аздејковић је рекао да се ствари не смеју поставити тако да је шеснаестогодишња девојчица заштићена Кодексом као малоленица само ако је фина и узорна и ако су јој родитељи такви, а ако није, као у овом случају, онда није важно. Он је такође рекао да у свим овим текстовима види и мизогинију јер да је неким случајем реч о дечаку, медији би се сасвим дугачије односили према свему томе.
Зоран Ивошевић је нагласио да Кодекс прописује да новинари морају да штите права и достојанство деце, а да Закон о јавном информисању не прави разлику између детета од пет и 15 година. Кодекс такође каже да малолетник не сме да се интервјуише без сагласности или присуства родитеља. Само дете, како је рекао, не може да пристане ни на шта, нити медији могу то да користе као оправдање за објављивање.
Божо Прелевић је нагласио да медији морају да имају ограде, без обзира што је то индустрија која легитимно тежи да заради новац. Чак и када медиј жели да истакле друштвену патологију и када и сами родитељи злоупотребљавају своје дете, јер је прилично очигледно да ови људи не постоје без медија и да све раде да би били у њима, мора се водити рачуна о заштити тог детета и могућим последицама онога што се о њему пише на његов даљи живот.
Након расправе, Комисија је са шест гласова „за“ и два „против“ одлучила да је Кодекс новинара прекршен.
3. Како је текст жалбе био идентичан оној која се односила на „Ало“, а садржина објављених текстова такође готово иста, чланови Комисије су истакли да немају ништа да додају у односу на оно што су већ рекли, па је Комисија, без даље расправе, одлучила са шест гласова „за“ и два „против“ да је и „Курир“ прекршио исте одредбе Кодекса као и лист „Ало“
4. и 5. Комисија се на исти начин изјаснила и о жалбама Љубе Пантовић Суботић на текстове објављене у магазинима „Скандал“ и „Старс“. Пошто је реч о медијима који нису прихватили пун надлежност Савета за штампу, Комисија им са шет гласова „за“ и два „против“ изриче јавне опомене.
6. Удружење љубитеља железнице поднело је жалбу верујући да је „Курир“ изменио смисао њиховог саопштења за јавност, објављујући само његов мали део и стављајући га у неодговарјући контекст. Зоран Ивошевић је рекао да сматра да „Курир“ јесте променио смисао поруке, јер није објављена реченица која додатно појашњава став удружења, тачније да они нису против пројекта Београд на води, већ да само указују и на то да треба сачувати и пругу.
Владо Мареш је рекао да су „сви писци саопштења, по правилу осетљиви на своје текстове“ и углавном сматрају да су оштећени уколико га медиј не објави у целини. Он је рекао да „Курир“ јесте поједноставио став Удружења, али да суштина није промењена. И остали чланови Комисије сматрали су да Кодекс није прекршен, односно да је лист коректно пренео део саопштења који је цитиран. После расправе, са седам гласова „за“ и једним „против“, Комисија је одлучила да нема повреде Кодекса новинара.
7.ЈП „Путеви Србије“ подели су жалбу на неколио текстова објављених у „Блицу“, али је прихваћена само она која се односи на последњи објављен, будући да су сви остали објављени пре више од 90 дана, што је прописан рок за подношење жалбе. У жалби је наведено да је „Блиц“ објавио више нетачних информација, као и да није на одговарајући начин објавио деманти који је достављен редакцији. Стојан Марковић је оценио да демантијем није оповргнута ни једна чињеница која је наведена у тексту, а која се односи на „Путеве Србије“. Оно што је нетачно је ко је власник фирме са којом је то јавно предузеће потписало уговор о кошењу траве, али то је демантовао адвокат наводног власника. Божо Прелевић је такође рекао да се не може закључити да су објављење информације нетачне, док је Владо Мареш рекао да тема свакако није најбоље обрађена, али да постоји јавни интерес да се о овоме пише и да се упозори на то на каве све начине „цури“ новац из јавног предузећа“. Петар Јеремић је сматрао да новинар није са дужном професионалном пажњом проверио све информације и да није консултовао „другу страну, дакле руководство предузећа, без обзира што има изјаву члана Надзорног одбора „Путева Србије“.
Чланови Комисије истакли су и да деманти, тј, одговор није добро објављен, јер је лист извукао само делове онога што је написано. Комисија је зато одлучила да листу упути препоруку да се приликом објављивања одговора морају продржавати правила прописаних Законом о јавном информисању. Чланови Комисије су се сагласили да лист нема обавезу да објави цео одговор уколико је он дужи од текста на који се односи, као што је овога пута случај, али онда мора затражити од онога ко је послао деманти да га скрати.
По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Блиц“ није прекршио Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена 20.35 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Зоран Ивошевић