Записник са осамдесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 25.10.2018.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 83
25.10.2018.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 82. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.10.2018. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Вукашин Обрадовић, Владо Мареш, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Љиљана Смајловић, Невена Кривокапић и Вишња Аранђеловић.
Одсутни чланови Комисије: Жељко Бодрожић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Драгана Ђиласа на текстове објављене у дневном листу „Информер“
2. Разматрање жалбе Мариа Спасића на текст објављен у дневном листу „Данас“
3. Разматрање жалбе друге жалбе Мариа Спасића на текст објављен у дневном листу „Данас“
Пре почетка расправе о жалбама Вукашин Обрадовић је рекао да је непријатно изненађен понашањем Љиљане Смајловић, која је напустила августовску седницу Комисије и истакао да сматра потпуно неприхватљивим да се било који члан Комисије тако понаша, да напушта седнице кад му се не допадне дискусија. Зато мисли да би требало да се са члановима Управног одбора Савета разговара и о „етичком кодексу“ чланова Комисије, како би они сами били пример етичног понашања и како би се унапредио рад Комисије. Додао је да од колегинице Смајловић не очекује извињење, али да је морао да укаже да је за њега неприхватљиво да било ко од чланова Комисије, из било ког разлога, напусти седницу. Љиљана Смајловић се сагласила да етичко понашање чланова Комисије свакако заслужује посебан разговор и да се она радује том разговору. Златко Чобовић је подржао предлог о заједничком састанку и рекао да он има примеду не само на седницу коју је Обрадовић поменуо, неко и на наредну, на коју представници УНС нису дошли. Комисија је, након тога, одлучила да позове чланове УО на састанак који би био одржан пред наредну седницу Комисије 29. новембра.
1. Драган Ђилас је поднео жалбу на осам текстова и коментаре испод њих, верујући да је у њима употребљен говор мржње, као и да су прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Председавајућа Комисији и генерална секретарка су у предлогу одлуке оцениле да није реч о говору мржње, будући да је то облик дискриминације који подразумева неоправдано прављење разлике због личног својства, те да у овом случају нема неоправданог прављена разлике и да ограничавање слободе говора у овом случају није нужно. Комисији је предложено да размотри да ли прекршене одредбе које се односе на етику и културу јавне речи, односно на недозвољен утицај политичких интереса издавача на уређивачку политику. Љиљана Смајловић је рекла да је ово добра прилика да се направи разлика између говора мржње и језика мржње који није правна категорија, односно није кривично дело. Невена Кривокапић је указала да се, када се сваки текст посматра појединачно чини да у некима од њих нема прекршаја Кодекса, сасвим се другачија слика стиче, када се погледају заједно. Стојан Марковић је истакао да је етика и култура јавне речи прекршена апсолутно у свим објављеним текстовима, али да мисли да је прекршена и тачка 5 Поглавља I, јер су изнете неосноване оптужбе и клевете. Рекао је да је тачно да политичар мора да буде спреман да истрпи критику, али да у овом случају није реч о критици Ђиласовог рада, него се против њега води кампања. „Идиот је вредносни суд и то спада у слободу говора, али ако се за неког каже да изазива хаос и руши власт, то су озбиљне оптужбе“, рекао је. Сличног мишљења био је и Драган Ђорђевић, који је рекао да није само у питању етика јавне речи, јер су изнете и тврдње да је, рецимо „сачувао независно и целовито Косово“, или да људи који тамо живе њему „могу да захвале што више неће живети у Србији“ и додао да је тиме прекршена тачка 8 Поглавља VI, која забрањује новинару да међу људе уноси неоправдан страх. Љиљана Смајловић је, међутим, указала да новинар има право да износи своје закључке и да не сме забранити да неко каже „залаже се са независно Косово“, уколико тај није тачно то сам изговорио. Златко Чобовић је нагласио да су овде, за њега, важне две чињенице. Прво, да је реч о медију који је раније неколико пута најављивао државне ударе у Србији и објављивао да је председница суседне државе порно глумица, што се све показало као нетачно, али је прошло без икаквих последица и реакције надлежних државних органа. Друго, да је у овом случају објављена серија текстова који се сви односе на Косово и Метохију, а „Информер“ је, при том, кренуо од једне тезе (да је Косово део Србије) и у то„укалупио све“, прећуткујући притом објашњење да ли и какву власт Србија има на Косову, који се елементи државног суверенитета, и да ли Србија има те елементе на Косову и Метохији, због чега “Информер” није објективно информисао јавност. Лист је, по његовом мишљењу, уз етику и културу јавне речи, прекршио и тачку 5 Поглавља I и тачке 1 и 3 из поглавља Новинарска пажња. Љиљана Смајловић је питала да ли је тачна или нетачна вест да је Косово део Србије и додала да је то ствар виђења и да о томе постоје различита мишљења. Чобовић је рекао да није реч о мишљењу и коментарисању, већ о кршењу Кодекса тиме што редакција износи своју тезу да је Косово део Србије, и онда се, на основу тога, “Информер” обрачунава са особама које ту тезу не подржавају и са чијим се политичким ставовима “Информер” не слаже, а то чини на начин који није у складу с Кодексом новинара Србије – називајући их. у текстовима и у коментарима на текстове, “опозиционом бандом”, “лажним ‘великим’ Србима”, “шиптарским лобистима”, “издајницима”, “страним плаћеницима” који “делују против сопствене земље” и “позивају на војни удар”, “багром”, “бандом”, “нељудима”… Вера Дидановић је указала на то ду неким од текстова није изнето мишљење, већ је то саопштено као чињеница, а да је проблем утолико већи што није реч о коментару, него о извештају који не дозвољава да новинар саопштава шта мисли о догађајима о којима извештава. Љиљана Смајловић је на ово одговорила да је тренд у савременом новинарству у свету, укључујући и највеће новинске агенције, да текстови садржи и контекст и анализу и процену и редослед збивања, те да није недопуштено анализирати нечију политику у тексту који се објављује на простору превиђеном за вести и извештаје, уместо само на простору предвиђеном за коментаре. Владо Мареш је рекао да много тога зависи од контекста, па у неком случају нешто може бити страшна увреда, а у другом не. Њему, навео је не смета употреба термина „домаћи издајник“, „страни плаћеник“ и сличне изанђале флоскуле. У спорним текстовима, по њему, проблем је „простачки, кочијашки језик, који се изговара са мржњом и жељом да изазове неке лоше реакције“. Истакао је да слобода говора може да дозволи и употребу „јачих термина“, али ако се неко, контунуирано, систематски, месецима, свакодневно „развлачи“, онда то указује на лошу намеру. Додао је да ово што је објављено њему није далеко од говора мржње, али да ће прихватити и уколико Комисија одлучи другачије. Ивана Стјеља је објаснила да је говор мржње облик дискриминације и да подразумева да се према неком понашамо неоправдано другачије због неког личног својства, рецимо, због његове политичке припадности. Такав случај ни нпр. био када би се припаднику неке политичке странке забранило да уђе на неки скуп. У случају о којем Комисија расправља нема неоправданог прављења разлике, а када би се то третирало као говор мржње не би смело ништа да се каже о политичком противнику. Вукашин Обрадовић је рекао да мисли да је прекршена смерница за тачку 2 Поглавља I, која забрањује новинарима да се отворено залажу за једну политичку странку или опцију. Чланови Комисије су потом повукли остале предлоге у вези са одредбама Кодекса о чијем кршењу би требало гласати, па је, Комисија једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Поглавља I и тачка 6 Поглавља ИВ и изрекла листу јавну опомену.
2. и 3. Комисија је о две жалбе Марија Спасића водила обједињену расправу, јер је њихов садржај био сличан, а и одговор редакције листа „Данас“ је био једниствен. Председавајућа и генерална секретарка су предложиле да Комисија одлучи да ни у једном случају нема прекршаја Кодекса. Будући да се подносилац жалбе жалио на прекршај одредби из поглавља Истинитост извештавања, нејасно је које су информације нетачене, као што из жалбе није било јасно ни које су информације прећутане и ком извору је новинар „слепо веровао“. Уз то, лист је објавио деманти чији је садржај идентичан жалби Савету. Чланови Комисије сагласили су се са овим предлогом. Љиљана Смајловић је, међутим, истакла да је мало разочарана тиме што „Данас“ није ни покушао да испита наводе из Спасићевог демантија (који није имао обавезу да објави) и да објави шта је открио у неком другом свом тексту, јер је то начин на који озбиљна редакција треба да поступи. Вера Дидановић је рекла да би и она волела да види да такав текст, али да то ни на који начин не би утицало на поднете жалбе, а самим тим и на одлуке Комисије. Чланови Комисије су потом, у два одвојена гласања, једногласно одлучили да „Данас“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајућа
Ивана Стјеља