Записник са седамдесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 31.5.2018.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 78
31.5.2018.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 77. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.5.2018. године, са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић-Поповић, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Ивана Стјеља, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић и Невена Кривокапић.

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Саше Пауновића на текст објављен на порталу „Параћин онлајн“
2. Разматрање жалбе Александра Милојковића на текст објављен на порталу „Параћин онлајн“
3. Разматрање жалбе Одсека за информисање општине Параћин због необјављивања одговора на порталу „Пинк.рс“
4. Разматрање друге жалбе Одсека за информисање општине Параћин због необјављивања одговора на порталу „Пинк.рс“
5. Разматрање жалбе Томислава Шалетића на текст објављен на порталу „Параћин онлајн“
6. Разматрање жалбе Одсека за информисање општине Параћин због необјављивања одговора на порталу „Србија данас“
7. Разматрање жалбе Немање Рујовића на текст објављен у „Београдском гласу“
8. Разматрање жалбе Одредба извиђача „Санџак“ на текст објављен у дневном листу „Ало“
9. Разматрање жалбе Томислава Шалетића на текст објављен на порталу „Србија данас“
10. Разматрање жалбе Хајрудина Шерифовића на текстове објављене у листу „Палеж“
11. Разматрање жалбе Министарства културе и инфомисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
12. Разматрање жалбе Александре Поповић на текст објављен на порталу „Телеграф.рс“
13. Разматрање жалбе Тамаре Скроза на текст објављен у дневном листу „Ало“

Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је жалба портала „ГМИнфо“ на „Таковске новине“ повучена са дневног реда седнице, након што је подносилац жалбе понудио да се жалба реши договором.

1. Саша Пауновић, председник Општине Параћин поднео је жалбу Савету за штампу верујући да је спорим текстом о томе како је, наводно, штитио директоре школа оптужене за корупцију, прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања Независност од притиска, Одговорност новинара и Новинарску пажњу. У току расправе, Златко Чобовић је најпре указао да о жалби свакако треба расправљати упркос томе што „Параћин онлајн“ није регистрован медиј, што се истиче и у одговору на жалбу, јер је очигледно да је реч о медију који ради, објављује текстове и има обавезу да поштује одредбе Кодекса новинара. Комисија, ипак, по његовом мишљењу, не може да се изјашњава о томе да ли постоји економски интерес издавача или аутора текста који би утицао на уређивачку политику (што је такође наведено у жалби), јер Савет не може да утврди ко је власник, ако медиј није уписан у Регистар. Рекао је и да нема дилему да је Кодекс прекршен, додао је да се 99 одсто текстова на том порталу бави наводним аферама Саше Пауновића и да је очигледно реч о политичком обрачуну који се прикрива наводним инфомисањем јавности. Сличан став имао је и Петар Јеремић, који је истакао да у тексту нема никаквих доказа за изнете тврдње, да наслов не одговара суштини текста и уопште, да нису испоштоване ни елементарне професионалне норме. Остали чланови Комисије су се сагласили са овим оценама, као и са ставом да Кодекс није прекршен у делу који се односи на кршење претпоставке невиности, јер нису наведне оптужбе за конкретно кривично дело. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 Одељка I, као и тачке 1, 2 и 3 Одељка V, али не и одредбе које односе на корупцију и сукоб интереса и кршење претпоставке невиности.

2. Александар Милојковић, директор Дирекције за изградњу Параћина обратио се Савету за штампу због текста у којем се тврди да је у поступку јавних набавки „наместио куму“ посао од 12, 5 милиона, чиме су прекршене бројне одредбе Кодекса из више поглавља. У току расправе, чланови Комисије су указали да, као и у случају претходне жалбе, портал „Параћин онлајн“ заснива своје тврдње искјучиво на анонимним изворима, које ничим не поткрепљује, те да не пружа прилику „другој страни“ да одговори на оптужбе. Љиљана Смајловић је истакла да је добра пракса у новинарству да, када се новинар позива на анонимни извор, тај извор читаоцима некако опише, да се објасни из којих кругова долази, јер се тиме читаоцу даје аргумент за оцену да је тај извор у прилици да зна то о чему говори. Тога у овом тексту нема, а, по њеном мишљењу, прекршена је и претпоставка невиности јер је Милојковић оптужен за конктетно дело – намештање тендера. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене све одредбе на које се подосилац жалбе жалио, осим оних које се тичу евентуалног сукоба интереса људи који воде портал.

3. 4. Одсек за информисање поднео је две жалбе због тога што портал „Пинк.рс“ није објавио одговоре које су доставили на два текста.Комисија је водила обједињену, краћу расправу о овим жалбама и једногласно одлучила да је у оба случаја прекршена тачка 6 Поглавља IV Кодекса новинара.

5. i 9. Комисија је водила обједињену расправу и о жалбама Томислава Шалетића на текстове објављене на порталима „Параћин онлајн“ и „Србија данас“, будући да је реч о идентичном тексту који је „Параћинонлине“ преузео са портала „Србија данас“. Стојан Марковић и Петар Јеремић су оценили да „Србија данас“ није прекршила Кодекс, јер је накнадно омогућила Шалетићу да одговори на сва спорна питања у вези са тим да ли је на тендеру доделио посао фирми у којој је директор, а да се испоставило да је, упркос тврдњама изнетим у жалби, он заиста и даље директор тог предузећа. „Параћин онлајн“ је, с друге стране, по њиховом мишљењу, прекршио одредбе које се односе на новинарску пажњу, јер ништа није проверио, нити је накнадно објавио текстове који разјашњавају неке спорне детаље. Владо Мареш је, ипак, сматрао да су оба портала одрадила посао у корист његових политичких противника, само је „Србија данас“ то урадила перфидније. Комисија је, по окончању расправе, са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Србија данас“ није прекршила Кодекс, док је једногласно донела одлуку да је „Параћин онлине“ прекршио тачке 1, 2 и 3 Поглавља V.

6. Одсек за информисање Општине Параћин поднео је жалбу због необјављивања одговора на текст. Одговор је, ипак, објављен 23. маја, више од месец дана него што је достављен. Петар Јеремић је рекао да је добро што је одговор објављен, да је добра пракса да медији на тај начин исправљају евентуалне грешке, те да ће зато гласати да Кодекс није прекршен, иако је „Србија данас“ морала брже да реагује. Тамара Скроза је, међутим, рекла да она управо због тог великог закашњења не може да гласа да Кодекс није прекршен, јер деманти није, у складу са Кодексом, благовремено објављен, али да ће, пошто је ипак објављен, бити уздржана приликом гласања. „За“ одлуку да Кодекс није прекршен, по окончању дискусије, гласало је седам чланова Комисије, „против“ је био један, а три „уздржана“, па није било потребне већине за одлуку.

7. Немања Рујевић поднео је жалбу Савету због тога што је „Београдски глас“ без тражења сагласности, пренео његов текст са портала DW. Главни уредник „Београдског гласа“ је, након што му је достављена жалба, текст уклонио, али Рујевић није био тиме задовољан. Петар Јеремић је рекао да је похвално што је текст уклоњен, али да ипак сматра да је Кодекс прекршен јер у њему изричито пише да се текстови и фотографије не могу објављивати без навођења извора и тражења сагласности од аутора. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да је њој одговор уредника „Београдског гласа“ прихватљив, да је он уклањањем текста признао грешку, да свакако није хтео да сакрије ко је аутор јер је уз текст објавио његову фотографију, а да је текст преузео јер дели мишљење које је у њему изнето и без икакве лоше намере. Златко Чобовић је навео да је текст објављен супротно одредбама Закона о ауторским и сродним правима, на који упућује и Кодекс. Најпре, текст није потписан именом аутора, нити је наведено одакле је преузет, већ је објављена само фотографија новинара и лого медија. Додао је да он, као судски вештак за ауторска права не може да се бави тиме какву је намеру имао уредник, нити је то битно,већ да мора да закључи да Закон није поштован: аутору није дато право, које по Закону има, да сам одлучи где ће и како бити објавављено његово ауторско дело. Затим, преузимање ауторског текста није дозвољено без сагласности аутора, док је преузимање кратких делова текста без  сагласности аутора дозвољено само за некомерцијално коришћење, што овде није случај. Такође, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, а у оквиру извештавања јавности, дозвољено је преузимање дела ако се то дело – текст појављује као саставни део текућег догађаја о којем се јавност извештава, и то само у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају. Без дозволе аутора и плаћања накнаде дозвољено је преузимање кратких извода или сажетака из новинских чланака у прегледима штампе, а у овом случају преузет је цео текст и није реч о прегледу штампе. Дозвољено је слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја,  а у овом случају  није реч о дневној информацији, ни  о извештавању с неког дневног догађаја, нити је преузети текст извештај већ коментаторски текст. Навео је и да је уредник показао незнање тврдњом да има право да преузме текст без дозволе аутора, а незнање не ослобађа од одговорности. Љиљана Смајловић је рекла да уредници често не знају правила, посебно кад је реч о онлајн медијима и да их треба едуковати, али је питање да ли је овде прекршај толико велики да треба одлучивати по Закону. Невена Кривокапић се сагласила да је реч о неразумевању интеренета и несналажењу уредника, који не познаје довољно дигитално окружење. Мисли да није имао лошу намеру, признао је грешку и уклонио текст. Она је додала да и DW нема на свом сајту истакнута правила за преузимање садржаја, што би свакако требало да уреди да би се избегли слични неспоразуми. Владо Мареш је рекао да у поступку уредника „Београдског гласа“ не види ништа лоше, да је преузимање израз поштовања према аутору и да треба бити веома опрезан са применом закона на овакве случајеве. Петар Јеремић је, међутим, подсетио да је и Кодекс  јасан да се мора тражити дозвола аутора, те да је против тога да Комисија тумачи нешто што је прецизно написано. Након дискусије, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је шест чланова Комисије, два су била „против“,а три „уздржана“, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.

8. Адвокатице Одреда извиђача “Санџак” поднеле су жалбу сматрајући да је објављивањем фотографија деце откивен њихов идентитет, чиме ми је нарушена приватност, док су самим текстом прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу. Како се истиче у жалби, аутор текста покушава да прикаже да су деца, чланови Одреда извиђача учестовала у неком војном кампу у Турској, у који их је послала Странка демократске акције, а где су обучавана за руковање ватреним оружјем и минобацачима. Чланови Комисије су обавештени и да је лист објавио одговор на текст, али да подносилац жалбе тиме није задовољан. Петар Јеремић је рекао да сматра да објављивање одговора ништа не мења, тим пре што и није објављен у складу са прописаним правилима, а сличног мишљења били су и остали чланови Комисије. После краће расправе, једногласно је одлучено да су прекршене све одредбе на које се подносилац жалбе жалио.

10. Адвокат Хајрудина Шерифовића поднео је жалбу Савету за штампу јер су објављени текстови увредљиви и тенденциозни, а њима се подносилац жалбе омаловажава на националној и верској основи. Комисија је могла само да констатује да, нажалост, „Палеж“ наставља са праксом неистинитог и неетичког извештавања, чији је једини циљ вређање и омаловажавање људи о којима пише и да једногласно одлучи да су прекршене све одредбе Кодекса на које је подносилац жалбе указао.

11. Министарство културе и информисања Републике Србије поднело је жалбу верујући да је лист, објављивањем нетачне информације да је министар Вукосављевић финансира филм који Србе представља као масовне убице,угрозио објективно и професионално информисање, ширио непотпуне информација, изнео неосноване оптужбе и узнемирио јавност. Тамара Скроза је рекла да се радује што се Министарство жалило на неки текст у „Српском телеграфу“ и да би волела да реагује и у неким случајевима који се не тичу њих директно. Већина чланова Комисије сматрала је да је лист нетачно интерпретирао одговор Министарства и објавио у основи нетачну информацију. Владо Мареш је рекао да он ипак има дилему да ли је Кодекс прекршен, односно да је ближи томе да није, иако је питање – како сте могли да дате паре антисрпском филму неприхватљиво, јер се на то не може ни одговорити и у том делу је Кодекс прекршен. Комисија је, после расправе, са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 4 Поглавља I и тачке 1,2 и 3 Поглавља V.

12. Александра Поповић се Савету обратила након што је „Телеграф.рс“ објавио детаље о самоубуству њеног оца, укључујући и личне податке, попут адресе. Вера Диданивић је истакла да је добро да се неко жалио на овакав текст, пошто медији стално на неприхватљив начин извештавају о таквим трагедијама, док је Тамара Скроза рекла да је недопустиво објављивање адресе на којој живи породица, личних података настрадалог, али и спекулација о разлозима самоубиства, те да текст представља „школски пример“ кршења тачке која се односи на обавезу поштовања достојанства жртава. Невена Кривокапић је такође рекла да се лични подаци ни у ком случају не смеју објавјивати док је овде објављена чак и мапа на којој је означена зграда у којој породица живи. Љиљана Смајловић је, међутим, оценила да не мисли да је Кодекс прекршен, да је текст коректан, да постоји јавни интерес да се то објави и да је проблем само у томе што је самоубиство велики табу. Стојан Марковић је такође рекао да и њему текст делује коректно и да не види због чега би породица била таргетитана зато што је објављено да се човек убио. Након тога, Комисија је са осам гласова „за“, једним „против“ и два „уздржана“ одлучила да су прекршене тачка 5 Поглавља IV и тачка 1 Поглавља VII.

13. Чланица Комисије Тамара Скроза поднела је жалбу верујући да су експлицитним описом наводног злостављања детета прекршене су одредбе Кодекса које се односе на забрану коришћењанепримерених, узнемиравајућих, порнографских и других садржаја који могу имати штетан утицај на децу, као и на обавезу поштовања права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група, као и одредбе о заштити приватности. Скроза је била изузета из расправе и одлучивања о овој жалби. Комисија је, након краће расправе, одлучила да су прекршене све одредбе које су наведене у жалби и да би Савет убудуће морао да на овако драстичне повреде Кодекса реагује одмах саопштењима за јавност или на сличан начин.

Седница је завршена у 19.45 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић       

Председавајући
Владо Мареш