Записник са двадесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 27.2.2014.
ЗАПИСНИК
Са 26. седнице Комисије за жалбе одржане 27.2.2014. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Филип Шварм, Божо Прелевић, Владо Мареш и Предраг Аздејковић
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Тихомир Тришић и Небојша Спаић
Остали присутни: Ненад Бабић, правни саветник агенције Танјуг, и Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Регионалног центра за мањине на текст објављен на порталу „Telegraf.rs“
2. Разматрање жалбе агенције Танјуг на текст објављен у листу „Данас“
3. Разматрање дописа агенције Танјуг у вези са ненавођењем извора у већем броју текстова у различитим медијима
4. Разматрање жалбе Зорана Живковића на текстове објављене у листу „Курир“
5. Разматрање захтева листа „Бечејски мозаик“ да Комисија оцени да ли је лист прекршио Кодекс новинара објављивањем писма читаоца
1. Регионални центар за мањине поднео је жалбу због текста којим се, по њиховој оцени, вређају и дискриминишу припадници ромске националне мањине, тиме што се у тексту истичу као крадљивци. У току расправе, чланови Комисије изнели су донекле различите ставове о томе да ли је у овом случају требало наводити етничку припадност малолетника који је покушао крађу, односно да ли је тиме прекшен Кодекс или не. Зоран Ивошевић је подсетио на сличан случај о којем је Комисија одлучивала у првој години рада, када су ставови о том питању остали подељени. По њему, текстом није прекршена претпоставка невиности (на шта је указао Предраг Аздејковић) јер је новинарка то лично доживела, па има право и да каже да је украо. Он је навео и да овде није главни проблем то што је наведена националност починиоца, него то што неко децу присиљава да то раде, а на шта је новинарка хтела да укаже. Овакви текстови, међутим, увек провоцирају оне који не мисле добро о Ромима и доводе до увредљивих коментара, којима је прекршен Кодекс. Божо Прелевић је такође рекао да је Кодекс прекршен коментарима, али да мисли да није и текстом, јер тежиште приче није на Ромима, него на томе шта се грађанима дешава на том месту у граду. То што је наведено да је дечак Ром је само начин да се идентификује неко коме се не зна име. Текст је, по њему, на граници, али она ипак није пређена. Остали чланови Комисије оценили су, међутим, да је и текстом прекршен Кодекс, јер почињено дело није ни у каквој вези са националношћу дечака, а заиста се таквом писањем може изазвати утисак да само Роми краду мобилне телефоне на улици. Предраг Аздејковић је рекао да би истицање националности овог дечака било прихватљиво када би иначе новине објављивале: „Србин, православац, хетеросексуалац опљачкао…“ Филип Шварм је рекао и да је нејасно шта се хтело овим текстом у којем новинарка само препричава своје искуство и ничим не надограђује ту причу. Текст је, притом, пласиран тако да провоцира и зато је и изазвао лавину негативних коментара. После расправе, Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен коментарима испод текста, док је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен и самим текстом гласало пет чланова, а два су била „против“.
2. Новинска агенција Танјуг жалила се због наслова ауторског текста у листу „Данас“, сматрајући да не одржава суштину текста, већ читаоце наводи на погрешан закључак да је Танјуг у нечему „заказао“, чиме се наноси штета тој агенцији. Филип Шварм и Божо Прелевић су истакли да у наслову није саопштена чињеница, већ је реч о једној фрази, која је слободно употребљена да изрази ауторов став. Прелевић је додао да га изненађује да „Данас“ објави текст у којем се тврдње новинарке Танјуга оцењују као „рекла-казала баљезгарије“, али да то није предмет жалбе. Стојан Марковић је приметио да је коректно што је Танјуг у жалби предложио могућност договора и да је „Данас“ могао бар нешто да одговори. Комисија је, након краће расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
3. Танјуг се Савету за штампу обратио и дописом уз који су, као илустрација, приложени бројни текстови са сервиса агенције, који су у другим медијима потписани као тектови новинара тих редакција. Чланови Комсије су закључили да се о овоме не може одлучивати као о појединачаним жалбама на сваки од наведених медија, већ да би требало редакцијама доставити допис, којим би их Комисија поново подсетила на обавезу поштовања ауторских права колега. Комисија је констатовала и да је ова појава постала забрињавајуће масовна, добрим делом и због великог броја пиратских портала који великом брзином шире вести које су „преузеле“ без навођења извора.
4. Жалбу на више текстова које је објавио лист „Курур“ поднео је Зоран Живковић, председник Нове странке. Текстови су објављени након што је Живковић на конференцији за новинаре поцепао примерак тог листа незадовљан они што су о њему писали. У току расправе, чланови Комисије су поменули и тај догађај, при чему су имали различите ставове о Живковићевом поступку. Предраг Аздејковић и Зоран Ивошевић су, тако, оценили да је право свакога ко купи новине да са њима ради шта хоће и да је реч о бруталној, али оправданој, реакцији на писање „Курира“, док је Божо Прелевић рекао да такав чин не одобрава, али да то није предмет жалбе, па самим тим ни Комисија о томе не треба да се изјашњава. Кад је реч о текстовима на које се жалба односи, Комисија је једногласно оценила да је „Курир“ прекршио Кодекс. Петар Јеремић је посебно истакао да „Курир“ уопште није доказао тврдње због којих је Живковић поцепао новине, а сада истиче да јесте и „прозива“ га да је лажов. Божо Прелевић је рекао да „фашиста“, „нациста“ и „побеснели силеџија“ тешко могу бити вредносни судови, како тврде у „Куриру“. Он је навео да уредници и власници медија који седе у изборном штабу једне странке и нападају њене политичке такмаце, крше Кодекс самим тим што средства информисања претварају у средства пропагадне. Чланови Комисије су, по оконачању дебате, једногласно одлучили да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара Србије и наложили листу да ту одлуку објави.
5. Комисија је размотрила и захтев главног и одговорног уредника „Бечејског мозаика“ Владана Филипчева да се изјасни о томе да ли је тај недељник повредио Кодекс објављивањем писма читаоца. Због овога је у току судски спор, а оштећена тражи накнаду штете у износу од 300.000 динара. Чланови Комисије били су једногласни у оцени да „Бечејски мозаик“ није поступио супротно професионалним етичким нормама. Сви учесници у расправи истакли су да је читалац изнео свој став и да је особи која се у тексту препознала пружена прилика да у истом броју на истој страни одговори на све наводе из текста. Лист је упознао читаоце са два различита става, у складу са правилом „да се чује и друга страна“ о теми која је значајна за становнике тог града.
Седница је завршена у 19.40 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Стојан Марковић