Записник са сто четрдесет девете седнице одржане 25.07.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.150
25.7.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 149. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.7.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић, Оливера Милошевић, Сања Павловић и Бојан Цвејић (уместо Златка Чобовића)

Одсутни чланови Комисије: Тамара Скрозза

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Политика.рс”

Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Новости.рс”
Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Српски телегаф”
Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Информер”
Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Ало”

На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници одсутног Златка Чобовића замени Бојан Цвејић.

1.-2. Комисија је о два жалбе Марка Видојковића водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Видојковић је у жалбама навео да су у спорнин текстовима нетачно интерпретирани, односно извучени из контекста, наводи из његове колумне, те да је тиме прекршен Кодекс и угрожена његова безбедност. Чланови Комисије су се у току расправе сагласили да су жалбе основане, с тим што је Милена Васић указала да би, бар новинари који се жале, требало да наведу у жалби које су одредбе Кодекса прекршене, односно да се мало више потруде приликом образлагања жалбе. Родољуб Шабић се са овим није сагласио, истичући да Савету могу да се обрате и некомпетентни људи, који не морају да познају Кодекс, те да је у овом случају жалиоцу било потпуно очигледно да је Кодекс прекршен, и без позивања на конкретне одредбе. Надежда Будимовић је рекла да је недопустиво да се људима на овакав начин лепе етикете. По њеном мишљењу, кључна је реченица да „аутошовинисти жале што и сами нису били учесници нацистичких оргија“. Истакла је да је дозвољено полемисати са аутором колумне, која, како је рекла, и има доста недостатака, али се то не сме радити злонамерно и посебно се не сме злоупотребљавати наслов, као што је то урађено у „Политици“. Чланови Комисије су, после расправе, једногласно одлучили да је портал „Politika.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I, тачку 1 поглавља II, као и тачку 3 поглавља V. Комисија је, такође једногласно, одлучила и да је портал „Novosti.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I и тачку 3 поглавља V:

3.-5. Комисија је обједињену расправу водила и о три жалбе Ненада Кулачина, које су поднете због, како је навео, насловних страна на којима је уз његову фотографију објавјено нешто што никада није рекао или написао. Ови наслови се, као и у случају Марка Видојковића, односе на његову колумну. У току дискусије, Филип Шварм је нагласио да је највећи проблем са овим насловним странама што се уз овакве наслове објављују и фотографије људи који се на тај начин таргетирају и доводе у опасност и они и медији у којима објављују своје текстове. Рекао је да није успео да пронађе у Кодексу обредбу под коју би то могло да се подведе, али да би свакако у образложењу одлуке требало навести да је реч о неприхватљивој и опасној пракси. Родољуб Шабић је, међутим, оценио да је реч о веома деликатној ствари. По његовом мишљењу, ово јесте озбиљна повреда угледа и части, али је питање шта се подразумева под тагретирањем. Уколико је то нешто што угрожава нечију безбедност, ово у кривично-правном смислу то није, иако је непристојно, ружно, брутално клеветање и потенцијално је опасно. Милена Васић се сагласила да то у кривично-правном смислу није угожавање сигурности, али да је у социолошком смислу ово кампања која води стању угрожене сигурности и додала да је вођење кампања ширењем лажних информација и клеветањем апсолутно недозвољено. Филип Шварм је истакао да је веома важно то што овакве претње долазе са позиција моћи, да је то режимска порука, а да већ имамо искуство до чега могу да доведу медијски прилози који имају за циљ да дехуманизују људе. Комисија зато мора да укаже на ту опасност. Он је подсетио на случај Оливера Ивановића, али и колега из редакције “Времена” Дејана Анастасијевића, коме је постављена бомба и Теофила Панчића, који је претучен и додао да је и у овом случају реч о застрашивању које може имати последице. Оливера Милошевић је рекла да посао Комисије није да утврђује да ли постоји кривично-правна одговорност, него да ли је прекршен Кодрекс, који мора да важи за све једнако, те да су чланови Комисије дужни да укажу на свако таргетирање које некога може довесит у опасност. Надежда Будимовић је такође рекла да Комисија утврђује одговорност новинара и шта они не смеју да раде, а та одговорност у овом случају несумњиво постоји. Навела је да је овакво писање релативно нова појава у нашем новинарству, а реч је о прогону људи, континуираној кампањи која води уништавању њихове личности. Јелена Петковић је указала на то да не можемо ни да предвидимо последице порука које су послате текстовима и фотографијама на овим насловним странама. Комисија је потом у три одвојена гласања једногласно одлучила да су „Српски телеграф“, „Ало“ и „Информер“ прекршили тачке 1, 2 и 5 поглавља I, тачку 1 поглавља V и тачку 1 поглавља VII.

Седница је завршена у 18.55 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Јелена Петковић