Записник са шездесет треће седнице Комисије за жалбе одржане 30.3.2017.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 64
30.3.2017.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 63. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.3.2017. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић Поповић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Златко Чобовић и Јелена Спасић.
Одсутни чланови Комисије: Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић.
Остали присутни: Владимир Милосављевић и Александар Бобић, представници подносилаца жалби, Аријана Хандан, студенткиња новинарства и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе „Telemark Systems“ на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
2. Разматрање жалбе Мирољуба Радојевића на текстове објављене на порталу „Жигинфо.рс“
3. Разматрање жалбе Александра Бобића, Милана Ђурића, Ивана Рашковића и Дејана Тодоровића на текст објављен у „Политици“
1. Извршна директорка предузећа „Telemark systems“, Невена Стојичић поднела је жалбу, сматрајући да су текстом прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, спречавање корупције и сукоба интереса и на забрану измишљања анонимних извора, као и да власник портала „Глас западне Србије“ покушава да на овај начин изврши притисак на њих да у систем уврсте телевизије које емитују програм који припрема ГЗС. Како је у одговору на жалбу Гвозден Николич, власник ГЗС, оптужио члана Комисије Стојана Марковића да покушава да „прогура“ изрицање мера против ГЗС и упутио остале чланове Комисије да провере да ли је он у сродству са власником Телемарка, чланови Комисије су се најпре изјашњавали о томе треба ли уопште да одлучују о тој жалби, односно треба ли о жалби да одлучује Стојан Марковић. Тамара Скроза је указала да Марковић није „страна у спору“, али да је поменут у одговору, што његово учешће у одлучивању о жалби чини донекле спорним, али је додала и да треба водити рачуна да тако свако може да, у одговору на жалбу, помене једног или више чланова Комисије и унапред их дисквалификује. Златко Чобовић је рекао да се на тај начин врши притисак на чланове Комисије и унапред оспорава евентуална неповолљна одлука Комисије, док је Владимир Радомировић рекао да је посебно неетично инсинуирати нешто у форми питања, попут – да ли су у сродству, већ је Николић, ако зна да јесу, требало то и да напише. Комисија је одлучила да разматра жалбу.
У току расправе, Златко Чобовић је рекао да је већ само то што у тексту није консултовано више извора довољно да гласа да је Кодекс прекршен. И у тексту и у одговору на жалбу се потенцирају питања да ли Телемарк користи државне ресурсе и да ли има законску обавезу да уврсти у понуду локалне и регионалне телевизије, а да се аутор текста није ни потрудио да то уврди, па чак није никога ни позвао да то пита. Он је додао да Николић у одговору на жалбу није демантовао ни наводе подносиоца жалбе да ТВ Пожега јесте део понуде, а да ТВ Лав, супротно тврдњама у тексту, није избачен, јер није ни био у понуди. Јелена Спасић је рекла да је читав текст један галиматијас, у којем има много контрадикторности, па је тешко утврдити шта је истина. У тексту се не нуде никакви долази за изнете тврдње, рецимо то што се неко жалио РЕМ-у не значи ништа, ако немамо одговор РЕМ-а. По њеном мишљењу, текстом је прекршена и одредба Кодекса која забрањује новинарима да извештавају о темама у којима имају лични интерес, јер у овом случају власник и уредник портала Глас западне Србије на свом медију објављује текст о теми која је наводно од јавног интереса, а заправо је у његовом интересу и интересу његове фирме, пошто се залаже да се у понуду кабловског оператера уврсте телевизије које емитују његов програм. Додала је да је би много поштеније било да се ГЗС објавио саопштење. Тамара Скроза је, међутим, рекла да то не сматра прекршајем и да медији често пишу о неким својим проблемима, мада би било коректније да је власник ГЗС објавио саопштење. Вера Баришић Поповић је рекла да су саговорнисци у тексту врло проблематични, да власник медија сам даје изјаве за свој медиј, а други именовани саговорник, могуће и измишљен, заправо препричава шта му је рекао пријатељ, а не говори о свом искуству са оператером. Стојан Марковић је нагласио да је све у тексту лаж – рецимо, познато је да сви оператери користе ЕПС-ове бандере, да имају уговоре и плаћају закуп, а у тексту се инсинуира да Телемарк то ради мимо закона. Додао је и да су све тврдње засноване на изјавама неименованих саговорника, неименованих грађана и изјави самог власника портала. Због свега тога, Комисија је једногласно „Гласу западне Србије“ изрекла јавну опомену због кршења Кодекса новинара Србије.
2. Мирољуб Радојевић, главни уредник портала „Grockainfo.com“ поднео је жалбу због текстова, којима се, како је навео „под плаштом сатире“, вређа и омаловажава. Тамара Скроза је оценила да је он имао основ да се жали већ због тога што је текст илустрован његовом фотографијом која је употребљена за фотомонтажу. Одговор уредника портала „Жигинфо.рс“ на жалбу, је како је рекла, наводно мангупски: „не знам о чему прича, то је сатира“, а заправо сатиром правда свој простаклук. И остали чланови Комисије су оценили да је подносилац жалбе учињен потпуно препознатљивим у текстовима и посебно због фотографије, те да су текстови неспорно увредљиви, без обзира што су означени као сатирични. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да је прекршен Кодекс новинара и изрекла порталу „Жигинфо.рс“ јавну опомену.
3. Александар Бобић, Милан Ђурић, Иван Рашковић и Дејан Тодоровић, чланови Стручног савета наступа Србије на 15. Бијеналу архитектуре у Венецији 2016. године, поднели су жалбу због осврта објављеног у „Културном додатку“ листа, којим су, по њима, прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња, као и због тога што лист није објавио њихов одоговор на текст. Тамара Скроза је рекла да је исправљена материјална грешка у тексту, док су остало вредносни судови, за које ни не зна како могу бити исправљени одговором подносилаца жалбе. Она је додала да не разуме ни њихову оцену да је реч о претераним вредносним судовима, тачније да не зна шта би то уопште могло да значи, а још мање како би било које објашњење који су послали листу могло да побије те судове. Због тога, по њеној оцени, Кодекс није прекршен. Сличну оцени изнела је и Јелена Спасић, која је рекла да је објављено извињење и исправка материјалне грешке, а да се у осврту иначе износе вредносни судови. У овом случају, они никога не вређају, нити дискриминишу, а то што се подносиоцима жалбе не свиђају није разлог да се објави њихов одговор. Златко Чобовић је био нешто другачијег мишљења. Он је сматрао да је „Политика“, ако жели да негује културу јавног дијалога, требало да објави одговор, уместо што се уредница и ауторка дописују мејловима са члановима Савета који су доставили одговор на текст, и на крају од свега објаве само кратку исправку. Рекао је да ће, ипак, гласати да Кодекс није прекршен, али да се у образложењу одлуке наведе да је лист требало да отвори полемику, односно да објави одговор подносилаца жалбе. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да „Политика“ није прекршила Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 19 сати.
Записник водила
Гордана Новаковић
Председавајући
Владимир Радомировић