Записник са шеснаесте седнице Комисије за жалбе одржане 4.4.2013
ЗАПИСНИК
Са шеснаесте седнице Комисије за жалбе одржане 4.4.2013. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.
Присустнии чланови Комисије: Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Божо Прелевић, Филип Шварм и Предраг Аздејковић
Одсутни чланови Комисије: Славиша Лекић, Зоран Ивошевић и Небојша Спаић
Остали присутни: Душан Стојковић, адвокат који заступа „Ringier axel springer“.
Дневни ред:
- Разматрање жалбе Центра за права детета на фотографије и текстове објављене у дневном листу „Блиц“
- Разматрање жалбе Синише Спасојевића на текст објављен у листу „ББ Глас“
- Разно
1. На почетку седнице генерална секретарка је, упознајући чланове Комисије за жалбом Центра за права детета која се односи на текстове и фотографије објављене у „Блицу“ од 19. до 21.3.2013. године, посебно указала да је адвокат затражио да Комисија одбаци жалбу јер не испуњава услове које прописује Пословник о раду Комсије за жалбе. Генерална секретарка је објаснила да она није одбацила жалбу руководећи се досадашњом праксом Комисије да прихвата жалбе невладиних организација, када их оне подносе у име оштећене групе људи. У овом случају реч је о деци, а како је жалбу поднела организација која је регистрована управо за заштиту права деце, подосилац жалбе је, по мишљењу секретарке, надлежан да то уради.
Центар за права детета је као правно лице имао обавезу да у жалби наведе матични број, што није урадио, али је генерална секретарка тај податак утврдила увидом у регистар Агенције за привредне регисте, због чега од подносиоца жалбе није затражено да накнадно допуни жалбу овим податком.
Она је такође истакла и да је реч о случају који је изазвао велику пажну јавности и доста реаговања, а и посебно је занимљив са становишта професионлане етике, те би и због тога било добро да Комисија, без обзира на коначну одлуку, о овоме разговара.
Божо Прелевић је подсетио да је Комисија о оваквим случајевима расправљала на почетку свог мандата, јер је процењено да би у вези са тим могло да буде дилема, и да је тада одлучено да ће Комисија разматрати жалбе које доставе невладине организације у име група чијом се заштитом баве. Он је додао да је у овом случају практично свако могао да поднесе жалбу уколико је та особа, или њено дете било узнемирено објављеном фотографијом.
Председавајућа Тамара Скрозза је истакла да је нема никакву дилему да је у овом случају прекршен Кодекс новинара, па „чак и норме елементарне пристојности“. Она је истакла да се медији када крше Кодекс углавном позивају на то да постоји јавни интерес да се нешто објави, што је урадила и редакција „Блица“, али да у овом случају није реч о извештавању које је у јавном интересу и да није било потребе за објављивањем фотографије мртвог дечака. Оваква одлука редакције „Блица“ била би оправдана само да су претходно исцпљене све друге мере и могућности да се јавност извести о догађају, а по њој, није искоришћена ниједна од могућих мера, већ се „Блиц“ одлучио за нешто што је „профитирање“ на мртвом детету.
Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да не може да подржи став да је Кодекс прекршен, јер јој се чини убедљивим објашњење „Блица“. „Фотографија је веома убедљив аргумент. Не могу да говорим о мотивима уредништва, али у оваквим случајевима фотографија мора да шокира да би се нешто доказало. Осим тога, мислим да није наважно ни то што је породица дала сагласност за објављивање фотографија“, рекла је Смајловићева. Она је додала да је њој са етичког становишта од фотографије много спорнији наслов „Пијани дечак од 14 година убио Ервина Билицког“, али да то није предмет жалбе.
Петар Јеремић је нагласио да жалба није довољно добро и прецизно написана, али да то није разлог да Комисија не разматра све што је спорно, а односи се на објављене садржаје. „По мени, прекршено је пет тачака Кодекса из одељака о одговорности новинара и новинарској пажњи, као и о односу новинара према изворима информација“, навео је Јеремић и прецизирао да сматра да су прекршене одредбе по којима је новинару забрањено да користи непримерене, узнемиравајуће и друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу, да је новинар обевезан да штити права и достојанство деце, жртава злочина и других угрожених група, као и да је дужан да поштује правило претпоставке невиности. По њему, „Блиц“ је прекршио и одредбе по којима новинар не сме слепо да верује извору информација, уз сво уважавање за бол породице настрадалог дечака, као и да не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања, што је, веровато, случај са родитељима настрадалог дечака.
Филип Шварм је оценио да није било разлога да се јавност шокира на овакав начин, да би се, наводно, показало да државни органи не раде свој посао. „Шта овако језива фотографија која шокира у ствари доказује – да је дечак претучен, што ни полиција није демантовала. Неко је већ ухапшен и истрага траје, па мислим да у овој фази нема никаквог разлога да се фотографија објављује, нарочито не на насловној страни и без икаквог упозорења“, рекао је. Шварм је додао да би то можда било оправдано након озбиљнијег истраживања, које би обавезно подразумевало и разговоре са људима из полиције и других надлежних органа (чега у овом тексту нема), а које би показало да има потребе да се фотографијом подржи теза да органи не раде добро. А колики је стварно био јавни интерес да се ово објави, по њему најбоље показује то што је, након објављивања спорне фотпографије, та тема потпуно нестала из новина.
Божа Прелевић је такође оценио да објављена фотографија „није догађај“,нити доказује да је дечак претучен на смрт што је био мотив уредништва „Блица“. „Шок некада има ефекта и оправдано је објавити тако нешто да би се документовао догађај, али овде нема догађаја, за разлику од фотографије из Вијетнамског рата на коју се у коментару позива уредник ‘Блица’“, рекао је Прелевић и додао да сматра да је Кодекс прекршен и насловима.
Александар Ђивуљскиј је навео да је објављену фотографију свако дете могло да види и да сматра да је потпуно неприхватљиво на насловној страни пласирати нешто тако шокантно некоме ко је потпуно неприпремњен на то. „Мислим да је само то што је таква фотографија објављена на насловној страни, довољно да гласамо да је прекршен Кодекс“, рекао је он.
Да је Кодекс прекршен сматрали су и Предраг Аздејковић и Стојан Марковић, који је навео и да не мисли да је „Блиц“ тиме хтео да повећа тираж, као и да има ситуација када фотографија мора да шокира, али да у овом случају то није било оправдано.
Изјашњавајући се потом, на основу предлога Петра Јеремића, о томе које су одредбе Кодекса прекршене, чланови Комисије су са седам гласова „за“ одлучили да је „Блиц“ прекршио ставове 3, 4. и 5. одељка III, као и став 2. одељка IV, али не и став 7. одељка В, који налаже да новинар не сме да злоупотреби осећања других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања. „Против“ одлуке Комисије гласала је Љиљана Смајловић.
2. Чланови Комисије упознати су са жалбом члана Општинског већа Бајине Баште на текст објављен у локалном недељнику. Он је тврдио да је у тексту изнето више неистина, међу њима и та да је рекао да ће укинути новине у којима је текст објављен, затим да локална власт тим новинама ускраћује било какву помоћ, тврдећи да је нису ни тражили, као и то да се „противзаконито и трајно навалио на леђа грађана“ запосливши се у локалном јавном предузећу. Он је Комисији доставио потврду да је незапослен, као и потврду секретара Општинског већа да „ББ Глас“ никада није тражио финансијку помоћ општине. Редакција је, међутим, навела да је све што је објављено истинито, позивајући се на анонимне изворе у општинској управи, достављајући допис којим општини нуде сарадњу и потврдом да је члан Општинског већа Синиша Спасојевић два пута у последњих годину дана био ангажован по уговору о делу.
У току расправе о жалби, Петар Јеремић је рекао да је увидом у документацију УНС-а утврђено да ни један од новинара „ББ Гласа“ није члан тог удружења, те да је нејасно зашто су то навели у одговору на жалбу. Остали чланови су сматрали да и овај чин треба сматрати неетичним, као и понуду тог листа општинској управи да им за 12.000 динара уступе страну у сваком броју на којој би се објављивале информације које припремају општински чиновници.
Кад је реч о самој жалби, Комисија је оценила да не може да да се бави позадином „сукоба“ између локалног партијског финкционера и редакције, у коме он њих оптужује за вођење кампање против њега, а они њега за политичке притиске на независност медија, јер то није у њеној надлежности. Комисија је одлучивала искључиво о томе да ли је спорним текстом прекршен Кодекс и једногласно закључила да јесте, јер ни једна од оспорених тврдњи изнетих у тексту није ничим доказана.
Због тога што је реч о медију који није прихватио надлежност Савета за штампу, Комисија за жалбе није донела одлуку већ јавну опомену, без обавезе медија да је објави.
Седница је завршена у 19.40 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Тамара Скрозза