Записник са шездесет четврте седнице Комисије за жалбе одржане 27.4.2017.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 65
27.4.2017.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 64. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.4.2017. године, са почетком у 17 сати, на Факултету политичких наука
Присутни сви чланови Комисије: Владимир Радомировић, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља, Невена Кривокапић, Вера Дидановић и Драган Ђорђевић.
Остали присутни: студенти прве године Факултета политичких наука, др Јелена Сурчулија Милојевић и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Марка Живковића на текст објављен у дневном листу „Информер“
2. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Информер“
3. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
4. Разматрање жалбе портала „Пиштаљка“ на текст објављен у дневном листу „Политика“
1. Марко Живковић поднео је жалбу Савету за штампу да су прекршене тачке 1, 2 и 5 Одељка Истинитост извештавања текстом, у оквиру којег је објављена његова фотографија са протеста, а у којем се, између осталог, твди да је он носио транспарент – потерницу са ликом Маје Гојковић, те да су га томе „научили тата и његови НАТО/Сорош налогодавци“. У току расправе, Тамара Скроза је рекла да је Кодекс несумњиво прекршен и то не само одредбе које је навео подносилац жалбе, већ и оне које се односе на забрану дискриминације, у овом случају на основу политичког или идеолошког неслагања власника листа са учесницима протеста. Прекршена је и одредба која прописује обавезу поштовања етике и културе јавне речи, пошто су у тексту употребљене квалификације које нису у складу са стандардима нормалне јавне комуникације. Она је истакла да је текст пример „необјективног и неистинитог извештавања“. Истог мишљења био је и Златко Чобовић, који је извештавање „Информера“ оценио као крајње непрофесионално и тенденциозно, док је Ивана Стјеља указала да се оваквим извештавањем намерно обесмишљавању протести. Владимир Радомировић је нагласио да за оптужбе о НАТО/Сорош налогодавцима протеста не постоје у тексту никакви докази, а да би такве озбиљне оптужбе морале бити поткрепљене озбиљниим доказима о томе да они плаћају демонстранте. Да је реч о изношењу неоснованих оптужби и клевета сматрао је и Петар Јеремић. Невена Кривокапић је навела да је слобода окупљања једно од основних људских права, а да се то право подносиоцу жалбе оспорава само зато што је нечији син. Фотографија не показује да он држи транспарент, како пише у тексту, нити је он уопште на другој слици испод које пише да се „поносно сликао поред тог транспарента“, чиме су читаоци намерно доведени у заблуду. Она је указала и на то да је Кодекс прекршен и објављивањем увредљивих коментара читалаца. „Информер“ иначе, како је објаснила, ради премодерацију, што се види и из тога што постоје правила за коментарисање. Међутим, лист овога пута није поштовао ни властита правила, по којима не објављују коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Информеру“ изрекне јавну опомену због кршења Кодекса новинара.
2. Предраг Аздејковић, председник Геј лезбејског инфо центра поднео је жалбу Савету за штампу, сматрајући да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања и Одговорност новинара, пре свега преношењем дискриминаторних изјава које се односе на ЛГБТ популацију. У расправи о жалби, Тамара Скроза је рекла да су несумњиво прекршене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације на основу сексуалне оријентациије, али и одредба која говори да је прећуткивање информација које могу битно да утичу на ставове читалаца исто што и намерно изношење лажи. У овом случају, реч је о томе да је Образовни пакет, о којем је у тексту реч, намењен наставницима, а није уџбеник, што из текста није јасно. Ивана Стјеља је рекла да је највећи проблем са пакетом о којем је било доста полемика у јавности то што га је израдила само једна невладина организација, и што је у његову припрему требало да буде укључено много више организација и државних институција, а то се у тексту уопште не помиње, већ је он заснован само на деловима пакета који се односе на хомосексуалност, што се представља као промовисање ЛГБТ идеологије. Владо Мареш је истакао да је Србија веома хомофобично друштво и да у нашем новинарству постоји ружна навика да се овакве „згоде“ користе да се сами новинари изјасне о томе како су против ЛГБТ популације и шта они мисле о свему томе, па је и овај текст написан у том маниру. Владимир Радомировић је рекао да је, ипак, у односу на већуну текстова које „Информер“ објављује, овај текст професионално урађен, садржи ставове више саговорника који износе различита мишљења. Због тога ће, како је рекао, гласати да Кодекс није прекршен како би охрабрио „Информер“ да настави да боље извештава. По завршетку расправе, Комисија је са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да листу изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.
3. Предраг Аздејковић је жалбу сличне садржине поднео и због текста објављеног у „Српском телеграфу“. Владо Мареш је, у расправи, навео да је у тексту катастрофалан поднаслов – да се оваквом, наводном промоцијом хомосексуалности уништава породица и изазива бела куга, као и да је проблематично и то што се чланице Лабиса дисквалификују као неподобне за писање упутства. Рекао је да и у овом, као и у претходном тексту, новинар има потребу да се и сам изјасни о томе, мада је, додао је, похвално што је цитиран и министар просвете који је навео да такви образовни пакети постоје свуда у Европи. Драган Ђорђевић је рекао да сматра да је овај текст гори од претходног, јер новинар, не само да осећа потребу да читаоце упозна и са својим ставовима на ову тему, већ одмах у уводу текста наводи да је реч о нечему ненормалном и неприродном. Такође, за саговорнике бира људе који су добро познати по својим хомофобичним ставовима, а позвани су да би потврдили тезе новинара. Невена Кривокапић је указала и на то да из текста није јасно о чему је тачно реч, стиче се утисак да је реч о уџбенику, иако је упутство намењено наставницима, а из целог документа који има око 800 страна је извучено нешто што је вероватно садржаја две, три стране и то представљено као кључно, из чега је јасна лоша намера аутора текста. Тамара Скроза је подсетила и на то да Комисија одлучује о кршењу Кодекса новинара, те да је редакција „Српског телеграфа“, позивајући се у одговору на жалбу на Закон о забрани дискриминације, у суштини „промашила тему“. Затим је Комисија једногласно одлучила да „Српском телеграфу“ изрекне јавну опомену због кршења Кодекса.
4. Главни и одговорни уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић поднео је жалбу због нетачно објављене информације у вези са радом тог портала, као и због одбијања редакције да објави исправку те информације у онлајн издању, односно због неодговарајућег објављивања у штампаном издању. Владимир Радомировић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби, а седници је у том делу председавао Златко Чобовић. Петар Јеремић је, у току дебате, оценио да је Кодекс неспорно прекршен јер одговор мора да буде објављен на истом месту на којем је објављена и нетачна информација. Тамара Скроза је додала да је Кодекс прекршен и тиме што је из одговора који је Радомировић послао редакцији, а који није било разлога да скраћују, интервенцијом уредника избачена кључна информација – да порталу „Пиштаљка“ нису били неопходни избори да би објавила информацију за коју „Политика“ тврди да није објављена. Тиме је избрисан контекст у којем „Политика“ објављује спорни текст, што је већ само по себи кршење Кодекса. Невена Кривокапић је такође оценила да је тај део тенденциозно изостављен, те да је „Политика“ имала обавезу да објави цео одговор. Редакција је морала да деманти објави и у онлајн издању јер сада у том издању листа нема никаквог трага о томе да је објављена информација нетачна. Због тога је лист прекршио и Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу. Стојан Марковић је рекао да му је несхватљиво да главни уредник „Политике“ не објави деманти и не одговори Савету за штампу. То би се, додао је, можда могло очекивати од неких таблоида, али уколико главни уредник „Политике“ нема свест о томе да такви поступци нарушавају кредибилитет листа, онда је то врло забрињавајуће. Златко Чобовић је нагласио да је лист прекршио одредбу Кодекса о обавези поштовања културе и етике јавне речи, те да лист уместо културе јавног дијалога негује „културу јавног безобразлука“. „Политика“, рекао је, најпре није проверила ништа из текста који је пренела, а када јој достављен одговор, објављује га као писмо читаоца, без сагласности подносиоца, што је професионално лоша одлука, док је посебан безобразлук то што у онлајн издању није уопште објављена исправка. Он је додао и да се дешавало да лист ни одлуке Комисије не објави у том издању. Након дискусије, Комисија је једногласно одлучила да је прекршен Кодекс новинара Србије и наложила листу да објави ту одлуку.
По окончању расправе о жалбама, студенти су поставили неколико питања у вези са радом Комисије за жалбе и Саветом за штампу уопште, на која су им одговорили чланови Комисије.
Седница је завршена у 18.30 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Владимир Радомировић