Записник са шездесет пете седнице одржане 27.11.2025.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.166

27.11.2025.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 165. седнице Комисије за жалбе, одржане 27. 11. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић

Остали присутни: Владимир Радаковић, Павле Дубајић, Матија Мишковић и Александар Миловановић, студенти спортског новинарства Факултета за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла” и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

    Дневни ред:

.

1.Разматрање жалбе Лазара Стојаковића на текстове објављене на порталу „Alo.rs“

2.Разматрање жалбе Лазара Стојаковића на текстове објављене на порталу „Informer.rs“

3. Разматрање жалбе Лазара Стојаковића на текст објављен на порталу „Republika.rs“

4. Разматрање жалбе Лазара Стојаковића на текстове објављене на portalu „Novosti.rs“

5. Разматрање жалбе Давида Францистија натекст објављен на portalu „Informer.rs“

6. Разматрање жалбе Давида Францистија натекст објављен на порталу „НС Уживо“

7. Разматрање жалбе Андреја Танкона текст објављен на порталу „еПанчево“

8. Разматрање жалбе Срђана Нонића на текстобјављен на порталу „Nova.rs“

9. Разматрање друге жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Nova.rs“

10. Разматрање жалбе Јонуза Исламовића на текст објављен на порталу „Санџак данас“

11.Разматрање жалбе Слободана Јоловића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“

1.-4. Комисија је о жалбама Лазара Стојаковића водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања о жалби која се односила на „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Адвокат жалитеља навео је да су спорним текстовима прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачке 1, 2, 3 и 4 поглавља III, тачка 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VI и указао и на то да Стојаковић, као учесник студентских протеста, од почетка протеста трпи медијски линч, нарушавање приватности и најгнусније увреде. У току дискусије, Јелена Петковић је рекла су ови текстови наставак кампање која се месецима води против Лазара Стојаковића, као и да је појава да се смишљаљу и употребљавају надимци попут „Ролекс блокадер“ веома опасна, јер се на тај начин особа о којој се пише дехуманизује и своди на нешто карикатурално. Указала је и на то да се „Новости“ у одговору позивају на то да су изнети вредносни судови за које аутор и уредник не могу да одговарају, али да аутора заправо и нема, јер су текстови непотписани. Додала је и да јој је жао што студенти своја прва искуства са медијима имају на овакав начин, са текстовима у којима су таргетирани и дехуманизовани. Надежда Будимовић је такође истакла да је реч о серијалу текстова који садрже ужасне увреде и грозне квалификације. Подсетила је да редакције у одговорима на жалбу често истичу да је реч о вредносним судовима, али да мора да се постави јасна граница између вредносних судова и бесомучног лагања и блаћења људи. Тамара Скрозза је истакла да су овакве кампање, које трају готово годину дана, још опасније (уколио је могуће правити такво поређење) када се воде против младих људи, студената, него против људи који имају за собом изграђену каријеру, јер им се на овај начин угрожава и будућност. Сања Павловић је подсетила и да су неки од ових текстова потпуно бесмислени и банални, да састоје из само две или три реченице, док је Златко Чобовић оценио да је очигледно реч о томе да се један текст из врха власти прослеђује режимским пропагандним гласилима, која их истовремено објављују. Додао је и да се у једном наслову тврди да је „претио Вучићу“, иако у тексту нема никакве претње никоме, те да је потпуно неприхватљиво да се нешто, без икаквог основа, квалификује као претња. Јелка Јовановић је указала и на то да студенти нису јавне личности, те медији не могу да се према њима односе као према државним функционерима или политичарима који треба да истрпе критику. Додала је и да је Лазар Стојаковић, због инсистирања на томе да има „ролекс“ сат, доводен у опасност да га неко нападне. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да је портал „Alo.rs“ текстом „Ролекс блокадер са немачком стипендијом терорише људе у Зајечару! Још један напад, прскао сузавцем и правио хаос“ прекршио тачке 1, 2 и 3 Поглавља I,  тачке 2, 3 и 5 Поглавља III, тачку 3 Поглавља V и тачку 3 Поглавља VIII, а текстом „Немачко-хрватски блокадер Лазар Стојаковић показао колико је неписмен“ тачку 3 Поглавља I, тачку 2 Поглавља III и тачке 1 и 3 Поглавља V. Једногласно је одлучено и да je „Informer.rs“ текстовима „Сазнајемо: Ролекс блокадер са немачком стипендијом терорише људе у Косјерићу“ и „Лаза Ролекс нахушкао блокадере! Док они губе годину, он се шепури по Берлину (ФОТО)“ прекршио тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачке 2, 3 и 5 Поглавља III, тачку 3 Поглавља V и тачку 3 Поглавље VIII, а текстом „Ролекс блокадер изгубио конце – Претио Вучићу због избора, сад хоће изборе!“ тачку 5 Поглавља I, тачку 1 Поглавља III, тачку 3 Поглавље V и тачку 3 Поглавља VIII. Портал „Repubika.rs“ је спорним текстом прекршио тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачке 2, 3 и 5 Поглавља III, тачку 3 Поглавља V и тачку 3 Поглавља VIII. „Novosti.rs“ су текстом „Ролекс блокадер пре мање од четири месеца обрушио се на Вучића кад им је нудио изборе“ прекршиле тачку 1 Поглавља III, тачке 1 и 3 Поглавља V, тачку 3 Поглавља VIII и тачку 1 Поглавља VI, а текстовима „Сада је јасно ко стоји иза обојене револуције, све организоване споља. Ролекс студент руши државу пола године и као награду добије стипендију“ и „Ролекс блокадер са немачком стипендијом терорише људе у Зајечару: Сузавцем на народ“ тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачке 1,2 и 3 Поглавља III, тачке 2, 3 и 5 Поглавља V и тачку 3 Поглавља VIII. И ове одлуке су донете једногласно.

5. и 6. Комисија је објадињену расправу водила и о жалбама Давида Франсцистија, чији је адвокат навео да је у оквиру текста „Велика акција полиције: Приведено 19 блокадера због дивљања у Новом Саду“ објављена и приватна фотографија жалитеља, као и да је поптуно нетачна и непороверена инфомација да је „дивљао“ у Новом Саду, а нетачна је и информација да је ухапшен у великој акцији полиције, која се никад није десила. Сања Павловић је у уводу рекла да јој тврдња адвоката о томе да се акција није десила била нејасна, па је претрагом уврдила да је до хапшења дошло 20 дана пре него што је информација објављена, и то на такав начин да се из текста могло закључити да се то догодило непосредно пре објављивања текста. Милена Васић је поставила питање одакле медијима списак ухапшених, без озбира да ли је он употребљен или злоупотребљен. Истакла је да постоји интензиван притисак на рад људи у провосуђу који раде по својој савести, а да овакви текстови служе да би се они застрашили и да су због тога много опаснији него што то делује на први поглед. Јелка Јовановић је рекла да постоји правило да се имена осумњичених не објављују у овај фази истраге, пре подизања оптужнице, што би требало једнако да се односи и на присталице и на противнике режима. Родољуб Шабић је такође нагласио да треба бити веома опрезан прилком откривања идентитета приведених људи, јер ти људи често уопште ни не буду процесуирани. Чланови Комисије су, потом, једногласно, у два одвојена гласања, одлучили да су оба портала прекршила тачку 1 Поглавља I, тачке 1 и 2 Поглавља III, тачке 1 и 3 Поглавља V и тачку 1 Поглавља VI.

7. Андреј Танко је жалбу поднео због текста у чијем наслову је назван терористом, док је у самом тексту, како је објаснио, нетачно наведено „да је доказано починио кривично дело Напад на службено лице у вршењу службене дужности“, чиме му је прекршено право на претпоставку невиности и одредба која прописује да новинар мора да поштује принцип ненаношења штете. Оливера Милошевић је рекла да је реч о још једном од текстова, као и у случају Лазара Стојаковића, који представљају хајку на студенте који се перципирају као вође протеста, али да је све још горе и посебно опасно кад то објави локални портал у граду у којем он живи. Истакла је и да је се у тексту тврди да је „доказано починио кривично дело“, иако није доказано, што показује да медиј има претензије да суди. За Милену Васић ово је школски пример кршења претпоставке невиности, јер се још не зна ни да ли ће се водити поступак против њега, а Родољиб Шабић је такође истакао да новинар мора да поштује пресумпцију невиности. Додао је да у тим случајевима може лако и да се погреши, али да овога пута то није случај, већ је реч о свесном и намерном лагању, пошто је већ у наслову текста свака реч неистинита. Надежда Будимовић је зато предложила да се Комисија изјасни и о кршењу тачке 3 Поглавља I, која забрањује објављивање неоснованих оптужби и клевета. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 3 Поглавља I, тачке 2 и 5 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V.

8.v и 9. Комисија је о две жалбе Срђана Нонића такође водила обједињену расправу. Сања Павловић је подсетила да се Комисија већ изјашњавала о његовим жалбама у вези са тужбом против Дејана Стојиљковића, те да сматра да је медиј исте грешке поновио и приликом најаве почетка суђења и извештавања са првог рочишта, што је предмет ове две жалбе. Навела је да јој се чини, будући да је реч о серијалу текстова, да се медиј ипак ставља на једну страну. Филип Шварм је рекао да је прошли пут гласао да је Кодекс прекршен, али да ће овога пута бити уздржан, јер је очигледно реч о неком личном обрачуну у Нишу, иза којег не стоји никакав јавни интерес и о којем не зна довољно, те да се Савет за штампу злоупотребљава да у томе арбитрира. Сања Павловић је указала на то да сукоб вероватно јесте личан, али да то појавило у медију и да Комисија мора да се изјасни. Tamara Скрозза је такође рекла да ће бити уздржана, јер је Комисија све ово већ „апсолвирала” у више наврата. Осим тога, како је рекла, после свих жалби и инистирања да се чује и његова страна, жалилац одбија да пошаље деманти. Све то указује да је реч о инструментализацији Савета, од које има потребу да га брани. Милена Васић је исто била уздржана, оценивши да је реч о сукобу две особе, у којем једна користи везе у медију да извештава на овакав наћин, а друга користи Савет за штампу за нешто што уопште није у јавном интересу. Родољуб Шабић је рекао да ће се и он уздржати, јер, иако је жалилац формално у праву, све то би могло бити отклоњено демантијем, а овако се Комисиј увлачи у неки лични сукоб у којем не жели да учествује. Златко Чобовић је рекао да ће бити уздржан из другог разлога, јер жалилац има право да не пошаље деманти и не зна да ли би његово објављивање решило проблем, али да се Комисија на ову тему већ изјаснила. Сада се подноси иста жалба са истим примедбама и истим одговором редакције и не види сврху да се о томе поново одлучује и тиме даје значај њиховом приватном сукобу. Надежда Будимовић је, насупрот томе, рекла да ће гласати да је Кодекс прекршен, јер је медиј и након одлуке Савета наставио да извештава на исти начин. Истина је да догађај није од јавног интереса, али јесте од јавног значаја питање како се злоупотребљава медиј. Жалба је, по њеном мишљењу, основана, а медиј је и након одлуке Савета направио, и то два пута, исту причу и на исти начин, објавивши текстове који су „подсмех”, а не вредносни суд, како тврде. Сличног мишљења била је и Оливера Милошевић. Нагласила је да медиј одлучује о чему ће извештавати, а ако је „Nova.rs” одлучила да и даље „експлоатише” ову тему, и поред одлуке Комисије, они се или стављају на једну страну или одлучују да им тема буде нешто што није од јавног интереса. Други текст има наслов „умало инцидент” иако је из видеа јасно да је то поптуно нетачно, што је апсолутно недопустиво. Такође, тврдња редакције да ако се нешто стави под наводнике, то значи да се редакција од тога ограђује и онда може да се објави било шта, нешто је што први пут чује и што нема никакво утемељење у Кодексу. Ана Мартиноли је рекла да не зна да ли је требало да се изузме из расправе јер је хонорани сарадник „Радара” (који има истог власника као „Nova.rs”), али да, независно од тога, не разуме концепт у којем се неко жали да његово мишљење није уважено, а онда одбије је да пошаље деманти, те да ће зато бити уздржана. Оливера Милошевић је на ово одговорила да деманти и позивање неког да да изјаву кад пишете о њему, не може да буде исто. „Nova.rs” није у одговору на жалбу објаснила зашто га нису ништа питали, те мисли да медиј нема право да се после позива на то да није искористио право на одговор, По завршетку расправе, за одлуку да су прекршене тачке 1 и 4 Поглавља I и тачка 1 Поглавља III, како је било предложено, гласало је пет чланова Комисије, док је шест било уздржано. На исти начин гласали су и о другој жалби. Како је за одлуку потребно најмање седам гласова, ни у једном случају Комисија није донела одлуку.

10. Јонуз Исламовић, старатељ малолетног детета, поднео је жалбу због видео прилога у оквиру текста укојем је „јавно изнета локација породичне куће малолетног детета, и интервјуисано малолетно лице и то без сагласности родитеља/старатеља“, чиме су, како је навео, прекршене тачка 2 Поглавља V и тачка 3 Поглавља VI. Сања Павловић је рекла да јој је жао због овог прилога, јер је сам текст добро написан и обрађује важну тему. Надежда Будимовић се са овим сагласила, али је истакла да је реч о озбиљном прекршају Кодекса у вези са дететом. Додала је да верује да је, сем наведених тачака, прекршена и тачка 1 Поглавља VIII, која се односи на употребу часних средстава, будући да се новинарка није ни представила, нити објаснила да снима прилог, што би био прекршај чак и да се није обратила малолетној особи. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Поглавља V, тачка 3 Поглавља VI и тачка 1 Поглавља VII.

11, Слободан Јоловић је жалбу поднео јер портал није објавио деманти који им је доставио на текст који је оценио као нетачан и увредљив. Уредник портала је понудио да објави делове одговора које је он сматрао релавантним, али је подносилац то одбио, па је жалба прослеђена Комисији. Јелка Јовановић је нагласила да је спорни текст веома увредљив, те да јој није јасно како је ГЗС повезао Јоловића са Стојаном Марковићем, односно„Озон пресом”, који годинама критикује Јоловића. Tamara Скрозза је рекла да је недопустиво да уредник условљава објављивање демантија његовим садржајем, те да се ретко виђа оваква бахатост и потреба да се манипулише постојећом, веома јасном, регулативом. Не може, рекла је, свако самоиницијативно да одређује шта треба да пише у демантију. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке тачке 2 и 6 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V.

Седница је завршена у  19.15 сати.  

Записник водила                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                        Сања Павловић