Записник са седамдесет четврте седнице Комисије за жалбе одржане 22.2.2018.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 75
22.2.2018.
Ниш
ЗАПИСНИК
Са 74. седнице Комисије за жалбе, одржане 22.2.2018. године, са почетком у 12 сати у Градској кући у Нишу
Присутни сви чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић-Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Љиљана Смајловић и Невена Кривокапић.
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, грађани Ниша (евидентирани на списку присутних)
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Удружења медија и медијских радника на текст објављен на порталу „Ozonpress.rs“
2. Разматрање жалбе Удружења љубитеља реке Саве „Зелени рај“ на текст објављен на порталу „Еспресо“
3. Разматрање жалбе Жељка Веселиновића на текст објављен у дневном листу „Ало“
4. Разматрање жалбе Владана Влајковића на текстове објављење у листу „Палеж“
1. Удружење медија и медијских радника поднело је, уз сагласност оца бебе која се помиње у тексту, жалбу, наводећи да је у спорном тексту, између осталог, изнет низ неистина, нетачних информација и увреда које се односе на тек рођено дете, породицу детета и више јавних личности. Подносилац жалбе је сматрао и да су објављивањем непотписаних фотографија, без сагласности аутора прекршене и одредбе Кодекса које се односе на поштовање ауторства. Из расправе и одлучивања о овој жалби био је изузет Стојан Марковић, власник портала ОзонПрес. У току расправе, Владо Мареш је рекао да ће он гласати да Кодекс није прекршен ни у једној тачки, јер је подношење овакве жалбе, која је политички памфлет, чист безобразлук. Реч је о сукобу који у Чачку постоји дуже време и у који се упорно увлачи и Савет за штампу, због чега, по његовом мишљењу, жалбу није требало ни прихватати. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да Комисија не треба да се опредељује према томе какав је онај ко је поднео жалбу или какав је онај ко је писао, већ према томе какав је текст. По њеном мишљењу, Кодекс новинара обавезује да поштује приватност, достојанство и интергитет људи о којима пише, а у овом случају није поштовано достојанство и интегритет тек рођеног детета. Није проблем што је дете рођено у затвору, већ што је дете у том тексту постало део неког проблема, што не би смело да се деси. Са њом се сагласила Тамара Скроза, која је нагласила да се често истиче да јавне личности и државни функционери имају сужено право на приватност, али да ово није таква ситуација. Како је рекла, нечији порођај је апсолутни домен приватности у који никако не би смело да се улази, нити постоји било какав јавни интерес да се тако нешто објави. Невена Кривокапић је такође рекла да не постоји јавни интерес да се објави информација о томе да се бивша одборница породила на издржавању затворске казне, а да ће, имајући у виду дигитално окружење у којем живомо, сви знати да је то дете рођено у затвору и оно ће морати да одраста са тим. Златко Чобовић је оценио да су, сем тога о чему је Невена говорила, све друге чињенице на страни медија који је објавио текст. Он је нагласио да се две трећине жалбе уопште не односи на текст, него садржи увредљиве квалификације на рачун власника медија и додао да је текст бесмислен ако се посматра ван контекста, односно изоловано од претходна два текста, те да поносилац жалбе манипулише тиме. Чобовић је рекао и да заштиту ауторких права може да тражи само аутор или носилац ауторских права, па тако подносилац жалбе нема право да се жали по том основу. По мишљењу Петра Јеремића, у тексту ничим другим није прекшен Кодекс сем помињањем детета, које није криво што су му родитељи криминалци. Све остало није уопште проблематично, јер мајка јесте правоснажно осуђена и у затвору, отац је такође осуђен и ићи ће у затвор, тако да њихова права ничим нису повређена. По завршетку расправе, чланови Комисије су гласали о свакој тачки Кодекса која је наведена у жалби појединачно. Са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучено је да је прекршена тачка 4 Одељка VII, док није било одлуке да ли је прекршена и тачка 1 из истог одељка, пошто је „за“ гласало шест чланова Комисије, три су била „против“, а један „уздржан“. Одлуке није било ни у вези са тачкама 1, 3 и 5 Одељка I, јер је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласао један члан Комисије, „против“ је било шест, а „уздржана“ три члана. Комисија је једногласно одлучила да нису прекршене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације и поштовање ауторства.
2. Представник Удружења љубитеља реке Саве „Зелени рај“ Војислав Мандић поднео је жалбу Савету за штампу, наводећи да портал Еспресо већ дуже време води кампању против власника објеката на обали Саве, те да текст на који се жале представаља пример говора мржње и да садржи низ непроверених и неистинитих тврдњи како би се узнемирила јавност. Златко Чобовић је, у току расправе, указао да је неспорна чињеница да ниједан објекат на обали Савенема грађевинску дозволу, као и да је неспорно да постоји јавни интерес да се о томе пише, како би се проблем решио. Подносилац жалбе је, како је објаснио, навео да власници објеката имају решење за коришћење приобаља, али је чињеница да немају дозволе за градњу. Такође, како је рекао, навели су да немају септичке јаме, него да отпадне воде испуштају у реку, као да то не загађује воду. Због тога, по њему, Еспресо није прекршио Кодекс новинара. Сличног мишљења била је и Тамара Скроза, истакавши да је реч о веома познатом случају који се већ дуго не решава, те да су многи медији о томе писали и да постоји обиман материјал који доказује и ово што је објавио Еспресо, због чега, како је рекла, није прекршена истинитост извештавања. Њихов текст је само кап у мору материјала на ову тему угрожавања свих грађана Београда, о чему мора да се пише. Додала је и да је спорно да ли је Удружење „Зелени рај“ уопште имало основ да се жали с обзиром да нигде у тексту није поменуто. Да Кодекс није прекршен оценила је и Ивана Стјеља, која је истакла да је несумњив јавни интерес да се пише о заштити животне средине. Љиљана Смајловић била је, међутим, другачијег мишљења, указујући на то да у овом случају није реч о томе ко је за заштиту животне средине, а ко нелегално гради, него на који начин је портал известио о томе. О екологији, рекла је, свакако треба писати, али не на овај начин – преузимањем материјла са друштвене мреже, без икакве провере и консултовања више извора, чиме је прекршен Кодекс. Петар Јеремић је изнео сличан став, истакао је да нема доказа да је објављени видео аутентичан, нити да заиста постоје септичке јаме које су повод за текст. По окончању расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да није прекршена тачка 4 Одељка I Кодекса, док је једногласно одлучено да није прекршена тачка 5 истог одељка.
3. Жељко Веселиновић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што је Ало објавио личне податке, тачније адресе, неколико кандидата за одборнике Скупштине Београда међу којима и његову, као и због тога што га је лист назвао расистом на основу једног његовог твита о Ромима, за који је навео да је извучен из контекста. Љиљана Смајловић је рекла да је Кодекс прекршен и у делу који се односи на поштовање приватности, али и у делу истинитост извештавања због тога што је назван расистом. Тамара Скроза је истакла да је право на приватност свакако порвређено, али да ће бити уздржана кад је реч о другој повреди Кодека на коју се Веселиновић жалио. Оценила је да је израз расиста прејак, али и да је твит, као и објашњење које је дао у вези са тим проблематично, те да би он, као јавна личност, морао да води рачуна о томе шта пише. На ово што је написао о Ромима је, по њој, требало указати, иако је таблоид употребио прејак израз. Петар Јеремић је рекао да је Веселиновић неосновано оптужен уколико је тачно да је твит извучен из контекста, што Комисија не може да провери, али да је, знајући праксу таблоида склон да му поверује. Невена Кривокапић је рекла да је жалилац навео да не може да предочи твитове који су претходили овом којим се Ало бави, јер твитер „скида“ све реко 3000 твитова. Постоји, међутим, објаснила је, могућност да се дође и до ранијих твитова и она је успела да пронађе твит који је објавио непосредно пре спорног, а који нема никакве везе са твитом о Ромима Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 Одељка VII о поштовању приватности. Одлуку да је прекршена и тачка 5 Одељка I Комисија није успела да усагласи јер је „за“ гласало шест чланова Комисије, док је пет било „уздржано“, па није било потребне већине од осам гласова.
4. Адвокат Владана Влајковића поднео је жалбу због више текстова објављених у истом броју листа, којима се, како је наведено, нарушава његов углед и повређује част изношењем неистинитих, непотпуних и увредљивих инфомација. Чланови Комисије су у краћој расправи закључили да су прекршене све одредбе на које је подносилац жалбе указао. Тамара Скроза је навела да се први пут сусреће са тим да и сам аутор текста признаје да је извор информације непроверен. Непроверени извори су, нажалост, чести, али се аутори текстова бар потруде да то делује релевантно, док у овом случају чак ни тога нема. Она је додала и да је потпуно несхватљиво да се Влајковић у спорним текстовима чак не назива ни правим именом и презименом, него само погрдним надимцима. Комисија је, потом, једногласно одлучила да листу изрекне јавну опомену.
Седница је завршена у 13.40 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Владо Мареш