Записник са сто четрдесет четврте седнице одржане 29.02.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.145
29.2.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 144. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.2.2024. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић, Сања Павловић и Јелка Јовановић
Остали присутни: Марко Драгославић (Фонет), Нађа Малинић (Нова.рс) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање прве жалбе Слободана Петровића на текст објављен на Интернет порталу РТВ Врање
2.Разматрање друге жалбе Слободана Петровића на текст објављен на Интернет порталу РТВ Врање
3. Разматрање треће жалбе Слободана Петровића на текст објављен на Интернет порталу РТВ Врање
4. Разматрање прве жалбе Слободана Петровића на текст објављен на порталу Врањска плус телевизије
5. Разматрање друге жалбе Слободана Петровића на текст објављен на порталу Врањска плус телевизије
6. Разматрање треће жалбе Слободана Петровића на текст објављен на порталу Врањска плус телевизије
7.Разматрање жалбе Слободана Петровића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
8.Разматрање жалбе Немање Алексића на текст објављен на порталу „Нова.рс“
1.Комисија је водила обједињену расправу о жалбама Слободана Петровића на портале РТВ Врање и Врањска плус телевизија, будући да је реч о жалбама истог садржаја које се односе на по три саопштења локалног одбора СНС у Врању, која су портали објавили. Подносилац жалбе је сматрао да су преношењем нетачних информација и увреда, међи прекршили тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I и тачку 2 поглавља V. У току расправе, Златко Чобовић рекао је да би требало инсистирати на томе да објављивање неког саопштења интегрално не ослобађа одговорности онога ко га је објавио. Исто се односи и на преношење изјава политичара, који углавном, најблаже речено, не мисле шта говоре и медији не могу то тако да објављују. Истакао је да мисли да је прекршена тачка 5 поглавља I, односно да је реч о неоснованим оптужбама и клеветама, јер у једном саопштењу пише да постоји правоснажна пресуда да је Петровић „украо“ два милиона, а у другом да, по правоснажној пресуди, треба да врати Водоводу 600 хиљада динара. Ако таква пресуда постоји требало је навести шта у њој тачно пише и који суд је донео. Овако, постоји сумња да ли таква пресуда уопште постоји. Родољуб Шабић је указао да постоји разлика између неоснованих и неаргуметнованих тврдњи, те да је могуће и да постоји некаква пресуда, било да је на шесто хиљада или два милиона, тако да хипотетички може бити основано саопштење, али је оптужба свакако неаргументована и паушална. Јелена Петковић је навела да је проблем утврдити да ли је у питању неистинито или неаргументовано извештавање, али да је, у сваком случају, оваква врста саопштења, овакво преношење, без икаквог покушаја контактирања друге стране за тако озбиљне оптужбе, без давања шансе да се на озбиљне оптужбе одговори, стварно далеко од етике. Указала је и на начин на који се директор РТВ Врање обратио Савету за штампу и рекла да не постоји разлог да се на такав начин комуницира и да се, без икаквог основа, тврди да је одлука унапред донета. Милена Васић је рекла да би медији који преносе политичка саопштења требало да направе вредносни отклон од онога што преносе, јер се тако медиј разликује од политичког памфлета. По њеном мишљењу, ако се пренесе интегрално саопштење, без коментара, то је политички памфлет. Ако медиј каже, рецимо, „СНС је оптужио тог и тог за крађу“, то је већ други контекст и већ се мења квалитет информације која се преноси. Након дискусије чланови Комисије једногласно су у шест одвојених гласања одлучили да су оба медија прекршила Кодекс новинара Србије преносећи сва три саопштења и то тачку 5 поглавља I, тачку 6 поглавља IV и тачку 1 поглавља V.
7.Слободан Петровић је жалбу истог садржаја поднео и због колумне Небојше Бакареца коју је објавио портал „Информер“, а у којој се такође наводе тврдње из саопштења СНС-а. У току краће расправе, чланови Комисије су закључили да Кодекс није прекршен, будући да је реч о ауторском тексту у којем Бакарец износи своје мишљење, позивајући се на саопштење које није демантовано. Одлука је донета једногласно.
8. Адвокат Немања Алексић поднео је жалбу због текста који се бави тиме да је адвокатска канцеларија “Алексић са сарадницима”, уз још две канцеларије, ангажована од стране државног Фонда за развој, а у којем су, по тврдњама жаилоца, изнете бројне нетачне инфромације,(због којих је већ поднето и неколико тужби против портала „Нова.рс“) и тиме прекршено више тачака Кодекса. Милена Васић је, у току расправе, рекла да ће изнети општи утисак, а не анализирати ставку по ставку и да мисли да Кодекс јесте прекршен. Истакла је да је недопустиво да се адвокату спочитавају клијенти које заступа и да је жалилац у праву када каже да се текст много више бавио адвокатима него самом државном институцијом. Додала да јој је много жао што је текстом заправо промашена тема и тиме пропуштена прилика да се испита да ли адвокати уопште имају право да заступају Фонд за развој или би то требало да ради Јавно правобранилаштво, с обзиром на то да је реч о државном органу. Текстом се дискредитује личност адвоката, уместо да се баве оним што је од јавног интереса, а то је пословање органа чији оснивач је држава. Родољуб Шабић се, међутим, није сагасио са оценом да је Кодекс прекршен, иако је рекао да сви агументи које је изнела Милена Васић стоје. Додао је и да је тешко у оволикој количини материјала, аргумената и контрааргумената обе стране донети дефинитиван закључак и додао да зна да неке ствари које се тврде у жалби нису тачне и да Алексићев адвокат врло вешто вади фрагмете текста и представља их на начин на који му одговара.У тексту има грешака, али, како је рекао, није скоро видео ни један обимнији текст којем не би могао да стави исте замерке. Надежда Будимовић је рекла да те ситнице нису ни „санкционисане“ предлогом одлуке, али да су неке одредбе ипак прекршене, па и одредба о заштити приватности, јер не постоји јавни интерес да се износе детаљи из приватног живота адвоката који нису у вези са послом који обавља, рецимо да је неког тужио због преваре или да се сукобио са неким због паркинга. Утолико пре што је пресудом коју је доставила редакција „Нове“ (што значи да је знала за њу) утврђено да се то није догодило на начин који је описан у тексту. Златко Чобовић је такође сматрао да Кодекс ничим није прекршен, истичући да јесте од јавног интереса да се објасни ко су адвокати који заступају Фонд. Навео је да жалитељ за све што је у тексту наведено најпре каже да није тачно, а касније заправо потврди да је тако. По његовој оцени, све што је у тексту употребљено да се опише какав је адвокат у питању, односно чиме се бавио, јесте тачно. Такође, он јесте јавна личност, даје политичке изјаве, зна се које је политичке оријентације, дакле, ништа у тексту није нетачно. Коначно, фотографија, на чије објављивање се такође жалио, преузета је са сајта Алексићеве канцеларије и прописно обележена у складу са Кодексом новинара Србије. Оливера Милошевић је мислила да Кодекс јесте прекршен, а осврнула се и на одговор на жалбу портала „Nova.rs“ у коме пише да информације које се преносе и које су више пута објављене не треба проверавати пошто су постале опште познате. Рекла је да је такав став неприхватљив јер „колико опште познатих информација из таблоида имамо које су буквално лажи које су некоме уништиле живот и сада ако бисмо такве информације изнова и изнова без икаквих провера преносили, то нас аболира од сваке одговорности“. Рекла је и да се не може прихватити став адвоката редакције да су одређене информације успутне, јер се не може третирати као успута инфомација која некога караткерише на одређени начин. Комисија је потом, са девет гласова за и два против одлучила да није прекршена тачка 1 поглавља VII, док за одлуку о томе да ли су прекршене друге две тачке Кодекса није било потребне већине. За одлуку да је прекршена тачка 2 поглавља I гласало је пет чланова Комисије, док је шест било против, а за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља V било је шест чланова Комисије, а против пет, па ни за једну одлуку није било потребне већине од седам гласова.
Седница је завршена у 19.10 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић