Записник са сто четрдесет седме седнице одржане 30.05.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.148
30.5.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 147. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.5.2024. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић и Оливера Милошевић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Небојше Димитријевића на текст објављен у дневном листу “Српски телеграф”
2.Разматрање жалбе Јелене Ступљанин на текст објављен на порталу “Hello”
1.Небојша Димитријевић поднео је жалбу, верујући да је „Српски телеграф“ објављивањем наводног исказа његовог сина о масовном убиству у ООШ „Владислав Рибникар“, који никада никоме није дао, прекршио више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. У току дискусије, Јелка Јовановић је указала на то да су вероватно прекршене још неке тачке Кодекса, сем наведених и да је реч о страшној трагедији, посебно што су у питању деца, која никако не би смела да се злоупотребљава на овакав начин. Милена Васић је упитала “докле више” и “како ово зауставити”. Рекла је да је против коришћења репресивних средстава против медија, али у овом случају је заиста питање да ли би оваквим текстовима требало да се позабави и Тужилаштво, јер би ово могло бити изазивање панике и нереда. Навела је да изрази попут “учионица смрти и слични описи, чине текст до те мере узнемирујућим да то заиста покреће питање и кривичне одговорности. Додала је да се нада да ће неко од родитеља и тужити медије, јер се чини да, колико год одлука да Комисија донесе, то није довољно. Златко Чобовић је истакао да је Кодекс несумњиво прекршен и указао и на то да се аутор текста није “сетио” да позове родитеље (који се иначе помињу на крају текста) да их било шта пита, већ преноси све из друге руке, од наводног извора. Зато мисли да је прекршена и тачка 5 поглавља I, јер је објављено измишљено сведочење. Фили Шварм је истакао да је цео текст измишљен, да је реч о медију који (што се види и из случаја са нападом Милана Лађевића на Вука Цвијића), “прави од дана ноћ и обрнуто”, који представаља дно и да Комисија мора јасно да истакне да се овако никако не сме писати, као и да је текст написан из најнижих побуда. Родољуб Шабић је навео да се не може категорички тврдити да је све измишљено, али да све упућује на то, јер нема никаквих доказа за било шта што је објављено. Рекао је да мисли да не постоји ништа у Кодексу што овим текстом није прекршено и да се ни Савет са оваквим случајевима не среће често. Додао је да није реч о томе да је неко случајно објавио нешто нетачно, него о намерном и свесном лагању. Тамара Скрозза је рекла да не види потребу да се додаје тачка 5 поглавља I, јер већ постоји тачка 1 која се односи на неистинитост извештавања, те да је уз то, кључан и прекршај тачке 4 поглавља VII, која се односи на приватност малолетника. Надежда Будимовић је рекла да се Комисија сваки пут изненади до које мере неки медији могу повлађивати најнижим поривима. По њеном мишљењу, кључна ствар је то што у овом случају није постојао никакав јавни интерес да се ова прича сада објави, чак и да је истинита, а још је горе што није и што је идентитет детета потпуно откивен. Тамара Скрозза је додала да би у образложењу одлуке свакако требало позвати колеге да посебно воде рачуна када пишу о овом случају, имајући у виду јавни интерес, последице те трагедије и атмосферу у друштву после ње, као и да би требало позвати надлежно министарство и друге државне органе да обрате пажњи на ово и да раде свој посао. Комисија је, после расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2, 3 и 4 поглавља I, тачке 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1, 2 I 4 поглавља VII.
2. Јелена Ступљанин је у жалби Савету за штампу навела да је наслов текста, који се наводно односи на разговор који је водила у једном подкасту, а који је објављен на Инстаграму, потпуно извучен из контекста, јер уопште није рекла то што наслов сугерише. Златко Чобовић је оценио да је жалитељка у праву, јер кад се преслуша шта је заправо рекла, види се да је наслов потупно супротан суштини њене изјаве. А да ствар буде још гора, у тексту пише шта је заиста рекла, иако се у наслову наводи нешто сасвим друго. Филип Шварм се сагласо са овим, додајући да наслов не мора да буде дослован цитат из интервју, али мора да има везу са текстом и да одражава суштину онога што је речено. Тамара Скрозза је истакла да су рубрике Црна хроника и Естрада „црне рупе“ нашег новинарства, у којима никаква правила не важе и „све се може да се изокрене и злоупотреби“. Подсетила је да је у пракси Комсије већ било случајева да су са приватних профила јавних личности на друштвеним мрежама преузимани делови тесктова и потпуно деконструисани и деконтекстуализовани, прилагођавани су дневним потребама медија, идејама уредника и слично, те да је и ово такав случај. Додала је да је реч о озбиљној злоупотреби, јер јавне личности дају поверење новинарима и уредницима и није коректно да се на овакав начин оно што говоре измести из контекста и савим другачије обоји. Нагласила је и да је злоупотреба поверења саговорника велики новинарски грех. Јелена Петковић је указала и на то да је реч о теми која је веома интимна и има посебну тежину, те да се она не би усудила да овакву изјаву уопште објави без навођења сваке речи и без позивања саговорнице која је ту изјаву дала у специфичној ситуацији и атмосфери. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља II и тачка 1 поглавља V.
Седница је завршена у 18.35 сати.
Записник водила Председавајућа Гордана Новаковић Јелена Петковић